„Udala sam se za čoveka u terminalnoj fazi raka i nisam se pokajala“: Potresna priča novinarke, udovice i trostruke mame

- Mi smo bili samo dvoje slomljenih ljudi koji su se zaljubili. Iako je rak odlučio da trajemo kratko, bio je to naš jedini život, a najvažnije je da nismo odustali jedno od drugog - reči žene koja je ostala udovica sa troje dece bole, ali su i najjača posveta borbi, snazi i ljubavi

"Kažu da ne možemo da kontrolišemo da li ćemo se i kada zaljubiti u nekoga. Ipak, prava ljubavna priča počinje tek nakon zaljubljivanja, kada se prizemljimo i kada nas život stavi pred izbor - ostati ili otići" - zapisala je u svom dnevniku novinarka Nikol Hejstings (Nicole Hastings), nakon bolnog, ali najvažnijeg životnog iskustva i borbe njenog supruga Fila sa kancerom pluća.

Ljubav dolazi na potvrdu tek kasnije, sa teškim iskušenjima kakva su i bolesti

Preporučujemo

Ova hrabra žena je vodila beleške i pre nego što je podla bolest zauvek promenila život njihove porodice.

- Kada dođu teška iskušenja a ljubav je tu, tek tada shvatimo da ljubavna priča sadrži i sav naš haos, lomljivost, greške i mane, želje i strasti, bol i najdublju tugu,  najmračnije tajne i najveće trijumfe. Zato, kada biste me pitali da li bih promenila svoju odluku nakon što sam na takav bolan način morala da osetim realnost i surovost života sa svojim mužem Filom, uvek bih vam rekla: „Ne.“ Uvek bih ga izabrala ponovo, kao i tu odluku i takav život. Uvek - kaže autorka više knjiga o gubicima i majčinstvu kao delu života udovice nakon smrti muža.

Nakon devet meseci veze ogromak šok, ali pomalo očekivan

Prisetila se i tog dana, koji je zaista promenio sve.

- U restoranu se osećao miris slanine, kafe i ustajalog dima cigareta koji se i dalje lepio za zidove iz nekih prošlih dana. Hostesa nas je odvela do separea. Fil je seo naspram mene. Naručili smo kafu. Bila sam nervozna i stalno presavijala papirnu salvetu. Bilo mi je teško da ga pogledam, pa sam se fokusirala na tu salvetu. Onda mi je rekao ono što sam već znala da će reći. Bili smo u vezi nešto više od devet meseci. Mesecima sam ga nagovarala da ode na kontrolu nakon operacije uklanjanja jednog plućnog krila koje je bilo prepuno kancerogenih tumora, urađene godinu dana pre nego što smo se upoznali. Pre sastanka u restoranu, tog dana, konačno je otišao na pregled - opisuje slikovito i nastavlja do šokantne rečenice:

Nije se plašio raka, već da će biti ostavljen

- Rak se vratio.

Lice mu je bilo bezizražajno, ali je bio težak od razočaranja i straha. Kasnije je rekao da ga nije toliko plašio rak, koliko mogućnost da će ga Nikol ostaviti. Slušao je takve priče i od žena sa kojima se pre nje viđao.

- Iako sam još od njegovog poziva znala da nešto nije u redu, kada ga je konačno čula kako to izgovara, potonula sam. Slomilo mi se srce prvi put. Bila sam nespremna za ovu vest i oči su mi se napunile suzama koje su mi se slivale niz obraze. Doktori ništa ne preporučuju, objasnio je mehanički, kao da je to sve uvežbavao na putu do restorana.

- Ali izrasline (nikada nije hteo da kaže tumori) su male i sporo rastu, što je dobro. U redu je. Verovatno ću ih imati ceo život, jednostavno će biti tu. Nemam nikakve simptome, i ne želim ponovo hemoterapiju. Ne mogu to opet da prolazim... - priseća se Filovih reči Nikol.

Bez obzira na Filovu terminalnu fazu raka, Nikol i on su uspeli da postanu i trostruki roditelji Foto: Facebook Nicole Hastings

"Skupila sam hrabrost, pogledala ga pravo u oči i rekla...": Bio je to Božji plan

Nije morao da kaže, ali to je i njegovoj devojci bilo jasno: s obzirom na to da je imao samo jedno plućno krilo, bolest je bila u četvrtoj fazi. Ćutala je, uplašena jer je znala da će se raspasti u suzama. Ali skupila je hrabrost, pogledala ga pravo u oči i rekla: "Onda, pretpostavljam da bi trebalo da se venčamo."

- Iskreno, nisam ni razmišljala o onome što sam izgovorila. Napola sam se šalila, pokušavajući da razbijem napetost. Nije mi bilo u planu da se tako brzo udam. Završavala sam fakultet i tek počela da radim kao novinarka u novinama, to je bio moj posao iz snova. Udaja nije bila deo plana... a još manje za čoveka koji ima rak. Nije bio moj plan. Nije bio ni Filov. Bio je Božji - sa suzama u očima priča Filova udovica.

Dan nakon Božića, Fil je odveo u Glenvud Springs i zaprosio. Kada su se vratili, odmah je počela da planira venčanje na otvorenom, u avgustu. Sa smehom se priseća da se njen budući muž iznenadio kada se potpuno uključila u ulogu mlade - pričala o bojama, cveću, rezervacijama, jer je znao da to nije tipično za nju.

Nije bilo vremena da se čeka, pa se sve ubrzalo

- Od početka naše veze postojala je neka neizgovorena hitnost. Zato, kada me je nekoliko nedelja kasnije zamolio da se nađemo u tržnom centru, ponovo me zaprosio. Rekao je da stvarno želi da me oženim ali da ne može da čeka avgust. Tako da smo mama i ja isplanirale prelepo venčanje za samo pet nedelja. Venčali smo se 28. februara 2009. Fil je preminuo 20. novembra 2013. Bile su to naše 4 godine, ali vredne kao ceo nečiji život - iskrena je Nikol.

Ljudi su joj postavljali različita pitanja zbog izbora da se uda za Fila. Kaže da je to zvučalo i ovako:

- Odlučila si da se udaš za čoveka znajući da ima terminalnu bolest, i ne samo to, već si preuzela rizik da imaš decu s njim, ne jedno, već troje. Moraš da preuzmeš odgovornost za neke od teškoća sa kojima se sada suočavaš. Svesno si preuzela taj rizik...

Priznaje i da često nije znala šta da odgovori. Čula je, kaže Nikol, mnogo čudnih i često bezosećajnih komentara, ali je vremenom više ništa nije iznenađivalo. Nekada su je te reči duboko pogađale, ali sada je zahvalna na njima, jer su je naterale da pronađe svoju istinu u njihovim zabludama.

Svoja iskustva pretočila je i u knjige Foto: Facebook Nicole Hastings

"Evo šta je moja istina: Sirov, brz i bolno prelep brak"

- Naš četvorogodišnji brak bio je ispunjen događajima vrednim čitavog života: troje dece u dve godine, pokušaj da vodimo uspešan biznis i terminalna dijagnoza koja nas je stalno pratila. Naš brak je bio sirov, brz i bolno prelep. Možda naša priča nikada nije ni trebalo da bude bajka sa srećnim krajem. Možda se naša priča nalazi u istini da, kada nekoga voliš toliko da ta ljubav postane deo tvog identiteta, saznanje da možeš da ga izgubiš razdire ti dušu. I čak i ako imaš samo malo vremena s tom osobom — bolje je nego nimalo. Možda je naša priča sličnija onima iz tragedija, ljubavnicima osuđenim od samog početka. Oni se svim silama trude da ostanu zajedno, ali na kraju ne uspevaju jer su im putevi već zapisani u zvezdama. Ipak, ti ljubavnici ne odustaju. Bore se jedno za drugo uprkos svemu. I kada sve krene loše, još jače se drže jedno za drugo dok ne udare o tlo, slomljeni i razbijeni - veoma je emotivna Nikol i u živim nastupima, člancima i knjigama.

Birati da ostaneš uprkos svemu, čak i raku...

Nikol je mišljenja je da se možda u tome krije prava vrednost i čar ljubavi: u činjenici da biramo da volimo drugo ljudsko biće, jednako slomljeno kao i mi.  Biramo da isprepletemo naše živote, iako uvek znamo da možemo da izgubimo jedno drugo. To je ljubavna priča. Birati da ostaneš, uprkos svemu.

- Uprkos svemu, i Fil i ja smo imali nešto više - imali smo Boga. I tako smo živeli, dan po dan, naš brak, birajući da se oslonimo na Boga, a ne na moć koju rak može imati nad nečijim životom. Da li je odluka da se udam za Fila bila zastrašujuća? I te kako. Naš brak nije bio savršen. Bili smo tek venčani i tek postali roditelji. Bilo je napetosti, svađa, povređivanja, odluka koje su nas razdvajale. Ali jedno nismo uradili — nismo odustali jedno od drugog. Ostali smo. Borili smo se. I zbog te odluke, imali smo milione malih trenutaka - prelepih, mirnih, punih ljubavi i strasti, koji svetle jače od naših najmračnijih dana - posvedočila je sa ponosom novinarka.

I teška odluka da imamo decu je bila puna osećaja krivice

- Da li me je odluka da imam decu s njim znajući da možda neće biti deo njihovih života opteretila osećajem krivice? Apsolutno. Ali, oni su najlepši deo ove priče.

Nikada neću smatrati svoj izbor pogrešnim. Takođe ga ne vidim ni kao neki herojski čin hrabrosti. Mi smo bili samo dvoje slomljenih ljudi koji su se zaljubili i proživeli čitav jedan život zajedno. Iako je trajao samo četiri godine - bio je to naš jedini život - zaključuje Nikol Hejstings.