Koliko je opasna bakterija legionela i koji organi su najugroženiji usled infekcije
Najveća opasnost po ljudsko zdravlje vreba u sredinama u kojima je voda zagrejana, raspršena ili stagnira, pružajući idealne uslove za rast i širenje legionela bakterije
Bakterija Legionela (Legionella pneumophila) je vrsta bakterije koja može da izazove ozbiljne respiratorne infekcije kod ljudi, a najpoznatija bolest koju izaziva je legionarska bolest ili legioneloza). Takođe može da izazove blažu formu infekcije poznatu kao Pontijačna groznica.
Gde se nalazi bakterija legionela?
Preporučujemo
Naučnici izračunali koja je idealna razlika u godinama za srećan odnos partnera. Možda se iznenadite
Trenutak kada se starenje naglo ubrza: Naučnici otkrili godine u kojima ulazimo u fazu povećane ranjivosti
Prirodna boravišta legionela bakterije su reke, jezera, potoci i tople, zagađene vode. Bakterija može da preživi u širokom rasponu uslova okoline, od 0ºC do 63ºC i ph vrednosti od 5,0 do 8,5. Godinama preživljava u vodi na temperaturi od 2ºC do 8ºC, tolerantna je na hlor i otporna na proces hlorizacije vode. Rasprostranjena je i u rezervoarima vode što je paradoksalno jer se veoma teško razmnožava i raste u laboratorijskim uslovima.
Međutim, za ljude postaje opasna kada se razmnoži u veštačkim vodovodnim sistemima, posebno u:
- toplim vodama (idealna temperatura za rast je između 20°C i 50°C)
- bojlerima i tuševima
- klima uređajima sa vodenim hlađenjem
- fontanama
- džakuzijima i bazenima
- industrijskim rashladnim tornjevima.
Takođe, bakterija legionela može da kolonizuje vodovodnu distributivnu mrežu što predstavlja važan put širenja legionele, koja na taj način može da dospe do bolnica, rekreativnih centara, domaćinstava. Izvori kontaminiranih aerosola čijim se udisajem prenosi infekcija mogu da budu i i uređaji za klimatizaciju kao i objekti koji su po pravilu klimatizovani, kao što su bolnice, hoteli, šoping centri... Izvor infekcija su često i fontane, vodoskoci, instalacije za hidroterapiju, ovlaživači vazduha, bazeni s turbulentnim strujanjem vode, pa čak i ledomati. Infekcija može da se prenese i za vreme različitih manipulacija u respiratornom traktu, a moguć je i prenos sa čoveka na čoveka.
Koliko je bakterija legionela opasna?
Bakterija Legionela može da izazove respiratorne bolesti kao što su:
1. Legionarska bolest - Teška vrsta upale pluća praćenu simptomima kao što su visoka temperatura, kašalj, bol u grudima, kratkoća daha, umor. Može uključivati i gastrointestinalne simptome - mučninu, povraćanje, dijareju. Letalnost/smrtonosni ishod beleži se kod 10 do 15 odsto inficiranih, naročito kod starijih osoba i ljudi sa oslabljenim imunitetom.
2. Pontijačna groznica - Blaža bolest slična gripu, bez upale pluća. Prolazi sama od sebe u roku od nekoliko dana.
Šta je legionarska bolest?
Institut za mikrobiologiju Sektora za preventivnu medicinu Vojno medicinske akademije navodi da kada se javi u teškom kliničkom obliku, osim pluća mogu da budu zahvaćeni jetra, bubrezi, probavni trakt i centralni nervni sistem. Za razliku od legionarske bolesti, pontijačna groznica predstavlja akutnu respiratornu bolest bez upale pluća. Iako se bolest uzrokovana legionelom javlja tokom cele godine, mnogo je češća leti zbog veće izloženosti ljudi izvorima bakterije kao što su ovlaženi vazduh, klima uređaji i bazeni, a ugrožene su sve populacije.
Da li bolest koju prenosi bakterija legionela može da ima fatalan ishod?
Kako se prenosi legionarska bolest?
Najugroženije su starije osobe (više od 50 godina), pušači, osobe sa oslabljenim imunitetom, hronični bolesnici (sa srčanim ili plućnim bolestima).
Prevencija podrazumeva redovno održavanje i dezinfekciju sistema za vodu, kontrolu temperature vode (savetuje se izbegavanje tople vode koje stagniraju) i upotreba filtera na tuševima i slavinama u rizičnim objektima (pre svega u bolnicama).
Povezane vesti
Voda je osnova zdravlja reguliše telesnu temperaturu, transport hranjivih materija, kako da otkrijemo da li je dovoljno pijemo
Upala srčane maramice izaziva bol koji se pogoršava pri ležanju, gutanju i kašljanju: Koji sve simptomi ukazuju na ovo stanje
Dehidracija snižava krvni pritisak, a raste opasnost od moždanog udara: „Ne čekajte da ožednite“, savetuje doktor
Zašto nutricionisti kažu da bi većinu vode trebalo da popijemo pre 16 časova
eKlinika zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
