Kako starijim osobama sačuvati samostalnost bez kontraefekta: Teško je i izazovno, ali nije nemoguće

Mogućnost da samostalno donosimo odluke, obavljamo svakodnevne aktivnosti i održavamo društvene kontakte jedan je od najvažnijih pokazatelja zdravog starenja. Upravo zato očuvanje samostalnosti predstavlja jedan od glavnih ciljeva savremenog gerijatrijskog pristupa.

Kako sačuvati samostalnost u starijem dobu i zašto je toliko važna

Starenje donosi brojne fizičke i psihičke promene, ali gubitak nezavisnosti nije neizbežan. Stručnjaci ističu da redovno kretanje, mentalna aktivnost, negovanje društvenih odnosa i pravovremena podrška mogu značajno da uspore funkcionalno opadanje i doprinesu boljem kvalitetu života.

Samostalnost nije samo mogućnost da osoba živi sama. Ona podrazumeva sposobnost da bez tuđe pomoći obavlja osnovne svakodnevne aktivnosti, donosi odluke i učestvuje u društvenom životu. Mnoge starije osobe ljude se kada im se polako oduzima pravo na samostalnost, koje često korespondira sa manjim objektivnim mogućnostima. Tada je sa njima još teže funksionisati. 

To uključuje samostalno oblačenje, hranjenje i održavanje lične higijene, bezbedno kretanje u kući i van nje, upravljanje novcem i lekovima, donošenje odluka o sopstvenom zdravlju, održavanje kontakta sa porodicom i prijateljima.

Očuvana nezavisnost doprinosi većem samopouzdanju, boljem raspoloženju i osećaju dostojanstva, a ujedno smanjuje rizik od depresije, anksioznosti i socijalne izolacije.

Kretanje je najbolji način da se sačuva fizička nezavisnost

Sa godinama dolazi do prirodnog gubitka mišićne mase, snage i ravnoteže. Zbog toga raste rizik od padova, preloma i potrebe za tuđom pomoći. Redovna fizička aktivnost može da uspori ove promene i pomogne starijim osobama da što duže ostanu samostalne.

Posebno se preporučuju aktivnosti koje razvijaju snagu mišića, ravnotežu, pokretljivost zglobova i koordinaciju.

Dobar izbor su svakodnevna šetnja, plivanje, vežbe u vodi, vožnja bicikla, rad u bašti, vežbe prilagođene starijim osobama. Osim što čuvaju pokretljivost, ove aktivnosti pozitivno utiču na raspoloženje, san i zdravlje srca.

Mozak treba vežbati jednako kao i mišiće

Mentalna aktivnost važna je za očuvanje pamćenja, koncentracije i sposobnosti donošenja odluka. Iako starenje donosi određene promene u radu mozga, stručnjaci naglašavaju da njegovo aktivno „treniranje" može da uspori kognitivni pad.

Korisne aktivnosti uključuju:

• rešavanje ukrštenica
• sudoku zadataka i logičkih igara
• igranje društvenih igara i karata
• učenje stranog jezika
• usvajanje novih veština ili hobija
• čitanje
• slikanje, pisanje ili druge kreativne aktivnosti
• kuvanje
• meditaciju
• redovno vežbanje.

Ako starija osoba počne da zaboravlja važne informacije, teško pronalazi reči, menja ponašanje ili ima probleme u svakodnevnom funkcionisanju, potrebno je što pre razgovarati sa lekarom. Rano otkrivanje demencije omogućava pravovremeno lečenje i bolju organizaciju nege.

Druženje je jednako važno kao terapija

Usamljenost predstavlja jedan od najvećih izazova starijeg životnog doba. Mnoge osobe žive same, a odlazak u penziju, gubitak partnera ili udaljenost porodice mogu da dovedu do socijalne izolacije.

Redovni kontakti sa drugim ljudima imaju pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, smanjuju osećaj usamljenosti i podstiču aktivniji način života. Dobri načini za održavanje društvenih kontakata su kreativne radionice, klubovi penzionera, čitalačke grupe, kursevi kuvanja ili stranih jezika, horovi, plesne radionice, volontiranje i rekreativne grupe.

Najveću korist donose aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo i pružaju osećaj pripadnosti zajednici.

Traženje pomoći ne znači gubitak samostalnosti

Jedna od najvećih zabluda jeste da prihvatanje pomoći znači odricanje od nezavisnosti. Naprotiv - odgovarajuća podrška često omogućava starijoj osobi da mnogo duže ostane samostalna. Podrška može da podrazumeva pomagala za hodanje, prilagođavanje doma radi sprečavanja padova, podsetnike za uzimanje terapije, pametne uređaje koji povećavaju bezbednost, telemedicinske konsultacije, pomoć pri kupovini, kuvanju ili održavanju domaćinstva.

Cilj nije da neko preuzme sve obaveze, već da starija osoba zadrži što više aktivnosti koje može bezbedno da obavlja.

Porodica i negovatelji imaju važnu ulogu

Podrška porodice može značajno da doprinese očuvanju samostalnosti.

Stručnjaci savetuju da članovi porodice ne rade sve umesto starije osobe, već da je podstiču da sama obavlja ono što može.

Na primer, umesto potpunog ograničavanja kretanja, bezbednije je omogućiti osobi da hoda koliko može, uz pomoć štapa ili hodalice kada je potrebno. Slično tome, prilagođavanje kuhinje ili kupatila često je bolje rešenje od potpunog odustajanja od svakodnevnih aktivnosti.

Istovremeno, negovatelji ne bi trebalo da zanemare sopstveno zdravlje. Dugotrajna briga o članu porodice može da izazove fizički i emocionalni umor, pa je važno potražiti pomoć kada je potrebna.

Samostalnost je važan deo zdravog starenja

Očuvanje nezavisnosti ne zavisi samo od dobrog fizičkog zdravlja. Podjednako su važni mentalna aktivnost, društveni život, prilagođavanje životnog prostora i podrška okoline.

Što ranije počnu da neguju zdrave navike, veće su šanse da starije osobe duže zadrže pokretljivost, samostalnost i kvalitet života.

(eKlinika.rs)