Strpljenje je veština koja se uči, ali je danas u turbulentnim životnim okolnostima retko ko ima, a nema ni vremena da se bavimo njenim usavršavanjem. Ne zna se za koga bi se moglo reći da je nestrpljiviji: deca, koja o samom ovom pojmu tek treba da uče i steknu iskustvo, ili stari, kojima ponestaje vremena i svesni su toga. A gde su u priči o strpljenju osobe na koje su upućeni i mladi i stariji, oni između?
Strpljenje kao neophodnost u odnosu sa starijim ljudima
Starost nosi pregršt promena u psihofizičkom statusu. Postajemo bolesniji, sporiji, u skladu sa tim i nervozniji, svesni da zavisimo od tuđe pomoći, dobre volje, vremena. Čak i kada stariji ljudi žele da urade nešto (a to je često), ne mogu jer nemaju fizičkih potencijala. Sa druge strane su oni koji brinu o njima, sa svojim psihofozičkim iskušenjima, životnim i drugim okolnostima.
Bilo da su u pitanju roditelji i deca, bake, deke i unuci, zdravstveno osoblje i ili bilo ko ko o njima brine, strpljenje može biti značajan kamenj spoticanja i nešto što može da napravi velike probleme u komunikaciji i odnosima. Najčešće ga nema dovoljno ni sa jedne strane. Razlozi su najčešće objektivni, ali ima i izrazito subjektivnih.
Na primeru žurbe, recimo, to se vidi najbolje. Imamo dogovor da sa starijom osobom o kojoj brinemo nešto uradimo zajednički, ali imamo ograničeno vreme. Ona bi htela, ali ne može. Kako onda dozvati strpljenje u pomoć a ne napraviti frustraciju ni za jednu stranu?
Razumno sagledavanje granica je neophodan alat za strpljenje
Zanimljive su i studije rađene na temu strpljenja i ljudi u poznim godinama. Koja god tema da je uzeta kao predmet istraživanja a ima veze sa starošću i strpljenjem, zaključci se svode upravo na strpljenje kao vezivno tkivo i za njih i za one koji o njima brinu. Starijim ljudima je potrebno obezbediti ne samo funkcionalnost već i kvalitet života uz druženje, korisno slobodno vreme, sve ono što podrazumeva ne samo egzistencijalne i fiziološke potrebe.
Takođe, kakva god da je situacija, ne smemo zaboraviti da su stari ljudi iako se često ponašaju kao deca, odrasle osobe. Tako se, kažu i psiholozi, prema njima treba i ponašati. Najčešće neće reći ili učiniti nešto što očekujemo ili bismo voleli, navike im se menjaju u skladu sa kapacitetima. Neretko takođe dolazimo u situaciju i da im nešto nametnemo zbog njihovog dobra koje ne mogu da sagledaju, i to može da bude prilično frustrirajuće za obe strane. Mudrost je pronaći neki korektan balans između onoga što je racionalno, njihovih sposobnosti, ali i želja i potreba.
Strpljenje je slušati i kada za to nemamo vremena: verbalne i neverbalne metode
Ono čime bi trebalo prvenstveno da se posvetimo starima uz poštovanje i strpljenje jeste aktivno ali i pasivno slušanje onoga što nam govore, odnosno, pokušavaju da nam kažu. Ni to nekada neće biti jednostavno. Aktivno slušanje podrazumeva verbalni i neverbalni način. U verbalni spadaju ohrabrivanje, postavljanje dodatnih pitanja, pamćenje bitnih detalja za aktivnosti starih, insistiranje na pojašnjavanju onoga što nije dovoljno jasno, kao i rezimiranje situacija i detalja, kako bi se izbegavali nesporazumi.
Neverbalni znaci aktivnog slušanja su fokusiranje očima, potvrđivanje činjenica glavom, osmeh podrške i znak strpljenja (iako ni to nekada nije lako), neprekidna orjentacija prema starijem sagovorniku, saosećanje sa njim, eliminisanje objekata i stvari koji mogu da mu odvuku fokus.
Kako govoriti sa starijima i kada nas „ne čuju“, a kako proceniti njihove granice
Takpđe, u skladu sa „treniranjem“ svig strpljenja izuzetno je značajno kako starijim osobama govorimo ono šo želimo da im kažemo. Trebalo bi da to bude jasan, transparentan, glasan, sporiji govor. Posebno ako postoj kognitivni problemi treba da koristimo kraće, jasnije rečenice i pojmove. Ako postoje problemi sa vidom i sluhom i to treba uzeti u obzir. Ako niste čuli da starija osoba odgovori potvrdno ili negativno na neku važnu stvar, insistirajte.
Pokušajte da im stvorite osećaj sigurnosti i bezbrižnosti. Posmatrajte njihovo ponašanje i posebno obratite pažnju na promene koje uočite.
Jasno je, naravno, da je za sve ovo potrebno prvenstveno strpljenje onoga ko o starijoj osobi brine. Teško da ćemo na strpljenju nekoga ko je star i bolestan moći da učinimo značajne pomake, ali na svom moramo da radimo jer je svaki drugi put otvorena ulica ka nesporazumima i problemima u komunikaciji.
Da li im pomagati prekomerno a kada je neophodno ne dozvoliti im da manipulišu
Često je neophodno da im postavimo granice zbog manipulacija kojima su skloni. Psiholozi kažu da u pozadini obično nije loša namera, već privlačenje pažnje i želja da budu u centru pažnje. Neretko privlače pažnju na neadekvatne načine, služe se sitnim lažima, sa istim ciljem. U ovoj pravilnoj proceni najvažnije je da ih dobro poznajemo, kao i njihovo prihofizičko stanje. A baš kao i kod dece, moramo im jasno staviti do znanja da granice moraju da postoje i gde su.
Takođe, ako vam zatraže pomoć, pružite je ukoliko to prevazilazi njihove sposobnosti i jednostavno ne mogu nešto sami. Svakako je bolje da nešto učinimo zajedničkim snagama nego da to uradimo umesto njih. To će ih duže održati funkcionalnim, ali i pružiti osećaj korisnosti i zadovoljstva.
