U mnoštvu fobija, odnosno prekomernih strahova u vezi sa različitim situacijama, predmetima ili osobama, neka su zaista specifične i retke. Takva je i somnifobija. Mala deca odbijaju da spavaju ili se plaše za zaspe sama, a šta je sa odraslima?
Šta je somnifobija: Lično iskustvo kao opis stanja
San je ključan za naše fizičko i mentalno zdravlje. Ipak, postoje ljudi koji se plaše da utonu u san ako su sami ili se boje da će dok spavaju umreti. Prekomerni strah prelazi u fobiju, koja se još naziva i anksioznost pri spavanju ili somnifobija.
– Obično dobijem napade anksioznosti pred spavanje. Onaj trenutak prelaska iz budnog stanja u san, kada tonem u san, osećam kao da umirem… Strašno je, jer imam osećaj nedostatka daha, počnem da paničim, osećam vrtoglavicu i dezorijentisanost. Mogu da osetim kako mi srce ubrzava i deluje kao da će mi iskočiti iz grudi. Kada sam zaista umorna, jako je teško jer svaki put kad zaspim moje telo se trgne i probudi me iako sam iscrpljena – objašnjava Poppy, mlada pacijentkinja koja je potražila pomoć zbog somnifobije.
Zvuči tako iracionalno, dodaje ona. I svesna je da jeste iracionalno, ali fizički simptomi su toliko stvarni da je vrlo teško zaspati. Poppy nije jedina koja bi zaista želela da dobije pomoć u suočavanju sa tom anksioznošću i iracionalnim strahom da će umreti svaki put kad zaspi, jer je veoma umorna.
Kako se manifestuje somnifobija i koji su faktori rizika?
Anksioznost pri spavanju, poznata i kao somnifobija, je poremećaj sna koji opisuje nelagodnost prilikom spavanja ako smo sami ili uopšteni strah od uspavljivanja i spavanja. Oni koji doživljavaju somnifobiju opisuju je kao ekstremnu anksioznost koja otežava uspavljivanje, čak i kada su osobe neverovatno umorne. Često je povezana s drugim poremećajima koji izazivaju negativna iskustva tokom spavanja, uključujući paralizu sna, noćne more, noćne strahove i parasomniju.
Faktori rizika za somnifobiju uključuju druge poremećaje spavanja i negativna iskustva tokom istog, anksiozne poremećaje, PTSP i druga medicinska stanja. Oni koji imaju porodičnu istoriju anksioznosti i poremećaja sna takođe su skloniji somnifobiji. Ova vrsta fobije je češća kod žena i dece.
Somnifobija i simptomi koje daje
Postoje i psihološki i fizički simptomi somnifobije. Oni uključuju:
- strah i anksioznost pred spavanje
- osećaj nelagodnosti ili straha kako se bliži vreme spavanja
- odlaganje spavanja i sklonost ostajanju u budnom stanju do kasno
- ciklične i ubrzane misli
- stezanje u grudima
- napade panike
- znojenje i groznicu
- hiperventilaciju
- ubrzan rad srca
- nedostatak sna i povezane simptome
- umor i manjak energije tokom dana
- mučninu ili nedostatak apetita.
Koja je razlika između somnifobije i nesanice?
Ova dva problema su slična, ali nisu ista. Somnofobija je anksiozni poremećaj i osećaj straha koji sprečava ljude da zaspu, čak i kada su umorni. Uobičajeni strahovi koji podstiču ovaj problem povezani su sa zdravstvenim problemima, idejom o smrti, brigama o noćnim morama ili ponašanjima tokom noći.
Nesanica, s druge strane, je hronični poremećaj spavanja koji otežava ljudima da se uspavaju ili da se zadrže u snu. Ljudi sa nesanicom obično ostaju budni do kasno ili se bude rano, više ne osećajući pospanost. Međutim, iako to nisu ista stanja, somnifobija može biti povezana sa nesanicom. Nisu svi koji imaju nesanicu ujedno i uplašeni da od toga da se uspavaju, ali osobe sa anksioznošću pri spavanju često pokazuju i oblike nesanice. Istovremeno, nedostatak sna izazvan nesanicom može povećati rizik od razvoja anksioznog poremećaja ili pogoršati simptome.
Lečenje: Bolja higijena sna i psihoterapija
Uopšteno, isti saveti za poboljšanje higijene spavanja primenjuju se i na one koji imaju anksioznost pri spavanju ili somnifobiju. Ove preporuke podrazumevaju praktikovanje redovnog odlaska na spavanje i buđenja u isto vreme tokom cele nedelje, kao i meditaciju i tehnike svesnosti. Očekivanja i rutine koje imate u vezi sa spavanjem su važne jer je somnifobija delom psihološki problem.
Postoji nekoliko opcija lečenja za osobe sa somnofobijom. Uključuju terapiju izlaganja, tehnike opuštanja i lekove poput benzodiazepina, beta blokatora i antidepresiva. Pre nego što vam lekar propiše lekove za spavanje, stručnjaci savetuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju.
