Naš mozak je izuzetno složen i kompleksan i u samoj nauci nedovoljno istražen organ, sastavljen od neurona, koji regulišu telesne i moždane funkcije. Mozak kontoliše disanje, sanjanje, maštanje, zaljubljivanje, rasuđivanje … Ipak, nekada neke bolesti i loše navike mogu da oštete naše kognitivne funkcije. Stručnjaci posebno ističu neke dobre navike, kao način da sprečimo prerano starenje mozga i da i u devetoj deceniji života imamo britak um.
Mozak voli zdrav san
Nedostatak efektivnog, zdravog i kontinuiranog sna može biti uzrok demencije, ali i Alchajmerove bolesti. Preporuka je odlaziti u krevet u isto vreme, a ustajati što ranije. Odraslim osobama potrebno je oko 7 sati efektivnog sna, a deci do 10. Ako imate problema sa spavanjem, izbegavajte alkohol, kofein, upotrebu elektronskih uređaja neposredno pred spavanje, kao i surfovanje društvenim mrežama. Pokušajte da praktikujete barem kratkotrajnu meditaciju pred spavanje.
Nemojte previše da samujete
Samoća je ponekad sasvim u redu, ako ne preraste u usamljenost. Ljudi su socijalna bića, predodređena da komuniciraju i budu upućena na druge ljude ostvarujući društvene i socijalne kontakte. Ne zaboravite da broj prijatelja koji imate na društvenim mrežama, nema nikakvog realnog dodira sa prijateljima u realnom životu.
Osećaj povezanosti, blikosti, poverenja, direktnog kontakta nešto je što nijedna društvena mreža ne može da zameni. Osobe koje takav odnosi imaju čak i sa samo nekoliko bliskih prijatelja, su srećnije i produktivnije. Dokazano je i da one ređe oboljevaju od smanjenja moždane funkcije i od Alchajmerove bolesti. Usamljenost možete pobediti i nekim društvenim aktivnostima, na primer, časom plesa, zajedničkim fizičkim aktivnostima. Pozovite na partiju bridža, preferansa ili tablića prijatelje ili poznanike – sigurno ćete se osećati bolje.
Nezdrava i brza hrana je otrov za ceo organizam, pa i za mozak
Delovi mozga koji se aktiviraju za učenje, pamćenje, i druge mentalne radnje, slabiji su kod osoba koje se isključivo hrane hamburgerima, pomfritom, čipsom, gaziranim pićima. Sa druge strane, bobičasto voće, integralne žitarice, orašasti plodovi i zeleno lisnato povrće, čuvaju funkciju mozga i usporavaju mentalni pad. Kada sledeći put posegnete za kesicom čipsa, zamenite je šakom orašastih plodova.
Zvuci iz slušalica atak i na sluh i na mozak
Ako razne sadržaje slušate uz pomoć slušalica na maksimalnoj jačini, možete trajno da oštetite sluh za samo 30 minuta. Međutim, ne radi se samo o ušima: gubitak sluha kod starijih osoba povezan je sa problemima u mozgu, kakav je trošenje moždanog tkiva i konačno, Alchajmerova bolest. Zaglušujuća buka tera mozak da se više napreže, kako bi obradio podatke koji vam pristižu na takav način. Zato, utišajte ono što dolazi iz slušalica i nikada ih ne koristite na više od 60 odsto, moguće maksimalne jačine zvuka bilo kog vašeg uređaja. Takođe, potrudite se da ne koristite slušalice više od nekoliko sati u toku dana.
Ne krećete se dovoljno
Što više sedite, ležite, gledate televiziju, ne vežbate redovno, veća je i verovatnoća da ćete aktivirati demenciju. Isto važi i za dijabetes, bolesti srca i visok krvni pritisak, a sve ove bolesti su u vezi i sa Alchajmerovom bolešću. Naravno, od vas se ne očekuje da istrčite maraton – pola sata dnevno u bašti ili brza šetnja po komšiluku, može biti dovoljno. Najvažnije je da to radite najmanje 3 puta nedeljno.
Mozak strada od duvana, a vi još uvek pušite…
Konzumiranje duvana u bukvalnom smislu „smanjuje“ mozak. Dolazi do pogoršavanja procesa pamćenja, uz dvostruko veći rizik da se pokrenu demencija ili Alchajmerova bolest. Pušenje izaziva srčana oboljenja, dijabetes, visok pritisak, uz veći rizik od moždanog udara.
Prejedanje i so
Ako jedete previše hrane čak i ako je zdrava, mozak će biti opterećen, pa će proces razmišljanja i pamćenja biti usporen. Ako se prejedate redovno i to dugo traje, rizikujete da postanete gojazni, a kao i druge rizike poput već spomenutih (srčana oboljenja, dijabetes, visok krvni pritisak), a sve je povezano sa problemima koji se dešavaju u mozgu i posledično, bolestima. Velike količine soli takođe imaju negativan uticaj na mozak.
Mozak „radi“ na svetlost, izbegavajte mrak
Ako niste dovoljno izloženi prirodnom svetlu, možete da postanete depresivni, a to može značajno da uspori rad mozga. Istraživanja pokazuju da je sunčeva svetlost važna komponenta u održavanju zdravlja mozga i njegovoj operativnosti.
