Tumori mozga (tumori na mozgu) predstavlja nekontrolisani rast rast ćelija u mozgu ili blizu njega. Mogu da nastanu u moždanom tkivu ili u njegovoj blizini, a bliske lokacije uključuju nerve, hipofizu, epifizu i moždane ovojnice, koje prekrivaju površinu mozga.
Koji tumori na mozgu postoje i od čega zavisi veličina
Tumori mozga mogu započeti u samom mozgu, i to su primarni tumori mozga. Ponekad se rak širi u mozak iz drugih delova tela. Ove vrste tumora nazivaju se sekundarni ili metastatski tumori mozga.
Postoji više različitih tipova primarnih tumora mozga. Neki tumori nisu maligni i nazivaju se benignim tumorima mozga. Oni mogu rasti sporo i pritiskati moždano tkivo. Drugi tumori su kancerogeni (maligni) i uglavnom brzo rastu, pri čemu ćelije raka mogu prodreti i uništiti moždano tkivo. Vrsta tumora zavisi od ćelija koje ga formiraju. Laboratorijski testovi tumorskih ćelija daju informacije koje lekarski tim koristi za postavljanje tačne dijagnoze, kao i za određivanje protokola lečanja.
Benigni tumori obično rastu sporo, dok maligni tumori brzo rastu i mogu se proširiti na okolna moždana tkiva.
Veličina tumora mozga može se kretati od vrlo malih do veoma velikih. Neki tumori se otkriju dok su još mali jer odmah izazivaju simptome, dok drugi mogu postati veliki pre nego što budu dijagnostikovani. Ukoliko tumor počne da raste u delu mozga koji nije naročito aktivan, simptomi se možda neće pojaviti odmah, pa može proći dosta vremena pre nego što tumor bude otkriven.
Simptomi: Po čemu se mogu prepoznati tumori na mozgu
Simptomi tumora mozga zavise od njegove veličine, lokacije i brzine rasta. Opšti simptomi su najčešće:
- glavobolja ili pritisak u glavi, najizraženiji ujutru
- učestale i sve jače glavobolje
- glavobolje koje podsećaju na tenzione glavobolje ili migrene
- mučninu ili povraćanje
- problemi sa vidom (zamagljen vid, dupli vid, gubitak perifernog vida)
- slabost ili gubitak osećaja u ruci ili nozi
- problemi s ravnotežom
- poteškoće s govorom
- ekstremni umor
- zbunjenost u svakodnevnim situacijama
- problemi s pamćenjem
- teškoće u praćenju jednostavnih instrukcija
- promene u ličnosti ili ponašanju
- napadi (konvulzije), naročito kod osoba koje ranije nisu imale epilepsiju
- problemi sa sluhom
- vrtoglavica ili osećaj da se sve oko vas okreće (vertigo)
- pojačan apetit i povećanje telesne težine.
Benigni tumori mozga obično izazivaju simptome koji se razvijaju sporo, tokom meseci ili godina. Maligni tumori izazivaju simptome koji se pogoršavaju brzo, u roku od nekoliko dana ili nedelja.
Glavobolje uzrokovane tumorom mozga: Važne napomene o vrsti i intenzitetu
Glavobolje su jedan od najčešćih simptoma tumora mozga i javljaju se kod oko polovine pacijenata. Mogu nastati zbog rasta tumora koji pritiska okolne ćelije ili zbog otoka mozga, što povećava pritisak unutar lobanje.
Glavobolje izazvane tumorom mozga često su najjače ujutru, ali se mogu javiti u bilo koje doba dana. Neke osobe se bude iz sna zbog jakih glavobolja. Bol može biti jači pri kašljanju ili naprezanju. Ove glavobolje često liče na tenzione glavobolje ili migrene.
Ako se tumor nalazi u zadnjem delu glave, bol može da se širi ka vratu. Ako je u prednjem delu mozga, bol može podsećati na onaj koji doživljavamo kada imamo problem sa očima ili sinusima.
Lečenje i prevencija
Mogućnosti lečenja zavise od vrste, veličine i lokacije tumora. Uobičajene metode lečenja uključuju operaciju i terapiju zračenjem.
Nažalost, ne postoji način da se u potpunosti spreči nastanak tumora na mozgu. Ako vam se to i desi, znajte da nije rezultat nečega što ste uradili ili propustili da uradite.
Osobe sa povećanim rizikom od tumora mozga mogu razmotriti preventivne preglede. Iako skrining ne može da spreči tumor mozga, može pomoći u ranom otkrivanju, kada su šanse za uspešno lečenje veće.
Ako u porodici imate slučajeve tumora mozga ili nasledne sindrome koji povećavaju rizik, razgovarajte sa svojim lekarom. Možete se posavetovati i sa genetičarem koji će vam pomoći da razumete svoje rizike. U nekim slučajevima može se preporučiti skrining na tumor mozga, koji uključuje različita snimanja mozga ili neurološki pregled radi provere vida, sluha, ravnoteže, koordinacije i refleksa.
