Naslovna / Zdravlje

Hronična opstruktivna bolest pluća zahteva lečenje personalizovanim tretmanima, pokazuju istraživanja

Priredio/la: I. V.|15:00 - 28. 08. 2021.

Hronična opstruktivna bolest pluća ne može se lečiti istim tretmanom za sve jer može da se desi da nuspojave mogu da nadmaše korist od lečenja koju bi imao oboleli

hronična opstruktivna bolest pluća-hobp-lečenje Pacijenti sa HOBP pate od trajnog sužavanja disajnih puteva što im znatno otežava proces disanja Foto: Shutterstock

Pacijenti sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća HOBP leče se lekovima za poboljšanje sposobnosti disanja u kombinaciji sa inhalacionim kortikosteroidima kako bi se smanjio rizik od akutnog pogoršanja stanja pluća. Ali, ravnoteža između smanjenja pogoršanja i povećanja neželjenih efekata lekova zavisi od doze i od karakteristika pacijenta. Istraživači sa University of Zurich proučavali su i sada pokazali kako mogu da se personalizuju tretmani  kako bi se optimalno izbalansirale sve koristi i nuspojave.

Dejstvo kortikosteroida i bronhodilatatora

Pacijenti sa HOBP pate od trajnog sužavanja disajnih puteva što im znatno otežava proces disanja. Suženje je uzrokovano upalom malih disajnih puteva, što dovodi do stvaranja sluzi i uništavanja plućnog tkiva. Inhalacioni kortikosteroidi se obično koriste u kombinaciji sa dugodelujućim bronhodilatatorima kako bi se sprečilo akutno pogoršanje stanja pluća. Dok inhalacioni kortikosteroidi smanjuju upalu ili egzacerbacije, bronhodilatatori poboljšavaju disanje širenjem bronhija.

Korist inhalacionih kortikosteroida zavisi od 3 faktora

Postoji dugogodišnja debata o upotrebi inhalacionih kortikosteroida u heterogenom i širokom spektru pacijenata sa HOBP. Smernice predlažu personalizovani pristup lečenju, mada neke stvari ostaju nejasne kao na primer – za koga koristi od tretmana nadmašuju štetne nuspojave. Studija koju je vodio Henock Yebyo, istraživač na Institutu za epidemiologiju, biostatistiku i prevenciju University of Zurich, sada baca svetlo na ovaj izazov.

Naši rezultati pokazuju da tri ključna faktora utiču na ravnotežu prednosti lečenja i nuspojava dodavanjem različitih doza inhalacionog kortikosteroida: rizik od pogoršanja, količina određenih krvnih zrnaca i starost pacijenta – kaže prvi autor studije Yebyo.

Visoke doze povezane sa značajnim nuspojavama

Istraživači su uzeli u obzir mnoge karakteristike tretmana i pacijenata koji imaju uticaj na ravnotežu smanjenja upala i povećanja nuspojava. Izvršene su sveobuhvatne statističke analize kako bi se izračunalo koliko visok rizik od egzacerbacija mora biti u korist smanjenja ovih upala kako bi nadmašio nuspojave, koje uključuju tešku upalu pluća, oralni drozd i promukli glas. Otkrili su da pacijenti sa dvogodišnjim pogoršanjem rizika manjim od 32 odsto, obično oni koji nisu imali upalu pluća u prošlosti, nemaju koristi od inhalacionih kortikosteroida niske do umerene doze.

Iako smernice ne uzimaju u obzir dozu inhalacionih kortikosteroida, ova studija jasno pokazuje da su visoke doze povezane sa značajnim nuspojavama koje mogu da nadmaše svu korist koju bi imao oboleli . Malo je verovatno da će pacijenti stariji od 80 godina imati koristi, jer su u povećanom riziku od upale pluća koja nadmašuje smanjenje egzacerbacija. S druge strane, veća je verovatnoća da će pacijenti sa određenim krvnim zrncima tipičnim za astmu, takozvani eozinofili, imati veće koristi.

Potrebna ravnoteža izmežu koristi i štete od tretmana lečenja

Kada su ove rezultate primenili na podatke iz ispitivane grupe u studiji o HOBP  u Švajcarskoj i Holandiji, istraživači su pokazali da se neki pacijenti preterano leče inhalacionim kortikosteroidima, dok se drugi nedovoljno leče.

Naši rezultati ne moraju nužno dovesti do manje upotrebe inhalacionih kortikosteroida, ali pomažu u smanjenju prekomerne i nedovoljne upotrebe, prilagođavanjem tretmana prema dozi i karakteristikama pacijenta – kaže Henock Yebyo.

Precizna medicina se često deli na pojedinačne faktore poput genetskog markera, ali stvarnost je obično komplikovanija. Koristeći sistematski pristup, istraživači University of Zurich su sveobuhvatno kombinovali tri kategorije faktora koji utiču na ishod: faktore koji modifikuju efekte lečenja, faktore povezane sa verovatnoćom koristi i neželjene efekte bez lečenja i preferencije pacijenata.

– Ova studija može poslužiti kao primer kako se složenosti ravnoteže koristi i štete može pristupiti na sistematičan način tako da smernice za lečenje mogu pružiti posebne i korisne preporuke o tome kako personalizovati tretmane – naglasio je profesor University of Zurich Milo Puhan.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
jovan martinovic 71g
4:01, 13. 09. 2021.
Odgovori

Ja stalno razmisljam da bi me jedino spasilo transplatacija pluca nemogu nista da radim sem da ponesto sto se brzo sprema kuva uradim i to uz pauzu da moram da odsedim 5-10 min dodeljena terapija me odrzava u zivotu tesko mi je jer zivim sam i sve moram sam da uradim puno ceka toga da odradim posle zime mi je bilo mnogo tesko nisam mogao da idem u nabavku namirnica pa mi je cerka donosila 5 puta za 30 dana namirnice mislim da mi su pomogli vitamini da mi je bolji imunitet koje smo dobili mi penzioneri Zn i D3

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo