Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Nedostatak daha ili dispneja može biti prolazna ili signal ozbiljne bolesti

Priredio/la: Ma.R.
17:00 - 14. 11. 2021.

Nedostatak daha može da ukaže i na neke druge probleme, poput bolesti respiratornog ili kardiovaskularnog sistema

nedostatak daha Nedostatak daha dispneja, može da signalizira neki drugi problem, poput respiratornih Foto: Shutterstock

Nedostatak daha nije neuobičajena pojava, posebno posle nekih napornih vežbi ili teške fizičke aktivnosti. Kada se naprežemo, mišićima u našem telu je potrebno više kiseonika, brzina disanja postaje intenzivnija, a srce kuca brže kako bi nadomestilo tu potrebu.

Važno je proceniti zašto se javlja nedostatak daha

Uzroci mogu da budu prolazni i kratkotrajni, pa ako se desi da ne možete da dođete do daha i to traje više od nekoliko minuta, razlog je možda banalan – poput previše zategnutog kaiša, ili naglog ustajanja iz kreveta,  nakon dužeg ležanja. Međutim, u drugim slučajevima, nedostatak daha dispneja, može da signalizira neki drugi problem, poput bolesti respiratornog ili kardiovaskularnog sistema, alergija ili gojaznosti. To su, u prvom redu astma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), srčana insuficijencija ili neka druga bolest srca, kao i upala pluća.

Simptomi otežanog disanja

– Osećaj umora, iscrpljenosti ili slabosti koju osećate ponekad, kada ne možete da udahnete vazduh nakon neke aktivnosti, ne mora da znači da je u pitanju nešto opasno. Ali, ako se to nastavi i u mirovanju, ako dišete teže i pored dubljeg udisaja ili jednostavno nemate dovoljno vazduha, signal je da potražite medicinsku pomoć – upozorava dr Roger Maxfield, pulmolog sa njujorškog Columbia University Medical Center.

Pored osećaja kao da ne možete da unesete dovoljno vazduha, simptomi dispneje su, prema navodima časopisa American Family Physician i:

Nedostatak daha nekada zahteva obaveznu pomoć lekara

Porodični lekar dr Sachin Nagrani kaže kada uz neki od ovih navedenih simptoma ipak možete normalno da govorite, i ako se stanje nakon kraćeg vremena popravi, potreban je oprez i praćenje, pa vam medicinska pomoć možda i neće biti potrebna. Ali, svakako je bolje, ako postoji mogućnost da to proceni lekar.

Dr Geoffrey Mount Varner, lekar u Hitnoj pomoći u Vašingtonu objašnjava da je određeni nivo nedostatka daha i problema sa disanjem očekivan ako bolujete od hronične opstruktivne bolesti pluća. Takođe, dodaje dr Varner, svako pogoršanje postojećih simptoma je dodatni razlog za zabrinutost.

Primer standarda u svetu za ukazivanje medicinske pomoć pri teškom disanju

Kriterijumi pretižne Mayo Clinic za obavezno ukazivanje medicinske pomoći kada se pojave problemi u disanju su sledeći:

  • u pitanju su simptomi koji do sada niste imali
  • pojavljuju se nakon vežbanja ili drugih aktivnosti, a to ranije nije bio slučaj
  • uz kratak dah dolazi do oticanja stopala i zglobova, visoke temperature, groznice, pištanja u grudima, kašlja
  • javlja se ili se pogoršava kada ležite (ortopneja).

Dr Geoffrey Mount Varner dodaje da su signali za odlazak u hitnu službu i nastavak simptoma kada sedimo ili mirujemo, onemogućeno nam je normalno funkcionisanje ili bilo koja aktivnost, ako se uz teško disanje javlja i bol u grudima koji se širi na ruke, vrat, vilicu ili leđa, uz vrtoglavicu, konfuziju, poplavele usne ili nokti (što mogu biti znaci srčanog udara ili plućne embolije).

Kako određene bolesti i stanja utiču na respiratorni sistem

Astma: upala povezana sa astmom uzrokuje grčenje i sužavanje disajnih puteva, što otežava duboko disanje.

HOBP: karakterističan znak hronične opstruktivne bolesti pluća uz hronični bronhitis i emfizem, jesu teškoće u izbacivanju vazduha iz pluća.

Srčana insuficijencija ili neka druga bolest srca: ako srce ne može da pumpa dovoljno krvi kroz telo, premalo kiseonika stiže do tkiva, što može da utiče na disanje.

Upala pluća (pneumonija): Bilo da je uzrokovana bakterijama ili virusom (kao što je grip ili korona virus), ova vrsta plućne infekcije može dovesti do upale disajnih puteva, povećanja i zgušnjavanja sluzi, i na kraju, do poteškoća sa razmenom vazduha u plućnom vazduhu. kesice (alveole), izazivajući niz drugih respiratornih i sistemskih problema.

Slaba fizička forma: kada su vaši mišići i srce oslabljeni neaktivnošću, to može da oteža disanje.

Drugi razlozi koji mogu da izazovu nedostatak daha

Alergije: Alergeni poput polena, plesni ili perja pojačavaju simptome astme koji otežavaju normalno disanje, a u ekstremnim slučajevima, alergijske reakcije na, recimo, kikiriki, ubode pčela ili određene lekove, mogu da izazvati anafilaksiju (odgovor imunog sistema koji može da blokira disanje zbog otečenih disajnih puteva).

Anemija: Gvožđe je neophodno za stvaranje hemoglobina koji učestvuje u procesu prenosa kiseonika kroz telo, što omogućava normalno disanje.

Anksioznost: Anksioznost može da dovede do hiperventilacije (prebrzog disanja) i da izazove poteškoće pri dubokom udahu. Takođe, kada dođe do napada panike, svaki čovek se još više trudi da udahne vazduh, a praktično zaboravlja da ga izdahne.

Rak: Tumori u grlu ili plućima mogu izazvati blokade disajnih puteva zbog kojih je teško doći do daha ili duboko udahnuti, a isti efekat mogu da izazovu i određene terapije u procesu lečenja malignih bolesti.

Virusne infekcije: Sve vrste virusnih infekcija, prehlada, grip, kao i infekcija covid 19, ponekad dovode do otoka u nazalnim prolazima koji smanjuje, ili čak blokira protok vazduha u pluća.

Dijabetes: Kratkoća daha može biti znak dijabetičke ketoacidoze, ozbiljne komplikacije dijabetesa koja se javlja kada telo proizvodi visoke nivoe krvnih kiselina koje se nazivaju ketoni.

Gojaznost: Dodatna količina masnoća na vratu, grudima ili na stomaku može da otežaju disanje, što dovodi do poremećaja koji se naziva hipoventilacioni sindrom gojaznosti.

Plućna embolija: Krvni ugrušci blokiraju arterije i otežavaju disanje do stadijuma opasnog po život.

Apneja u snu: Ako imate slip apneju, verovatno ćete neuporedivo teže disati noću jer se vaše disanje usporava ili zaustavlja na nekoliko sekundi tokom spavanja. U najtežim oblicima, apneja može da izazove toliko kratak dah da ćete se iznenada probuditi uz dahtanje, znojenje i anskioznost. Medicinski izraz za ovo stanje je paroksizmalna noćna dispneja, koja takođe može biti simptom i drugih stanja, uključujući srčanu insuficijenciju.

Nemedicinske situacije koje izazivaju opstrukciju disanja

Velika nadmorska visina: Budući da je vazduh na visini razređen, onima koji se penju je potrebno određeno vreme da se adaptiraju.

Loš kvalitet vazduha u zatvorenom ili na otvorenom: Udisanje štetnih supstanci iz vazduha iritira disajne puteve, izazivajući simptome poput kratkog daha, ali i pojavu astme.

Ekstremni vremenski uslovi: Izloženost neuobičajenim temperaturama kao što su vrućine u toku leta, utiče na telo tako što angažuje dodatnu energiju za održavanje normalne telesne temperature, što ubrzava i disanje.

Metode lečenja u odnosu na prirodu problema

Ako je nivo kiseonika u vašoj krvi nizak, nadoknađuje se nekim od metoda mehaničke ventilacije. To se događa u slučajevima kada isključivo lekar konstatuje da ne postoji drugi način. U slučajevima uznapredovale pneumonije, covid 19, drugih infekcija ili plućnih bolesti, ovakav vid intervencije je ponekad neophodan. Uduvavanjem, odnosno ubacivanjem dodatne količine kiseonika u disajne putev,e a zatim i u pluća, telo dobija neophodnu energiju da bi se bilo koji proces u telu normalno odvijao, i nastavila borba protiv infekcije. Ako imate hroničnu bolest poput HOBP, povremeno možete, uz konsultaciju pulmologa, raditi ambulantno manje plućne rehabilitacije.

Nedostatak daha i alternativne i komplementarne terapije

Što se tiče suplemenata, biljnih lekova ili drugi alternativnih tretmana, neki od njih mogu da pomognu, ali je svakako neophodno najpre redovno pridržavanje propisane terapije.

Joga: Neka istraživanja pokazuju da joga može da poboljša kvalitet života kod ljudi sa astmom i HOBP tako što povećava funkciju pluća i smanjenju nivoa stresa, dokazanog pokretača astme.

Disanje stisnutim usnama: Jednostavna vežba udisanja kroz nos i izdisanja najmanje dva puta duže na usta dok ne skupite usne (kao da duvate u vruću hranu), pomoći će da vaši disajni putevi budu što otvoreniji. Počnite tako što ćete polako udisati uz brojanje do dva, i polako izdisati uz brojanje do četiri. Vremenom povećavajte brojanje.

Probiotici: Istraživanje objavljeno u časopisu Mediators of Inflammation kaže da uzimanje probiotičkih suplemenata može da smanji upalu u disajnim putevima uzrokovanu alergijskim reakcijama, virusnim infekcijama i astmom.

Omega-3 masne kiseline: Redovno konzumiranje ove zdrave vrste polinezasićenih masti koje se nalaze u ribi, orasima i semenkama pomaže u smanjenju upale na ćelijskom nivou, uz jačanje imuniteta i bolje opšte zdravstveno stanje.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend