Ako simptomi depresivnog ponašanja kod žene koja se tek porodila traju duže od dve nedelje i ako im se intenzitet povećava, može se reći da ukazuju na depresiju. Takođe, gubitak funkcionalnosti, odnosno nemogućnost porodilje da obavlja svakodnevne funkcije poput hranjenja deteta, znak je da treba potražiti stručnu pomoć.
Hormoni i stres važni okidači postporođajne depresije
Tačni uzroci nastanka postporođajne depresije su još uvek nedovoljno istraženi.
– Pretpostavlja se da je nagli pad koncentracija estrogena i progesterona u krvi nakon porođaja značajan činilac koji doprinosi nastanku ovog poremećaja. Po mišljenju nekih stručnjaka, hormoni štitaste i nadubrežne žlezde takođe imaju određenu ulogu. Takođe, smatra se da postoji nekoliko potencijalnih faktora rizika koji povećavaju verovatnoću razvoja postporođajne depresije kao što su prethodne psihološke traume i nedostatak socijalne podrške, naročito tokom trudnoće. Stresni događaji i procesi tokom trudnoće poput razvoda, nasilja u porodici, gubitka posla, finansijskih teškoća, takođe mogu biti faktori rizika – kaže za eKliniku specijalista psihijatrije Igor V. Pantić.
Šta je „baby blues“?
Našeg sagovornika, koji je i vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu pitamo da li se, ako pažljivo osluškujemo i posmatramo ponašanje buduće mame, znaci ovog stanja mogu pojaviti i pre porođaja kao upozorenje?
– Veoma je teško predvideti nastanak postporođajne depresije. Tokom prve dve nedelje nakon porođaja, kod velikog broja porodilja se može razviti stanje koje se na engleskom zove „baby blues“ i odlikuje se oscilacijama u raspoloženju, anksioznošću, iritabilnošću, umorom, nesanicom i gubitkom apetita. U većini slučajeva, ovi simptomi traju kratko, obično za nekoliko dana nestaju sami od sebe. Ako je trajanje simptoma duže od dve nedelje i ako se njihov intenzitet toliko poveća da ometa normalno funkcionisanje porodilje, ovo stanje može da se „transformiše“ u postporođajnu depresiju – upozorava Pantić.
Teški oblici ponekad i sa tragičnim posledicama
Profesor kaže i da u retkim slučajevima, postporođajna depresija može dovesti do pokušaja suicida ili suicida. Takođe, retko, ovaj poremećaj može da se transformiše u postporođajnu psihozu koja predstavlja urgentno i teško psihijatrijsko stanje.
– Postporođajna psihoza se odlikuje otuđenjem od realiteta, uz često prisutne sumanute ideje i halucinacije. Može dovesti do suicida porodilje ili čak i povređivanja i ubistva deteta. Molekularni mehanizmi koji dovode do pogoršanja postporođajne depresije i nastanka psihoze nisu dovoljno izučeni – objašnjava Pantić i dodaje da se postporođajna depresija može javiti i kod žena koje prvi put rađaju, i posle više trudnoća ili porođaja. Žene koje su prethodno jednom ili više puta imale ovaj poremećaj, imaju veću verovatnoću da ga ponovo dobiju u budućnosti. Takođe, prema njegovim rečima, žene koje su prethodno bolovale od nekog drugog poremećaja raspoloženja koji nije direktno vezan za porođaj i trudnoću, poput bipolarnog afektivnog poremećaja, su takođe u riziku.
Dijagnostika i terapija
Što se tiče dijagnoze, donosi se slično kao i kod drugih oblika depresije.
– Potrebno je utvrditi da li, u kom intenzitetu i tokom kog vremenskog perioda su prisutni sledeći simptomi: depresivno raspoloženje u vidu osećaja tuge, praznine ili beznađa, gubitak energije, gubitak interesovanja, gubitak apetita sa smanjenjem telesne težine, problemi sa spavanjem, psihomotorni nemir, osećaj krivice, problemi sa koncentracijom i suicidalna ideacija. Dijagnozu postporođajne depresije treba da postavi stručnjak koji je obučen za to i koji ima odgovarajuće iskustvo u lečenju poremećaja raspoloženja. Terapija se zasniva na primeni psihoterapijskih i farmakoterapijskih mera. Danas postoje brojni lekovi koji se sa uspehom mogu primeniti u terapiji ovog poremećaja – ohrabruje sve sa ovim problemom sagovornik eKlinike, koji je i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi (Izrael).
Umesto razumevanja, i porodiljama stigma
Naša sredina, nažalost, još uvek nema dovoljno razvijenu zdravstvenu kulturu vezano za brigu o mentalnom zdravlju pa i ova tema umnogome važi za tabu. Nije redak slučaj da se svežim majkama čak i prebacuju umor, nesnalaženje, hormoni, pa i razmaženost. Koliko i ovi faktori mogu usloviti pojavu postporođajne depresije?
– Nažalost, u svim društvima pa i u našem, postoji određena stigmatizacija osoba koje imaju simptome koji bi ukazivali na postojanje mentalnog poremećaja. Porodilje nisu izuzetak, a čak se mogu naći i u mnogo nepovoljnijem položaju u odnosu na druge populacione grupe. Sa jedne strane, moraju da se bore sa simptomima poput gubitka energije, bezvoljnosti, i depresivnim raspoloženjem, a sa druge strane imaju brojne obaveze vezane za brigu o bebi. Na sve to se nadodaju brojne predrasude okoline o mentalnim poremećajima i posledično uverenje porodilje da će, ako zatraže stručnu pomoć, biti izložene podsmehu, poruzi i diskriminaciji, što se nažalost često i događa – kaže Pantić.
Na ovaj način okolina, umesto da pomogne porodilji da prevaziđe mentalne izazove, doprinosi pogoršanju simptoma i prognoze poremećaja.
Poruka za okruženje i prevenciju
Profesor ističe da je trudnicama i porodiljama potrebno obezbediti socijalnu podršku, stabilnost i izvesnost i da je posebno važna uloga supruga i bliskog okruženja. Takođe, prema njegovima rečima, država i društvo bi trebalo da poboljšaju položaj porodilja uz odgovarajuću finansijsku podršku.
Zajednički zadatak svih bi trebalo da bude borba protiv stigmatizacije osoba sa mentalnim poremećajima i rad na ohrabrenju svih trudnica i porodilja koje imaju psihičke simptome da slobodno i na vreme potraže pomoć psihijatra. Konačno, kaže za eKliniku specijalista psihijatrije Igor V.Pantić, potrebno je raditi na edukaciji ginekologa, akušera i ostalih lekara kako bi blagovremeno mogli da identifikuju faktore rizika, i na vreme prepoznaju simptome postporođajne depresije.
