Dijabetes (šećerna bolest) je metabolička bolest koja uzrokuje visok nivo šećera u krvi, a javlja se kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može da iskoristi insulin koji se proizvodi. Insulin je hormon koji reguliše nivo glukoze (šećera) u krvi. Hormon insulin pomera šećer iz krvi u ćelije kako bi se uskladištio ili se koristio za energiju. Nelečena šećerna bolest može da oštetiti nerve, oči, bubrege i druge organe.
Tipovi dijabetesa
Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest. Imuni sistem napada i uništava ćelije u pankreasu, gde se proizvodi insulin. Nejasno je šta uzrokuje ovaj napad. Oko 10 procenata ljudi sa dijabetesom ima ovaj tip bolesti. Dijabetes tipa 2 nastaje kada telo postane otporno na insulin, a šećer se nakuplja u krvi. Predijabetes se javlja kada je šećer u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok za dijagnozu dijabetesa tipa 2. Gestacijski dijabetes je visok nivo šećera u krvi tokom trudnoće. Hormoni koji blokiraju insulin koji proizvodi placenta izazivaju ovu vrstu dijabetesa u trudnoći.
Opšti simptomi dijabetesa
Opšti simptomi bolesti su povećan osećaj gladi, žeđ, gubitak težine, učestalo mokrenje, ekstremni umor, rane koje ne zarastaju. Pored opštih simptoma, muškarci mogu da imaju smanjen seksualni nagon, erektilnu disfunkciju (ED) i opštu slabost mišića. Žene takođe mogu da imaju simptome kao što su infekcije urinarnog trakta, gljivične infekcije i suva koža koja svrbi.
Simptomi tipa 1 dijabetesa su ekstremna glad, povećana žeđ, nenamerni gubitak težine, učestalo mokrenje, zamagljen vid, umor. Simptomi dosta češćeg dijabetesa tipa 2 su jaka glad, žeđ, učestalo mokrenje, zamagljen vid, umor, rane koje sporo zarastaju.
Uzroci dijabetesa
Svaki tip šećerne bolesti ima svoj uzrok nastanka. Lekari ne znaju tačno šta uzrokuje dijabetes tipa 1. Iz nekog razloga, imuni sistem greškom napada i uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Genetski faktori, mogu da igraju ulogu kod nekih ljudi u dobijanju dijabetesa tipa 1. Takođe, moguće je da virus pokrene napad na imuni sistem.
Dijabetes tipa 2 vodi poreklo od kombinacije genetike i načina života. Prekomerna težina ili gojaznost takođe povećavaju rizik. Dodatni kilogrami, posebno u predelu stomaka, čine beta ćelije otpornijim na efekte insulina na šećer u krvi.
Gestacijski dijabetes
Gestacijski dijabetes je rezultat hormonalnih promena tokom trudnoće. Placenta proizvodi hormone koji čine ćelije trudnice manje osetljivim na dejstvo insulina. Ovo može da izazove visok nivo šećera u krvi tokom trudnoće. Žene koje imaju prekomernu težinu kada zatrudne, ili koje dobijaju previše kilograma u trudnoći, imaju veću verovatnoću da dobiju gestacijski dijabetes.
Većina žena sa gestacijskim dijabetesom nema nikakve simptome. Stanje se često otkriva tokom rutinskog testa šećera u krvi ili oralnog testa tolerancije na glukozu koji se obično izvodi između 24. i 28. nedelje gestacije. U retkim slučajevima, žena sa gestacijskim dijabetesom će osetiti povećanu žeđ ili mokrenje.
Rizici za pojavu ovog vida bolesti su prekomerna težina, starost iznad 25 godina, gestacijski dijabetes tokom prethodne trudnoće, porodična istorija dijabetes tipa 2 i sindrom policističnih jajnika (PCOS). Nekontrolisani gestacijski dijabetes može da dovede do problema koji pogađaju i majku i bebu. Komplikacije koje utiču na bebu su: prevremeno rođenje, veća težina od normalne pri rođenju, povećan rizik od dijabetesa tipa 2 kasnije tokom života, nizak nivo šećera u krvi, žutica.
Koji su faktori rizika za dobijanje dijabetesa
Određeni faktori povećavaju rizik od nastanka bolesti. Veća je verovatnoća da će se dijabetes tipa 1 pojaviti u dečjem uzrastu ili tinejdžerskom dobu, ako imate roditelje ili brata ili sestru koji imaju dijabetes tipa 1 ili nosite određene gene koji su povezani sa bolešću.
Rizik od dijabestesa tipa 2 veći je, ako imate prekomernu težinu, imate 45 i vise godina, imate roditelje ili brata ili sestru koji imaju ovo oboljenje, niste fizički aktivni, ako ste imali gestacijski dijabetes i ako imate visok krvni pritisak, visok holesterol ili visoke trigliceride.
Koji neželjeni efekti mogu da se jave zbog dijabetesa?
Visok nivo šećera u krvi oštećuje organe i tkiva u celom telu. Što je nivo šećera u krvi veći i što duže živite sa njim, veći je rizik od neželjenih efekata u koje spadaju:
- bolesti srca, srčani i moždani udar
- neuropatija
- nefropatija
- retinopatija i gubitak vida
- gubitak sluha
- oštećenje stopala u vidu infekcija i rana koje ne mogu da zarastu
- bakterijske i gljivične infekcije
- depresija
- demencija.
Dijabetes i ishrana
Zdrava ishrana je ključ za kontrolu šećerne bolesti. U nekim slučajevima, promena ishrane može da bude dovoljna da bi se bolest kontrolisala.
Tip 1
Nivo šećera u krvi raste ili pada u zavisnosti od vrste hrane koja se jede. Skrobna ili slatka hrana ubrzava porast nivoa šećera u krvi. Proteini i masti uzrokuju postepeno povećanje šećera. Treba da se ograniči unos ugljenih hidrata. Takođe unos ugljenih hidrata treba da se uravnoteži sa doziranjem insulina koji se uzima. Poželjno je napraviti odgovarajuću ravnotežu u unosu proteina, masti i ugljenih hidrata jer to može da pomogne u kontroli šećera u krvi.
Tip 2
Konzumiranje prave hrane može da pomogne u kontrolisanju šećera i gubitku kilograma. Brojanje ugljenih hidrata je važan deo ishrane kod dijabetesa tipa 2. Da bi nivo šećera u krvi bio stabilan poželjno je da se jedu mali obroci tokom dana. Treba konzumirati:
- voće
- povrće
- integralne žitarice
- nemasne proteine kao što su živina i riba
- zdrave masti kao što su maslinovo ulje i orasi.
Gestacijski dijabetes
Dobro izbalansirana ishrana je važna i za trudnicu i za bebu tokom svih devet meseci. Pravi izbor hrane može da pomogne da se izbegnu lekovi. Pazite na veličinu porcija i ograničite slatku ili slanu hranu.
Da li možemo da sprečimo dijabetes
Dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti jer je uzrokovan problemima sa imunološkim sistemom. Neki uzroci dijabetesa tipa 2, kao što su vaši genitka ili starost, takođe nisu pod kontrolom. Ipak, mnogi drugi faktori rizika se mogu kontrolisati. Strategija kontrole obuhvata pravilnu ishranu i vežbanje.
Ako je dijagnostikovan predijabetes, nekoliko dobrih navika mogu da spreče nastanak dijabetes tipa 2. Vežbajte najmanje 150 minuta nedeljn, brzo hodajte ili vozite bicikl. Izbacite zasićene i trans masti, zajedno sa rafinisanim ugljenim hidratima, iz svoje ishrane. Jedite više voća, povrća i integralnih žitarica. Jedite manje porcije. Pokušajte da izgubite 7 procenata svoje telesne težine ako ste gojazni.
Ne mogu da verujem da DIJABETES TYP1, nije uvršten u retke bolesti, kad se zna da je neizlečive.
Da li to država pokušava da uštedi?
Ako je tako, to je neoprostiv i bezdušno.