Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kako stomačni problemi utiču na pojavu anksioznosti i depresije kasnije u životu

Priredio/la: Ma.R.
19:00 - 23. 01. 2023.

Stanje stomaka može direktno da utiče na način na koji neko razmišlja i ponaša se jer mehanizam za slanje signala od stomaka do mozga ponekad izaziva trajnu promenu, kažu naučnici sa Stanford univerziteta

stomačni problemi Veza između stomačnih problema i psihičkog stanja je, kažu nova istraživanja, obostrana Foto: Shutterstock

Stomačni problemi nastaju kao posledica različitih uzroka, i mnogo više su od fizičke nelagodnosti. Istraživanja pokazuju da gastrointestinalni problemi mogu posledično biti povezani i sa anksioznošću i depresijom.

Stomačni problemi i uticaj na psihu nisu vezani samo za zapaljenske bolesti creva

Nije iznenađenje, a to možemo zaključiti i na ličnom primeru, da stomačni problemi mogu da izazovu stres. Problem, međutim, može da se intenzivira i produbi. Tako različiti oblici problema sa varenjem, probavom ili stanjem creva i digestivnog sistema ponekad dovode i do značajnih problema sa mentalnim zdravljem. Poznato je da su stomačne tegobe koje su najjače povezane sa anksioznošću i depresijom karakteristične za stanja kao što je sindrom iritabilnog creva (IBS). Međutim, studija Univerziteta Stanford otkrila je da čak i kratkoročni problemi sa varenjem mogu kasnije dovesti do problema sa mentalnim zdravljem.

Rezultati studije: za depresiju i anksioznost kasnije u životu mogu mogu biti uzrok spomačni problemi

Dr Randi Fredricks, naučnik, psihoterapeut i autor brojnih studija, objašnjava da je nesporna polazna pretpostavka to da nivo stresa kod bilo koje osobe može biti pogoršan stanjem njenih creva. Upravo to je i navelo naučnike da veruju da gastrointestinalni poremećaji mogu značajno da utiču i na psihičko stanje. Na osnovu ove hipoteze, naučnici su radili sa pacovima starosti 8 i 10 nedelja. Imali su ozbiljne probleme sa želucem.

Koristeći markere za depresiju i anksioznost, istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će ovi pacovi biti depresivni i anksiozni u daljem toku života od onih koji nisu iskusili isti poremećaj.  Zaključak je bio: ima osnova za tezu da su stomačni problemi na početku života jedan od uzroka „prebacivanja“ mozga u trajno depresivno i anksiozno stanje. Ovo se odnosi na dalji tok godina, odnosno, razvitak anksioznosti i depresije kasnije u životu.

Da li će svi stomačni problemi izazvati i psihičke

Naravno, ne znači da je svaka iritacija stomaka povezana sa doživotnim psihološkim problemima. U studiji istraživača sa Stanforda konstatuje se i da razlika postoji u odnosu na to kada se gastrointestinalni problemi javljaju. Takođe, značajan je uticaj genetike i drugih faktora životne sredine. Istraživanja pokazuju da oko 20 odsto Amerikanaca pati od upornih ili ponavljajućih bolova u gornjem delu stomaka. Povezani su najčešće sa stanjima kao što su sindrom nervoznih creva, Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Takođe, brojne studije su potvrdile da je kod ovih osoba znatno veća verovatnoća da će doživeti anksioznost ili depresiju.

Mehanizam uticaja bola iz tela na mozak

Istraživači su ranije smatrali da su hormoni stresa razlog zbog koga su ljudi sa problemima sa varenjem bili anksiozniji i depresivniji. Novije studije, poput one istraživača na Stanfordu, fokusirale su se na gastrointestinalne probleme u detinjstvu. Zapravo, one koji su se desili pre nego što su se razvili psihološki simptomi.

Veliki broj istraživanja konzervativnih i alternativnih terapija ispitivao je odnos između uma i tela. Studija Stenforda je bila posebno usmerena na to kako telo direktno utiče na um. Dokazi su naveli istraživače da primete da stanje stomaka ozbiljno može direktno da utiče na način na koji neko razmišlja i ponaša se. Primarni mehanizam koji je identifikovan bio je signal od stomaka do mozga, koji izaziva trajnu promenu. Naučnici dalje istražuju kako se ta komunikacija pokreće i šalje u mozak. Upravo to bi moglo da dovede i do novih terapija za lečenje anksioznosti i depresije.

Šta je sa obrnutim uticajem i kako depresija i anksioznost deluju na stomak

Na osnovu istraživanja u ovoj oblasti, stručnjaci su došli do uverenja da anksioznost i depresija ponekad mogu biti uzrokovani električnom stimulacijom vagusnog nerva. Ovo verovanje je podstaklo razvoj novih terapija za depresiju, koja se često dugo leči, a lečenje je sporo i zahtevno. U tom smislu se sugeriše da je efikasan način za lečenje problema sa varenjem upotreba probiotika, ako ne postoje neke dijagnostikovane bolesti creva i drugih organa. Balansirana ishrana je važan faktor u regulisanju varenja.

Ovi zaključci su, zaključuju stručnjaci, dobro polazište i za nova istraživanja o tome da li u ovom slučaju posledica, a to su poremećaji mentalnog zdravlja, utiču i na koji način da se sistem varenja poremeti. Prvi rezultati daju potvrdne odgovore, a za njih ima više razloga. Naime, na sistem za varenje, tvrde naučnici, utiču sami mehanizmi anksioznosti i depresije koji aktiviraju promene u apetitu, lučenje želudačne kiseline, kao i korišćenje lekova u redovnoj terapiji.

TEME:
Tajna veza
15:38, 24. 01. 2023. Odgovori

Ima neka tajna veza… Veza su hormoni. Rad svih žlezda je medjuzavisan. Postoji velika medjuzavisnost izmedju hormona i stomaka i obratno rada stomaka i metabolisanja hormona. Psihijatrijski lekovi su pravljeni na najplićem nivou – deluj na serotonin. Ako pogledaš ceo lanac, na čijem je kraju serotonin, videćeš da je bolje delovati na početak nego na serotonin jer dok ne srdeiš ceo lanac, kraj će posle prestanka terapije odmah ispasti iz ravnoteže. Znači, psihičke neravnoteže (depresija, anksioznost i slično) bolje je lečiti kod endokrinologa. Pola žena koje srede estrogensku dominaciju neće ni znati šta je depresija i šta je serotonin… I kiseonik – dobro disanje daje baznu sredinu i dobra krvna slika naravno.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend