Da li društvene mreže zaista loše utiču na tinejdžere? Analiza donela odgovor koji mnogi nisu očekivali

Da li vreme koje tinejdžeri provode na društvenim mrežama zaista šteti njihovoj dobrobiti i mentalnom zdravlju? Širom sveta, problemi sa mentalnim zdravljem mladih su u porastu. To se poklopilo sa sve većim vremenom koje tinejdžeri provode na platformama kao što su TikTok, Instagram, X, Reddit, Snapchat...

Naučna zajednica nema definitivan odgovor da li tinejdžeri imaju problem zbog društvenih mreža

U javnom diskursu, smatra se da društvene mreže štete mentalnom zdravlju mladih. Ali, šta dokazi zapravo govore? Nažalost, naučna zajednica nije bila u stanju da pruži definitivan odgovor. Mnoge studije izveštavaju o negativnim efektima korišćenja društvenih mreža na tinejdžere. Neke druge pružaju dokaze o pozitivnim efektima ili čak ne ističu nikakve efekte. Baza dokaza je pomešana i nedosledna.

Preporučujemo

Na primer, nedavna studija istraživača sa University of South Australia pratila je više od 100.000 australijskih adolescenata tokom tri godine. Utvrđeno je da umerena upotreba društvenih mreža ima veze sa pozitivnim ishodima blagostanja. Druga studija velikih razmera ističe pozitivnu vezu između samopoštovanja adolescenata i korišćenja društvenih mreža za socijalnu podršku.

Nasuprot tome, druga istraživanja pronašla su doslednu vezu između korišćenja društvenih medija i lošijih ishoda mentalnog zdravlja kod adolescenata, posebno kod devojčica. Već dodatno komplikovanoj slici, druge studije dalje zaključuju da je veza između društvenih medija i blagostanja adolescenata slaba i da se ne može smatrati klinički relevantnom.

Više vremena provedenog na društvenim mrežama dovedeno u vezu sa lošijim zdravljem

Istraživači su u nedavnoj analizi koristili metodu nazvanu analiza krive specifikacije (SCA) kako bi analizirali javno dostupan skup podataka o načinu života skoro 3.000 petnaestogodišnjaka i šesnaestogodišnjaka koji žive na zapadu Irske. SCA je računarska metoda koja otkriva veze između svih teoretski relevantnih varijabli u skupu podataka.

Na primer, studija je procenila veze između vremena koje tinejdžeri svakodnevno provode na društvenim medijima i niza ishoda kao što su samopoštovanje, percipirani stres, anksioznost, depresija i ishrana, kao i njihova fizička aktivnost i kvalitet sna.

Kada se uzmu u obzir sve kombinacije relevantnih varijabli, u studiji je procenjeno više od 50.000 različitih puteva koji dovode u vezu društvene medije sa zdravstvenim ishodima tinejdžera. Ispod je specifikaciona kriva koja povezuje količinu vremena koju tinejdžeri provode na društvenim mrežama sa svojim zdravstvenim ponašanjem.

Opšti nalaz studije je da vreme provedeno na društvenim mrežama ima veze sa lošijim zdravstvenim ishodima za tinejdžere. Kada se procene svi mogući načini posmatranja podataka, 64 odsto ukazuje da je više vremena provedenog na društvenim mrežama dovedeno u vezu sa lošijim zdravljem.

„Nema jakih dokaza da društvene mreže uzrokuju široko rasprostranjenu štetu”

Međutim, istraživači ističu da je snaga tih asocijacija mala. Kada su uporedili ove efekte sa drugim uticajima, kao što su osećaj bezbednosti u školi ili roditelji koji pružaju podršku, efekti društvenih mreža su prilično skromni. U stvari, vreme provedeno na društvenim mrežama jedan je od najmanje snažnih pokazatelja zdravlja adolescenata u ovom skupu podataka.

To dovodi u pitanje popularnu naraciju da su platforme društvenih mreža glavni krivci za porast problema mentalnog zdravlja. Zaista, nedavni izveštaj Nacionalnih akademija SAD došao je do sličnog zaključka: Nema jakih dokaza da društvene mreže uzrokuju široko rasprostranjenu štetu.

Iako se rezultati ove studije poklapaju sa ovim stavom, treba ih tumačiti sa oprezom i možda ne odražavaju iskustvo svih tinejdžera. Postoje rizici koji imaju veze sa platformama društvenih medija za mlade ljude, i oni zaista zaslužuju pažnju. I što je važno, ako zaključimo da količina vremena, koju tinejdžeri provode na mreži ne uzrokuje značajnu štetu njihovoj dobrobiti, takođe moramo da priznamo da to ne poboljšava ni njihovu dobrobit.

Ako je cilj zdraviji, srećniji tinejdžeri, intervencije treba da budu usmerene na ono što je zaista važno - bezbedno školsko okruženje, snažna porodična podrška i borba protiv maltretiranja. Tinejdžeri u ovoj studiji izjavili da u proseku provode 2,5 sata dnevno na društvenim mrežama. Smanjenje tog vremena u korist aktivnosti za koje je dokazano da poboljšavaju dobrobit mladih - fizičke vežbe, kreativne aktivnosti, volontiranje - bio bi efikasan put napred.

(eKlinika.rs)