Zašto zaboravljamo neke snove i budimo se umorni čak i posle 8 sati sna

Svi smo to doživeli, spavamo dovoljno, a budimo se iscrpljeni, bez energije i sa osećajem da se telo uopšte nije odmorilo. A onda, u nekom drugom periodu, posle samo nekoliko sati sna, osećamo se kao da smo „napunili baterije”. U čemu je razlika?

Nova studija donosi iznenađujući odgovor: možda nije presudno koliko spavamo, već – o čemu sanjamo.

Nije sve u „dubokom snu” kako smo mislili

Godinama se verovalo da kvalitet sna zavisi pre svega od takozvanog dubokog sna, odnosno sporih moždanih talasa koji omogućavaju telu da se regeneriše. Međutim, istraživanje objavljeno u časopisu PLOS Biology pokazuje da priča nije tako jednostavna.

Ispostavlja se da osećaj koliko smo odmorni ne zavisi samo od biologije sna, već i od našeg unutrašnjeg sveta tokom noći, naših snova.

Šta su naučnici otkrili

Istraživači iz Italije pratili su moždanu aktivnost 44 ispitanika tokom četiri noći, uz pomoć EEG snimanja, i istovremeno analizirali njihove snove. Učesnici su više puta buđeni i pitani šta su sanjali i kako procenjuju dubinu svog sna.

Rezultati su pokazali nešto vrlo zanimljivo:

• ljudi koji su imali intenzivne, žive i emocionalne snove osećali su da su spavali „dublje”
• oni čiji su snovi bili apstraktni, fragmentisani ili nalik razmišljanju – budili su se sa osećajem površnog sna

Drugim rečima, nije sve u tome šta se dešava u telu, već i kako naš mozak „proživljava” san.

Zašto nas „čudni snovi” zapravo odmaraju

Naučnici veruju da snovi koji su intenzivni, neobični i emocionalno obojeni stvaraju snažan osećaj „uronjenosti”. To znači da nas mozak potpuno odvaja od spoljašnjeg sveta i uvodi u unutrašnju realnost sna.

Upravo ta „isključenost” iz realnosti može biti ključna za osećaj pravog odmora. Nasuprot tome, snovi koji liče na razmišljanje ili brigu, bez jasnih slika i emocija, ne uspevaju da nas na isti način „isključe”, pa se budimo umorniji.

Zašto se nekad odmorimo za 5, a nekad ne za 8 sati sna

Ovo otkriće može objasniti fenomen koji mnogi ne razumeju: zašto nekad kratko spavanje deluje dovoljno, a nekad ni duga noć ne pomaže.

Odgovor možda leži u kvalitetu snova, a ne samo u dužini sna. Ako je san bio „bogat” i duboko doživljen, mozak dobija signal da je zaista odmorio. Ako nije, osećaj umora ostaje.

Šta to znači za naše zdravlje

Ova saznanja otvaraju nova pitanja o kvalitetu sna i mentalnom zdravlju. Stručnjaci smatraju da: siromašniji ili ređi snovi mogu biti povezani sa lošijim kvalitetom sna promene u snovima mogu uticati na to kako doživljavamo odmor subjektivni osećaj sna može biti jednako važan kao i njegovo trajanje Drugim rečima, san nije samo fiziološki proces – već i psihološko iskustvo.

Šta ako se ne sećamo snova

Dobra vest je da ne moramo nužno da pamtimo snove da bismo imali koristi od njih. Istraživanje je pokazalo da čak i kada učesnici nisu mogli da se sete šta su sanjali, sam čin sanjanja bio je povezan sa boljim osećajem odmorenosti. Dakle, mozak „radi svoj posao” čak i kada toga nismo nakon buđenja svesni.

Možemo li uticati na kvalitet snova

Iako snove ne možemo u potpunosti kontrolisati, postoje stvari koje mogu pomoći:

• kvalitetan i redovan san
• smanjenje stresa pre spavanja
• ograničavanje ekrana u večernjim satima
• mentalna relaksacija

Sve to može doprineti bogatijem i „dubljem” iskustvu sna.

Zašto je važno da pitamo sebe kako se osećamo nakon sna

Ova studija nas podseća na nešto jednostavno, ali često zanemareno: nije važno samo koliko smo spavali, već kako se osećamo kada se probudimo.

Ako se stalno budimo umorni, možda problem nije u satima sna, već u njegovom kvalitetu. Jer ponekad, pravi odmor ne dolazi iz samog sna, već iz sveta koji naš mozak stvara dok sanjamo.

(eKlinika.rs)