Informacija da je u zagrebačkom Kliničko-bolničkom centru preminulo nekoliko osoba zaraženih legionelom izazvala je interesovanje javnosti, ali i pokrenulo pitanja o ovoj bakteriji. Gde se nalazi i kako se prenosi legionela, koliko je opasna legionarska bolest? Šta je pontijačna groznica, koja je takođe moguća posledica zaražavanja?
Legionarska bolest i pontijačna groznica: Kako prepoznati simptome?
Legionela je rod bakterija koje se prirodno nalaze u slatkovodnim sredinama, poput reka, jezera i prirodnih rezervoara vode. Međutim, naglašava u razgovoru za eKlinika portal dr Miloš Đorđević, molekularni biolog, često se nalaze i u veštačkim vodenim sistemima i tada kod ljudi mogu da izazovu respiratorne bolesti, pre svega legionarsku bolest i pontijačnu groznicu.
– Legionarska bolest je ozbiljna vrsta upale pluća čiji simptomi uključuju visoku temperaturu, kašalj, bolove u mišićima, glavobolju, a ponekad i gastrointestinalne probleme i konfuziju. Ukoliko se ne leči blagovremeno, može imati fatalni ishod, posebno kod starijih odraslih osoba, pušača i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom. Sa druge strane, pontijačna groznica je blaža bolest slična gripu i do izlečenja uglavnom dolazi bez potrebe za medicinskim tretmanom – pojašnjava stručnjak.
Gde se sve nalazi legionela i odakle vreba najveća opasnost
Iz zagrebačkog kliničko-bolničkog centra navedeno je da je bakterija izolovana u vodovodu bolnice. Zbog toga je pokrenuto ispuštanje tople vode koja je pogodno okruženje za razvoj i razmnožavanje ove bakterije.
– Kada pričamo o „veštačkim“ izvorima, bakterije legionele se mogu naći u rashladnim tornjevima HVAC (eng. Heating, Ventilation and Air Conditioning) sistema, rezervoarima tople vode, grejačima, velikim vodovodnim sistemima, fontanama, spa centrima i banjama. Najveća opasnost po ljudsko zdravlje vreba u sredinama u kojima je voda zagrejana, raspršena ili stagnira, pružajući idealne uslove za rast i širenje legionele. Osim pomenutih izvora, aktivnosti koje proizvode finu maglu, kao što su pranje i upotreba ovlaživača vazduha, takođe mogu da aerosolizuju kontaminiranu vodu. Kada se voda koja sadrži bakterije rasprši, male kapi se oslobađaju u vazduh a njihovim udisanjem dolazi do zaražavanja. Jednom aerosolizovane, bakterije se mogu raspršiti kroz sisteme za cirkulaciju vazduha, potencijalno izlažući ljude u blizini – objašnjava doktor Đorđević.
Kako se prenosi legionela i koje kategorije stanovništva su posebno osetljive
Kako se prenosi ova bakterija i postoje li kategorije ljudi koje su podložnije zaražavanju?
– Rashladni tornjevi su uobičajeni izvori infekcije legionelom u velikim zgradama, bolnicama i industrijskim objektima. Pored toga, javni prostori sa velikim i složenim sistemima vode, kao što su hoteli, teretane i poslovne zgrade, takođe predstavljaju mesta sa povećanim rizikom. Bolnice i starački domovi su posebno ranjivi zbog prisustva pojedinaca sa oslabljenim imunološkim sistemom. Iako se svako može zaraziti legionelom i razviti simptome bolesti, određene grupe ljudi su podložnije infekcijama. U grupu osetljivijih osoba spadaju osobe starije od 50 godina, pušači, osobe sa hroničnim bolestima pluća (poput hronične opstruktivne bolesti pluća), kao i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, uključujući osobe sa kancerom, dijabetesom ili bolestima bubrega.
Kako se otkriva i potvrđuje prisustvo legionele u organizmu
Prema rečima sagovornika našeg portala, za detekciju legionele u telu koriste se brojne dijagnostičke metode: testiranje urina na prisustvo antigena legionele, uzgoj bakterija iz respiratornog sekreta, testiranje krvi za identifikaciju prisustva bakterija ili antitela ili rentgen grudnog koša za otkrivanje upale pluća.
Molekularni biolog ističe da pravovremeno prepoznavanje simptoma legionarske bolesti, posebno nakon izlaganja potencijalnim izvorima legionele, uz upotrebu odgovarajućeg tretmana antibioticima može značajno poboljšati ishode bolesti.
Prevencija i zaštita
Šta možemo sami da uradimo da se zaštitimo od zaražavanja?
– Sprečavanje infekcije legionelom je ključno za javno zdravlje i bezbednost. Primena efikasnih strategija prevencije može drastično smanjiti rizik od pojave infekcije i naknadnih izbijanja iste. Redovno čišćenje i dezinfekcija vodovodnih sistema, održavanje temperature vode (iznad 60°C ili ispod 20°C), redovno ispiranje sistema i upotreba biocida i drugih tretmana za kontrolu rasta bakterija su neke od preventivnih mera koje se koriste. Pored toga, redovna kontrola mikrobiološkog kvaliteta vazduha i dekontaminacija vazduha mogu gotovo u potpunosti eliminisati rizik od širenja infekcija, ne samo onih izazvanih legionelom, već i svih drugih infekcija koje se prvenstveno prenose preko vazduha – objašnjava dr Miloš Đorđević.
Važnost savremenih tehnologija: Kako nas veštačka inteligencija štiti u borbi protiv izvora infekcije
Sagovornik eKlinika portala zaključuje da ključnu ulogu u tome imaju inovacione tehnologije. One, kako kaže, poboljšavaju detekciju i praćenje u realnom vremenu, i pružaju mogućnost za potpunu eliminaciju kritičnih tačaka koje predstavljaju izvor infekcija (voda i vazduh).
– Upotreba savremenih tehnologija za dezinfekciju vode, unapređenih metoda za detekciju i automatizacija sistema za čišćenje, uz centralizovano praćenje svih parametara upotrebom veštačke inteligencije, neki su od inovativnih načina za borbu protiv izvora infekcije. Kombinovanje ovih metoda sa inovativnim tehnologijama za kontrolu mikrobiološkog kvaliteta i dekontaminaciju vazduha kojim se neselektivno uklanjaju i uništavaju svi prisutni mikroorganizmi doprinosi značajnom smanjenju rizika od prenošenja infekcija. Integracijom ovih tehnologija u svakodnevnu praksu upravljanja kvalitetom vode i vazduha možemo stvoriti sigurnije i zdravije unutrašnje okruženje. Naša zemlja je pionir u razvoju najsavremenije tehnologije za dekontaminaciju vazduha, koja je dizajnirana da iskoreni sve patogene koji se prenose vazduhom, uključujući i legionelu. Sa fokusom na inovacije, naša rešenja su prilagođena da obezbede najviše standarde kvaliteta vazduha i javnog zdravlja – ispričao je za naš portal dr Miloš Đorđević, molekularni biolog.
