Šizofrenija je teška mentalna bolest, koja pogađa više od 20 miliona ljudi širom sveta, a može da je izazove mozak koji brže stari, otkrila je zajednička studija istraživača sa Lund University i sa The University of Melbourne. Šizofreniju karakterišu ponavljajuće halucinacije i zablude i često počinje da se javlja u periodu od adolescencije do rane odrasle dobi. Reč je o složenom mentalnom poremećaju koji utiče na skoro svaku oblast života.
Šizofrenija slična stanjima kao što su disleksija, autizam i poremećaj pažnje i hiperaktivnosti
Trenutne teorije o tome zašto se šizofrenija razvija ukazuju da bi to moglo da bude u vezi sa promenama u razvoju mozga tokom kritičnog perioda odraslog doba. Takođe se smatra da je šizofrenija slična stanjima kao što su disleksija, autizam i poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), koji su neurorazvojni, ali se obično manifestuju u detinjstvu. Međutim, novo istraživanje pokazuje da ubrzano starenje mozga može da bude još jedan potencijalni pokretač razvoja šizofrenije – a to može da se meri korišćenjem jednostavnog testa krvi.
Studija naučnika sa Lund University i The University of Melbourne jedinstvena jer su istraživači merili proteine u krvi koji potiču direktno iz neurona mozga – nervnih ćelija mozga – kod ljudi koji pate od šizofrenije. Ovaj protein, nazvan neurofilamentni svetlosni protein (NfL), sastoji se od dugih struktura nalik na niti koje pomažu u održavanju veličine i oblika nervnih ćelija. NfL se oslobađa u krv i cerebrospinalnu tečnost kada su neuroni mozga oštećeni ili podvrgnuti neurodegeneraciji. Njegovo oslobađanje, kada su ove ćelije oštećene, čini ga korisnim biomarkerom za dijagnostikovanje i praćenje neurodegenerativnih bolesti i neuroloških oštećenja.
Kad se šizofrenija razvije mozak počinje brže da stari
Merenje nivoa NfL takođe može da pruži uvid u stepen neuronske povrede. Povišeni nivoi neurofilamentnih svetlosnih proteina NfL dovodi se u vezu sa nizom neuroloških stanja uključujući Alchajmerovu bolest, multiplu sklerozu, Parkinsonovu bolest i frontotemporalnu demenciju. Ali, normalno je da se nivoi NfL povećavaju s godinama, jer ovi proteini gube sposobnost da se efikasno obnavljaju.
Smanjenje sive materije, bele materije veza u mozgu deo su normalnog, zdravog starenja, i ove promene obično su postepene. Siva materija sadrži većinu neurona mozga i odgovorna je za obradu informacija, pamćenje, donošenje odluka, kontrolu mišića i vid i sluh. Bela materija su duga vlakna koja povezuju različite regione mozga, omogućavajući im brzu i efikasnu komunikaciju.
Normalno starenje mozga nosi sa sobom zaboravnost, nešto sporije razmišljanje, i ponekad osećaj da ne možemo da obradimo više stvari odjednom. Međutim, kod šizofrenije, ove promene se dešavaju mnogo brže i u težem obliku.
Studija je pokazala da mozak osobe sa šizofrenijom može da izgleda „starije“ nego što to zapravo jeste, čak i u ranim godinama života. To dodatno otežava funkcionisanje i doprinosi stigmi i nerazumevanju koje ljudi sa ovom bolešću svakodnevno doživljavaju.
Ljudi sa dijagnozom šizofrenije imaju očekivani životni vek 20 do 30 godina kraći od proseka
Za ljude koji pate od šizofrenije, ubrzano starenje tela je već ozbiljan problem, kako objašnjava Christos Pantelis, psihijatar sa The University of Melbourne.
– Veliki problem je što su ljudi sa hroničnom šizofrenijom često izloženi nezdravom načinu života uopšte. Oni mogu da dožive izolaciju, nezaposlenost, nedostatak fizičkih aktivnosti, puše, a mnogi čak pribegavaju upotrebi nedozvoljenih droga što može da pogorša njihovo stanje – objašnjava Pantelis.
Trenutno, ljudi sa dijagnozom šizofrenije imaju očekivani životni vek 20 do 30 godina kraći od proseka. To je uglavnom zbog ranijeg razvoja uobičajenih bolesti koje imaju veze sa uzrastom, kao što su rak i kardiovaskularne bolesti. Oko polovina ljudi sa šizofrenijom ima još najmanje jedno hronično zdravstveno stanje, kao što su gojaznost, respiratorna stanja, hronični bol i poremećaji upotrebe supstanci. Takođe, ljudi sa šizofrenijom imaju veći rizik od poremećaja upotrebe supstanci zbog kombinacije bioloških, psiholoških i faktora sredine. To uključuje samolečenje uznemirujućih simptoma, poremećene kognitivne funkcije, socijalnu izolaciju i poteškoće sa pridržavanjem terapije.
Ova studija ne samo da produbljuje razumevanje šizofrenije kao biološki utemeljenog poremećaja, već podseća i na to koliko je važno da kao društvo pružimo više podrške – ne samo kroz terapiju, već i kroz empatiju, razumevanje i uključenost. Jer, iza svake dijagnoze stoji čovek koji zaslužuje šansu za dostojanstven život.
