Mozak je organ koji je neuroplastičan, što znači da ima sposobnost da se menja. U svakom trenutku života možemo da promenimo fokus sa negativnih na pozitivna gledišta, a mozak će to osetiti i „odgovoriti“ na izazov. Možemo da povećamo svoj koeficijent inteligencije (IQ) ili da naučimo nove veštine koje će nam promeniti život. Takođe, mozak može da se oporavi i od nekih fizičkih oštećenja.
Mozak reaguje i na pozitivne, i na negativne impulse
Uz to, naša emotivna i socijalna inteligencija jačaju, razvijaju se i napreduju ako se „odučimo“ od štetnih ponašanja, verovanja i navika. Upravo svest o tome trebalo bi da ohrabri i pomogne nam da iz teških situacija pronalazimo rešenja. Mozak je neodvojivi učesnik tih procesa. Prisutna je, međutim, i druga strana medalje – „redizajniranje“ mozga može da se odvija i u drugom smeru, što praktično znači da ga neka kontraproduktivna ponašanja oslabljuju, otupljuju i čine manje funkcionalnim. Dobra vest je da na svaku pozitivnu promenu, koliko god bio „pogođen“ prethodnim ponašanjima, mozak dobro reaguje.
Šta su zaključili naučnici o tome kako se mozak menja
Dr Michael Merzenich, jedan od najpoznatijih svetskih neurologa, bavio se i dokazivanjem veze između naših misli i strukturnih promena u mozgu. Među njegovim brojnim otkrićima, ovo je možda najvažnije:
„Naša iskustva, ponašanja, razmišljanje, navike, obrasci razmišljanja i načini reagovanja, neodvojivi su od toga kako naš mozak funkcioniše i reaguje. Jednostavno – negativne navike i mozak menjaju na gore, a pozitivne stvari menjaju ga u pozitivnom smislu.“
Neuroplastičnost mozga i veza sa depresijom
Dr Alex Korb, autor brojnih knjiga i naučnih radova, među kojima i „Korišćenje neuronauke za preokretanje toka depresije“, kaže:
– Kada bolujete od depresije, sa mozgom, jednostavno, nije sve kako treba. Drugačije je „podešavanje“ neuronskih kola, i ono stvara tendenciju ka depresivnim obrascima. Sve to ima veze sa načinom na koji se mozak nosi sa stresom, planiranjem, navikama, donošenjem odluka i mnoštvom drugih stvari – dinamičkom interakcijom brojnih činilaca. A kada ti obrazac počnu da se formiraju, izazivaju desetine sitnih promena u prostoru celog mozga koje stvaraju silazne spirale. Stoga, zaključuju naučnici, neuroplastičnost mozga može biti i problem, ali i rešenje.
Kako mozak reaguje na neprekidne misli o tome da se na nešto žalimo
Postoje osobe čije ponašanje konstantno ima negativnu konotaciju. One, jednostavno, nikada nisu zadovoljne. Za negativne ljude je tipično da se gotovo uvek žale. Jedan deo njih radi to i samima sebi, odnosno, u sebi. Najveći procenat, po pravilu, traže pogodne „žrtve“ da im iskaže i objasni svoje nezadovoljstvo. Uz to, od svih kojima se obraćaju očekuju i traže razumevanje. Naravno, svi se s vremena na vreme na nešto žalimo, a naučnici sa Clemson University su čak i kategorizovali osobe koje se stalno žale u tri grupe:
- osobe koje se žale samo da bi pridobile pažnju
- osobe koje se žale hronično (neprekidno)
- osobe koje se žale a zapravo su energetski vampiri koji traže „žrtvu“
U sva tri slučaja, naučnici su zaključili da mozak izuzetno burno reaguje u slučaju obe strana. Naime, kad god se neko žali, njegov mozak odašilje negativnost, a mozak osobe koja je izložena žalbama oseća se sputano, uznemireno i opterećeno.
Ako prestanemo da se žalimo mozak će biti brži, britkiji i zdraviji
Nije moguće da budemo srećni i pozitivni uvek, i to, kažu psiholozi, ne treba ni da pokušavamo. Međutim, trebalo bi učiniti ono što možemo da se suprotstavimo negativnom razmišljanju. Istraživanja su pokazala da su afirmacije, meditacija i svesnost o pozitivnom možda i najmoćniji alati za borbu protiv negativnih misli. Nakon jednog tromesečnog eksperimenta, tim naučnika je zaključio da osobe koje svakodnevno meditiraju imaju bolji fokus, lakše vide svrhu života iako su u problemima, imaju bolji socijalni ambijent, kao i manje simptoma hroničnih bolesti.
Sve to u velikoj meri utiče i na naš mozak, a proces počinje od disanja koje mu daje više kiseonika. Samo 15-20 minuta dnevne meditacije može da napravi veliku razliku i da pojača kapacitet mozga. Ako mozak bolje radi, bićemo i snažniji u otporu iskušenju da nas preplavi nezadovoljstvo.
