Tumori mozga mogu da se ispolje samo psihijatrijskim simptomima – šta je neurološki nemi tumor

Tumori mozga mogu da se ispolje neobičnim psihološkim promenama, koje ne odgovaraju dotadašnjem životnom stilu pacijenta. Neko ko je živeo decenijama u skladnom braku, neosnovano sumnja na preljubu bračnog partnera, osoba koja veoma retko psuje odjednom počinje da govori vulgarne reči. Stručnjaci navode da postoje i „neurološki nemi tumori“ i da psihijatrijski simptomi nisu retke kliničke manifestacije tumora mozga. Dešava se da pacijent, osim psiholoških promena, nema nikakve neurološke simptome, a da ima tumor mozga.

Tumorima mozga mogu prethoditi psihijatrijski simptomi

Pacijenti sa tumorima mozga koji su primarno psihijatrijski lečeni, uglavnom su bili u kasnijem srednjom životnom dobu. Kod ovih “neurološki nemih” tumora psihijatrijski simptomi bili su prvi znaci tumora mozga. Pacijenti su upućivani psihijatrima, koji nekada nisu odmah mogli da naslute da se iza psihijatrijske simptomatologije krije tumor mozga. Kako bi se isključilo prisustvo bilo koje druge bolesti , i pored toga što postoji jasna psihijatrijska prezentacija, pacijenti se šalju na komplementarnu dijagnostiku.

– Iznenadna promena ličnosti može da pobudi pažnju da se nešto događa. Ma koliko bilo jasno da se radi o psihiloškim simptomima, komplementarna dijagnostika je neophodna. Pacijent se šalje na rutinski laboratorijski, internistički, neurološki, pregled očnog dna. Psihijatrija je dugo bila na “zlom glasu” sa pričom da mi govorimo o nematerijalnom, ali ljudi zaboravljaju da sumanute ideje, halucinacije, promene raspoloženja nastaju u mozgu i imaju organsku podlogu – kaže sa portal eKlinika psihijatar prof. dr Dragana Ignjatović Ristić sa Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu.

Šta su „neurološki nemi tumori“ ?

Tumori mozga kod pacijenata koji su primarno psihijatrijski lečeni nisu ni retki niti česti, ali su mogući, naglašavaju lekari. Psihijatrijski simptomi koji prethode tumorima mozga raznoliki su i kompleksni. Mogu se javiti anksioznost, povlačenje, depresivnost, neraspoloženje, odsutnost, pad koncentracije, usporenost, gubitak energije.

– Uglavnom su tumori mozga, sa izuzetkom insularnog, bili veliki. Sve to govori da mozak poseduje kapacitet da dugo toleriše rast tumora, ali i potvrđuje činjenicu da o mozgu ne znamo još uvek mnogo. Postoje „tihi“ delovi mozga koji ne daju dramatične simptome, do jednog trenutka. Ti tumori ne rastu previše agresivno i brzo. Mozak može dugo da podnese rast tumora, koji kada se ispolje ne moraju biti dominanto praćeni neurološkom fenomenologijom – naglašava prof. dr Dragana Ignjatović Ristić.

Pacijent i bez neuroloških simptoma ima tumor mozga

Psihijatrijski simptomi tumora mozga nisu dovoljno specifični i mogu imati sličnu kliničku sliku kao i funkcionalni psihijatrijski poremećaji, posebno u slučajevima “neurološki nemih” tumora mozga, naglašavaju lekari.

Pacijent star 60 godina došao je da traži lek za nesanicu, zato što ga kako tvrdi, „vara bračni partner“. Ne boluje od drugih bolesti, ima diskretno povišen krvni pritisak i stabilan brak. Nema podataka o zloupotrebi alkohola, psihoaktivnih supstanci.

– Psihološko testiranje potvrdilo je sumnju da postoji sumanuto uverenje o neverstvu bračnog partnera. Pacijent dolazi na pregled sa partnerom, koji potvrđuje da nema osnova za takva uverenja. Urađen je pregled očnog dna i širna vidnog polja, nije bilo nikakvih ispada, kompletan neurološki nalaz bio je uredan. Pacijent je poslat na skener. Snimci su potvrdili postojanje tumora mozga, koji se nije ispoljavao ni jednim neurološkim simptom. Nije bili neuroloških simptoma, a pacijent je imao ogroman tumor mozga. Urađena je magnetna rezonanca, posle čega je pacijent operisan i onkološki lečen sa dodatkom psihijatrijske terapije – navodi prof. dr Ignjatović Ristić.

Medicina koja se uči pored bolesnika

Stručnjaci skreću pažnju da osobe sa dijagnostikovanim tumorom mogu imati psihičke izmene, koje se mogu javiti i tokom napredovanja bolesti. Kod “neurološki nemih” tumora, s druge strane, psihijatrijski simptomi javljaju se kao prvi znak tumora mozga. Sagovornica portala eKlinika ove kompleksne i zahtevne slučajeve neurološki „nemih“ tumora proučava od 1994. godine i naglašava da je ovo oblast medicine koja se uči pored bolesnika.

– Mlad pacijent imao je teške opsesivno – kompulsivne poremećaje. U to vreme nije bila u dovoljnoj meri dostupna komplementarna dijagnostika, ali smo radili skener, gde je utvrđen tumor specifične regije mozga, insule koji je dao tu simptomatologiju. Imali smo slučaj i pacijenta koji je imao kliničku sliku alkoholizma, mislio se da ima depresiju i alkoholizam. Posle dva dana boravka na odeljenju urađena je komplementara dijagnostika i otkriven je ogroman tumor mozga – navodi prof. dr Dragana Ignjatović Ristić.

Situacija kada se nešto priprema

Sagovornica portala eKlinika kaže da u medicini važi pravilo, prema kojem se nepredviđene stvari i kompleksni slučajevi bolesti dešavaju petkom pri kraju radnog vremena ili vikendom. Pacijent je tokom čitave noći zvao policiju tvrdeći da su mu provalnici u kući. Policija je došla na lice mesta. Niko nije provalio u kuću. Pacijent je imao halucinaciju da se sve to događa. Na prijemu u bolnicu pacijent je bio, kako nam priča prof. dr Ignjatović Ristić, samo nepribrane svesti, nije mogao da bude fokusiran davao je neodređene odgovore, s tim da nije direktno produkovao psihotičnu simptomatologiju.

– Tokom vikenda je postao uznemiren, brzo je urađena komplementara dijagnostika i otkriveno je da ima tumor pluća. Nije bilo metastaza na mozgu, kod ovog pacijenta ti simptomi su se javljali u okviru paraneoplastičnog sindroma. Pričamo o situaciji kada postoji jasno ispoljen psihijatrijski poremećaj, a nema takozvanog supstrata na mozgu i to je nege klinička slika paraneoplastičnog sindroma. Mikrocelularni karcinom pluća se dijagnostikuje, iako nema vidljivih metastaza, iako su one „in situ“ već spremne i to najčešće na mozgu. Nemate vidljivu metastazu, ali imate situaciju u kojoj se nešto priprema, pa se onda dogode ovakve stvari. U toj pripremi metastaza ispoljavaju se psihijatrijski simptomi – objašnjava nam dr Dragana Ignjatović Ristić.

Kako dodaje profesorka u ovom slučaju nije postojala metastatska bolest ili nešto zbog čega bi se se pacijent ranije javio lekaru, kako bi stručnjaci mogli posumnjati na organsku bolest, nego dominantno i primarno psihijatrijska prezentacija.

– Mehanizam ispoljavanja je paraneoplastični sindrom, to znači da se dešavaju neki procesi na nanocelularnom nivou, a sve ovo ne možemo da uhvatimo kao organsku promenu sadašnjom komplementarnom dijagnostikom – objašnjava prof. Dr Ignjatović Ristić.

Tumori mozga, njihova lokalizacija i simptomi

Na pitanje da li se lokalizacija tumora i patohistološki tip tumora mogu povezati sa nekom specifičnom psihijatrijskom simptomatologijom, prof dr. Ignjatović Ristić kaže da lokalizacija tumora može da bude povezana sa kliničkom prezentacijom tumora.

– Tumori frontalne regije koja je odgovorna za najviše kortikalne funkcije, kod osoba u kasnijem srednjem životnom dobu povezane su sa izmenama ličnosti. Neko ko je do tada bio korektan pristojan i saradljiv, odjednom počne da viče, psuje, koristi vulgarne reči, neprimereno se ponaša. Slično se dešava i kod frontotemporalne demencije, ali kod tumora frontalne regije skoro je obavezno. Kod tumora temporalne regije mogu da se jave slušne halucinacije, vizuelne iluzije i halucinacije i u dubljim talamičnim strukturama, koje su odgovorne za modulaciju naše emocionalnosti. U slučaju da tumor ima propagaciju ka tome, biće problema i sa emocionalnom ekspresijom krutošću, nemogućnošću odlaganja zadovoljstva – precizira prof. dr Dragana Ignjatović Ristić.

Čovek je celina, somatska i psihološka medicina nisu odvojene

Zbog svega navedenog bitno je opaziti neobične promene, ili promene koje ne odgovaraju dotadašnjem životnom stilu osobe.

– Čoveka gledamo u celini. Ne zaboravimo da medicina počinje pregledom pacijenta i intervjuom koji se dalji prevodi u sve aspekte pregleda. Somatska i psihološka medicina nisu odvojene i ukazuju da je čovek je jedinstvena celina. Bitno je zato da svakog pacijenta pažljivo slušamo i pažljivo pregledamo – zaključuje prof. dr Dragana Ignjatović Ristić.