Bindžujete serije? Evo šta ta navika posle 50. godine može da uradi mozgu i kakva je veza sa Alchajmerom

Bindžovanje, odnosno maratonsko gledanje serija mnogima je postalo omiljen način odmora. Jedna epizoda lako povuče drugu, a nekoliko sati provedenih ispred ekrana više nije ništa neobično. Novo istraživanje, međutim, ukazuje na to da bi navika čestog i dugotrajnog gledanja televizije u srednjim godinama mogla da bude povezana sa promenama u mozgu koje postaju vidljive decenijama kasnije.

Bindžovanje u novoj studiji: Kakve promene su zabeležene? 

Posebno je zanimljivo to što naučnici nisu pronašli iste promene kod ljudi koji mnogo vremena provode sedeći na poslu. Drugim rečima, za zdravlje mozga možda nije važno samo koliko dugo sedimo, već i šta radimo dok sedimo.

Preporučujemo

Studija objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia pokazala je da su osobe koje su u srednjim godinama prijavile da televiziju gledaju „veoma često“ više od 20 godina kasnije imale manji volumen pojedinih delova mozga. Promene su zabeležene i u regijama povezanim sa pamćenjem, kognitivnim funkcijama i ranim pokazateljima Alchajmerove bolesti.

Ipak, istraživači naglašavaju važnu činjenicu: rezultati pokazuju povezanost, a ne dokaz da gledanje televizije izaziva demenciju ili oštećenje mozga.

Šta se dešava sa mozgom ljudi koji često maratonski gledaju televiziju i kao naviku imaju bindžovanje

Istraživanje je obuhvatilo oko 1.700 odraslih osoba, čija je prosečna starost na početku praćenja bila 53 godine. Učesnici su bili deo dugoročnog američkog istraživanja ARIC (Atherosclerosis Risk in Communities), koje prati zdravlje srca, krvnih sudova i mozga.

Na početku istraživanja učesnici su odgovarali koliko često u slobodno vreme gledaju televiziju, od „nikada ili retko“ do „veoma često“. Naučnici su ih pitali i koliko vremena tokom radnog dana provode sedeći. Više od dve decenije kasnije učesnicima je urađena magnetna rezonanca mozga. Kada su istraživači uporedili osobe koje su televiziju gledale veoma često sa onima koje su je gledale retko ili gotovo nikada, otkrili su razlike u strukturi više područja mozga.

Kod osoba koje su često gledale televiziju zabeležen je manji volumen regija povezanih sa pamćenjem i ranim znacima Alchajmerove bolesti. Primećen je i manji volumen frontalnog i okcipitalnog režnja. Frontalni režanj ima važnu ulogu u planiranju, donošenju odluka, kontroli ponašanja i drugim izvršnim funkcijama, dok okcipitalni režanj prvenstveno učestvuje u obradi vizuelnih informacija.

Uočene su i promene u beloj masi mozga

Istraživači su kod ljudi koji su često gledali televiziju pronašli i veći obim takozvanih hiperintenziteta bele mase. Reč je o promenama koje se mogu videti na snimcima magnetnom rezonancom i koje se povezuju sa bolešću malih krvnih sudova mozga. Veće prisustvo takvih promena povezano je sa starenjem mozga, kognitivnim propadanjem, demencijom i rizikom od moždanog udara.

Važno je da su razlike ostale prisutne i kada su naučnici uzeli u obzir druge faktore koji mogu da utiču na zdravlje mozga, među kojima su indeks telesne mase, nivo fizičke aktivnosti, visok krvni pritisak i dijabetes. Ipak, manji volumen mozga sam po sebi ne znači da će osoba razviti demenciju.

- Manji volumen mozga ne znači nužno da će neko dobiti demenciju, ali smatra se pokazateljem starenja mozga i povezuje se sa većim rizikom od budućeg kognitivnog propadanja - objasnio je dr Natan Feter sa University of Southern California, jedan od autora studije.

Da li je problem televizija ili dugo sedenje?

Možda najzanimljiviji rezultat studije odnosi se upravo na ovo pitanje. Poznato je da sedentarni način života nosi brojne zdravstvene rizike, pa bi se na prvi pogled moglo zaključiti da su promene u mozgu posledica dugog sedenja ispred televizora. Rezultati, međutim, nisu pokazali tako jednostavnu vezu.

Ljudi koji su mnogo vremena provodili sedeći tokom radnog dana nisu imali iste promene. Naprotiv, kod njih su istraživači pronašli veći volumen frontalnog, parijetalnog i okcipitalnog režnja, kao i manje promena u beloj masi. To otvara zanimljivo pitanje: da li je za mozak važnije kako provodimo vreme sedeći nego samo sedenje?

- Naša studija pokazala je da ono što radite dok sedite može da predvidi strukturu vašeg mozga tokom naredne 24 godine - naveo je Feter.

Zašto gledanje televizije nije isto što i sedenje na poslu

Jedno od mogućih objašnjenja jeste različit nivo mentalne aktivnosti. Gledanje televizije često predstavlja dugotrajan i kognitivno pasivan oblik odmora. Tokom rada, čak i kada čovek sedi nekoliko sati, mozak može da bude veoma aktivan - rešavamo probleme, razgovaramo, pišemo, planiramo, računamo ili donosimo odluke.

Dugotrajno gledanje televizije može da prati i čitav niz drugih navika koje nisu idealne za zdravlje:grickanje, manjak kretanja i manje društvene interakcije. Istraživači zato pretpostavljaju da kombinacija ovih faktora tokom godina može da doprinese nepovoljnijem starenju mozga. To, međutim, još nije dokazano i upravo je jedna od važnih tema za buduća istraživanja.

Muškarci bi mogli da budu osetljiviji

Kada su rezultate analizirali odvojeno prema polu, naučnici su primetili još jednu zanimljivost.

Veza između čestog gledanja televizije i manjeg volumena mozga bila je izraženija kod muškaraca. To ne znači da televizija ne može da bude povezana sa zdravljem mozga kod žena, niti da muškarci koji mnogo gledaju televiziju nužno imaju veći rizik od demencije. Rezultat za sada samo ukazuje na moguću razliku koju će istraživači morati dodatno da ispitaju.

Nije potrebno izbaciti televiziju iz života

Poruka ovog istraživanja nije da bi trebalo potpuno prestati sa gledanjem filmova, serija ili omiljenih emisija. Mnogo praktičniji pristup mogao bi da bude zamena dela pasivnog vremena aktivnostima koje zahtevaju veće angažovanje mozga.

Dr Dung Trinh, koji nije učestvovao u studiji, smatra da je upravo to jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja. Umesto jednostavne preporuke „manje sedite i manje gledajte televiziju“, korisnije je razmišljati o tome čime možemo da zamenimo deo tog vremena. Čitanje knjige, pisanje, rešavanje ukrštenih reči i drugih zagonetki, planiranje, kreativni hobiji, ručni rad ili učenje nečeg novog primeri su aktivnosti tokom kojih možemo da sedimo, ali mozak ostaje aktivnije angažovan.

Društvene aktivnosti takođe mogu da budu važne. Razgovor sa prijateljima, druženje, zajedničke aktivnosti i drugi oblici socijalne interakcije zahtevaju angažovanje brojnih kognitivnih funkcija.

Mozgu je potrebno i kretanje i mentalna aktivnost

Rezultati ne umanjuju značaj fizičke aktivnosti. Redovno kretanje ostaje jedna od najvažnijih preporuka za očuvanje zdravlja srca, krvnih sudova i mozga. Novo istraživanje samo dodaje još jedan sloj toj priči.

Nije dovoljno posmatrati dan kroz jednostavnu podelu na „sedenje“ i „kretanje“. Dva čoveka mogu da provedu isti broj sati sedeći, ali da tokom tog vremena njihov mozak bude angažovan na potpuno različite načine. Jedan može satima pasivno da prati sadržaj na ekranu, dok drugi čita, uči strani jezik, rešava složene zadatke, razgovara ili radi nešto kreativno.

Upravo zato istraživači smatraju da bi kvalitet aktivnosti kojima ispunjavamo vreme mogao da bude podjednako važan kao i količina vremena koju provedemo sedeći. Ipak, nema razloga za zaključak da će nekoliko epizoda omiljene serije „smanjiti mozak“. Studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu, a zdravlje mozga tokom života zavisi od velikog broja faktora.

Poruka je mnogo jednostavnija: odmor pred ekranom može da ostane deo svakodnevice ukoliko to ne podrazumeva maratonski boravak pred istim, ali mozak verovatno ima više koristi kada deo tog vremena ustupimo kretanju, druženju, učenju, čitanju i drugim aktivnostima koje ga podstiču da radi.

(eKlinika.rs)