Frontotemporalna demencija (FTD) se odnosi na sporadične i nasledne poremećaje koji utiču na frontalni i temporalni režanj mozga. Podrazumeva i i poseban oblik poznat kao Pikova (Pick) demencija.
Šta je frontotemporalna demencija
Demencija je hronično, obično nepovratno pogoršanje kognitivnih sposobnosti. Tip poznat kao frontotemporalna demencija čini otprilike do 10 odsto svih demencija. U odnosu na Alchajmerovu bolest, koja je i najčešći oblik demencije, razlikuje se prvenstveno po starosnoj dobi u kojoj pacijenti obolevaju. Jednako ovaj oblik demencije dobijaju i žene i muškarci. Što se tiče godina, u slučaju FTD to je nešto ranije nego što je uobičajeno za druge demencije: od 55 do 65 godina.
Da li je frontotemporalna demencija nasledna
Statistike kažu da je oko 50 odsto dijagnostikovanih slučajeva frontotemporalne demencije nasledno. To znači da je genetska predispozicija jedan od ozbiljnih faktora rizika za obolevanje. Najčešće, mutacije se jave na hromozomu 17k21-22 i utiču na promene tau proteina koji se vezuje za mikrotubule. Zbog toga se frontotemporalna demencija smatra bolešću koja spada u tauopatije.
Demencija i delirijum – koje su sličnosti, a koje razlike
Često se događa da zbog sličnosti u nekim simptomima ljudi mešaju demenciju i delirijum. Iako je poremećaj spoznaje ono što karakteriše oba stanja, postoj značajne razlike. Ključne razlike između delirijuma i demencije su u sledećem:
- demencija je najčešće uzrokovana anatomskim promenama u mozgu, sporije počinje, uglavnom pogađa pamćenje, oštećenja su trajna i ne mogu se „popraviti“
- delirijum , obično je uzrokovan akutnom bolešću ili toksičnošću lekovima (ponekad opasan po život), utiče uglavnom na pažnju i često je reverzibilan.
Kako frontotemporalna demencija utiče na ličnost i koji su simptomi
Postojе značajnе razlikе u odnosu na Alchajmerovu bolest što se tiče simptoma frontotemporalne demencije. Naime, ona ima veći uticaj na ličnost, ponašanje i jezičke funkcije nego na pamćenje, što je jedna od najvažnijih odlika Alchajmera. Takođe, oštećenja trpe apstraktno razmišljanje i pažnja, a odgovori su konfuzni. Orjentacija može da bude dosta očuvana, kao i motoričke sposobnosti. Međutim, postoje veliki problemi u određivanju prioriteta, obradi i sprovođenju zadataka. Frontalno opuštanje sledi u kasnijem toku bolesti, kao i u slučaju drugih tipova demencija.
Kod nekih obolelih dolazi do bolesti motornih neurona uz generalizovanu atrofiju mišića, slabost, disfagiju, disfoniju, otežano žvakanje, kao i izražen rizik od pojave aspiracione pneumonije, kao i fatalnog ishoda.
Šta je Pikova demencija
Pikova demencija je oblik koji karakterišu promene u frontalnom i temporalnom režnju mozga sa sledećim simptomima:
- teška mišićna atrofija
- gubitak neurona
- glioza
- prisustvo abnormalnih neurona (koji se nazivaju Pikove ćelije) sa inkluzijama, odnosno Pikovim telima.
