Svakodnevna šetnja danas, u ovom sedentarnom načinu života, može da ponudi efikasnu zaštitu zdravlja, poručuju stručnjaci. Fizička neaktivnost godišnja mnogo košta svaku državu u kojoj se ljudi leče od posledica fizičke neaktivnosti, ali, nažalost – košta i života, jer previše sedenja povećava rizik od mnogih ozbiljnih bolesti, uključujući i karcinom.
Obrazac je jasan – više koraka znači manji rizik od raka
Sve veći broj istraživanja pokazuje da redovna fizička aktivnost može da smanji rizik od raka. Sada, nedavna otkrića sa University of Oxford takođe potvrđuju ovu tvrdnju. Prema velikoj studiji u kojoj je učestvovalo više od 85.000 ljudi u Velikoj Britaniji, što više koraka napravite svakog dana, manje su šanse da razvijete čak 13 različitih vrsta karcinoma.
U studiji su učesnici nosili uređaj za praćenje aktivnosti koji je merio i količinu i intenzitet njihovog svakodnevnog kretanja. U proseku, istraživači su pratili učesnike 6 godina kasnije. Pronašli su jasan obrazac – više koraka značilo je manji rizik od raka, bez obzira na to koliko brzo su ti koraci napravljeni.
Koristi za zdravlje počeli su da se pojavljuju nakon 5.000 koraka dnevno – a sve ispod toga nije izgledalo kao da pruža veliku zaštitu. Na 7.000 koraka, rizik od razvoja raka opao je za 11 odsto. Na 9.000 koraka, opao je za 16 procenata. Za više od 9.000 koraka, koristi su se izjednačile. Razlika u smanjenju rizika postala je marginalna i malo se razlikovala između muškaraca i žena. Istraživači kažu da svi ovi nalazi podržavaju popularnu preporuku da se cilja na 10.000 koraka dnevno – ne samo za opšte zdravlje, već potencijalno i za prevenciju raka.
Svakodnevna brza šetnja ima veze sa manjim rizik od raka
Ove asocijacije su se takođe održale kada su rezultati prilagođeni demografskim, BMI i drugim faktorima načina života, kao što je pušenje, što sugeriše da su uočene promene u riziku od raka zaista zavisne od prosečnog broja dnevnih koraka koje je učesnik napravio. Analiziran je i intenzitet koraka – koliko brzo su učesnici hodali. Istraživači su otkrili da brže hodanje ima veze sa manjim rizikom od raka.
Međutim, kada je uzeta u obzir ukupna fizička aktivnost, brzina hodanja više nije pravila statistički značajnu razliku. Drugim rečima – važno je koliko ukupno čovek hoda, a ne koliko je brzo hodao. Slično tome, zamena vremena sedenja laganom ili umerenom aktivnošću smanjila je rizik od raka – ali, zamena lagane aktivnosti umerenom aktivnošću nije ponudila dodatne koristi. Dakle, čini se da je samo kretanje, bilo kojim tempom, ono što je najvažnije.
Viši nivo fizičke aktivnosti najviše smanjuje rizik za razvoj 6 karcinoma
Istraživači su ispitali 13 specifičnih karcinoma, uključujući rak jednjaka, jetre, pluća, bubrega, želuca, endometrijuma, mijeloidnu leukemiju, mijelom, debelo crevo, glavu i vrat, rektum, bešiku i dojku. Tokom šestogodišnjeg perioda praćenja, oko 3 odsto učesnika razvilo je jedan od ovih karcinoma. Najčešći su bili karcinomi debelog creva, rak rektuma i karcinom pluća kod muškaraca, i rak dojke, karcinom debelog creva, rak endometrijuma i karcinom pluća kod žena.
Analiza je pokazala da je viši nivoi fizičke aktivnosti bio u najjačoj vezi sa smanjenim rizikom od 6 karcinoma: želuca, bešike, jetre, endometrijuma, pluća i glave i vrata.
Svakodnevna šetnja od samo tri kilometara dnevno ima značajan uticaj na dugoročno zdravlje
Tima naučnika sa University of Oxford podseća da su se prethodne studije oslanjale na samoprijavljene dnevnike aktivnosti, koji mogu da budu nepouzdani jer ljudi često zaboravljaju ili pogrešno procenjuju svoj nivo aktivnosti. Međutiim, nova studija koristila je nosive uređaje, pružajući tačniju sliku o tome koliko intenzivno se ljudi kreću.
Istraživanje se takođe ističe jer se nije fokusiralo isključivo na energično vežbanje. Mnoge prethodne studije pokazale su da intenzivni treninzi mogu da smanje rizik od raka – ali nisu svi u mogućnosti (ili voljni) da se intenzivno kreću u teretani. Ovo novo istraživanje pokazuje da čak i lagana aktivnost poput hodanja može da napravi razliku, čineći prevenciju raka dostupnijom većem broju ljudi.
Svakodnevna šetnja od samo tri kilometara dnevno – otprilike 4.000 koraka, ili oko 40 minuta laganog hodanja – može da ima značajan uticaj na dugoročno zdravlje. Naravno, ne mora sve ta kilometraža da se pređe „u cugu“ već može da se podeli tokom dana tako što ćete se penjati stepenicama umesto liftom, šetati za vreme pauze za ručak na poslu, hodati tokom telefonskih poziva, parkirati se malo dalje od odredišta…
