Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Zašto depresija i anksioznost često prate neke bolesti creva i nervnog sistema

Priredio/la: Ma.R.
17:00 - 25. 11. 2022.

Serotonin i norepinefrin su važni neurotransimteri koji doprinose signalizaciji bola u mozgu i nervnom sistemu, a naučnici su otkrili da su povezani i sa nekim od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja

depresija i anksioznost Depresija i anksioznost često su posledica hroničnog bola, ali mogu da budu i vrsta uzroka, kao i intenziviranja istog Foto: Shutterstock

Depresija i anksioznost su sa hroničnim bolom u višestrukoj vezi. Retko koja osoba u životu ne iskusi neku bolnu epizodu, ali je sa pacijentima kod kojih su prisutna ova stanja, sve je još intenzivnije. Naime, i anksioznost i depresija mogu biti posledica ako se sa bolom živi, a osobe koje imaju te dijagnoze bol teže podnose. 

Koje bolesti najčešće prate depresija i anksioznost

Preklapanje anksioznosti, depresije i bola posebno je evidentno kod hroničnih bolesti i često onesposobljavajućih efekata bola kao što su fibromijalgija, sindrom iritabilnog creva, bol u donjem delu leđa, glavobolja i bol zbog nekih drugih neuroloških bolesti.

Statistike kažu da oko dve trećine pacijenata sa sindromom iritabilnog creva imaju simptome jakog psihičkog stresa, najčešće anksioznosti. Oko 65 odsto pacijenata koji traže pomoć zbog depresije takođe prijavljuju najmanje jednu vrstu bola kao simptoma. Problemi sa mentalnim zdravljem ne doprinose samo intenzitetu bola, već i povećanom riziku od invaliditeta, kao i sveukupnom lošijem kvalitetu života.

Naučno potvrđena veza između interakcija koje pokreću bol, depresija i anksioznost

Naučnici su nekada mislili da je recipročna veza između bola, anksioznosti i depresije rezultat uglavnom psiholoških, a ne bioloških faktora. Hronični bol je sam po sebi depresivan. Isto tako, depresija može biti fizički bolna. Međutim, kako se saznavalo više o tome kako mozak funkcioniše i kako nervni sistem komunicira sa drugim delovima tela, otkriveno je da bol deli neke biološke mehanizme sa anksioznošću i depresijom.

Zajednička anatomija doprinosi nekima od ovih interakcija. Somatosenzorni korteks (deo mozga odgovoran za senzacije kao što je dodir) stupa u komunikaciju sa amigdalom, hipotalamusom i prednjim cingularnim girusom (oblastima koje regulišu emocije i odgovor na stres), i dolazi do mentalne i fizičke percepcije bola. Iste regije takođe povezane su sa anksioznošću i depresijom.

Pored toga, dva važna neurotransmitera, serotonin i norepinefrin, doprinose signalizaciji bola u mozgu i nervnom sistemu. I oni su takođe povezani sa anksioznošću i depresijom.

Kompleksnost lečenja kada postoji veza hronični bol – depresija i anksioznost

Lečenje je za stručnjake, ali i za pacijente veoma izazovno kada se bol preklapa sa anksioznošću ili depresijom. Fokusiranje samo na bol može da maskira to da je prisutan i neki psihijatrijski poremećaj. Čak i kada su obe vrste problema ispravno dijagnostikovane, može biti teško. Lečenje je obično dugotrajno, iziskuje veliko strpljenje i upornost. Na sreću, postoje brojne dostupne terapijske mogućnosti kada se bol javlja u kombinaciji sa anksioznošću ili depresijom, bilo da je uzrok ili posledica.

Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT) nije samo potvrđen efikasni tretman za anksioznost i depresiju, već je proučavani i preporučeni metod psihoterapije za lečenje bola. Treninzi i vežbe opuštanja, joga i umerena fizička aktivnost takođe, mogu da budu od velike pomoći. Neki antidepresivi ili antikonvulzivi ponekad ublažavaju bol tokom lečenja nekih od psihijatrijskih poremećaja. Ali, oni se nikako ne smeju uzimati na svoju ruku zbog potencijalnih interakcija sa drugim lekovima i negativnih efekata koje mogu da izazovu.

O mogućoj interakciji lekova

Recenzenti Cochrane Collaboration nakon pregleda 34 studije koje su proučavale hronični bola kod fibromijalgije, zaključili su da aerobne vežbe, sa individualnim preporučenim intenzitetom, uz obavezne vežbe disanja, poboljšavaju opšte blagostanje i fizičku funkciju. Postoje i studije, doduše ograničenog dometa, koje kažu da vežbe za pojačavanje mišićne snage takođe mogu da utiču na smanjenje bola, bolje opšte funkcionisanje i podizanje nivoa raspoloženja.

Stručnjaci posebno napominju da mnogi lekovi za tretiranje psihijatrijskih stanja i medikamenti protiv bolova imaju potencijalnu interakciju. Nekim pacijentima je propisano da uzimaju jedan lek za psihijatrijski poremećaj, a drugi za bol. U takvim slučajevima izuzetno je važno izbegavati interakcije. One mogu da pojačaju neželjene efekte ili da smanjiti efikasnost nekog leka.

Jedno istraživanje otkrilo je da je bupropion, lek koji utiče na lučenje dopamina i norepinefrin, bio od pomoći u ublažavanju hroničnog neurološkog bola, ali ne i hroničnog bola u donjem delu leđa, nepovezanog sa oštećenjem nerava. To, zaključili su istraživači, može biti opcija za pacijente koji pate od bolova zbog nekih neuroloških bolesti i depresije. Međutim, kod nekih pacijenata, isti lek može da poveća anksioznost i doprinese nesanici.

Svi lekovi mogu da izazovu neželjene efekte. Neki, na primer, mogu povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja, izazvati vrtoglavicu, zatvor, zamagljen vid i probleme sa mokrenjem. Predoziranje lekovima, posebno antipsihoticima može fatalno da poremeti srčani ritam ili dovede do suicidalnih ideja.

Šta kažu kliničke studije

Pacijenti sa anksioznošću ili depresijom ponekad najčešće se bolje osećaju nakon kombinacije psihoterapije sa lekovima. Studija Steped Care for Affective Disorders and Musculoskeletal Pain (SCAMP), sugeriše da bi upravo kombinovani pristup mogao da funkcioniše i kod ljudi koji pate od bolova pored nekog od ovih poremećaja.

Ispitivanje je pratilo 250 pacijenata sa hroničnim bolom u donjem delu leđa, kuku ili kolenu. Učesnici su uz to imali i umerene simptome depresije. Jedna grupa je imala 12-nedeljnu terapiju antidepresivima, nakon čega je usledilo lečenje zasnovano na principima kognitivno bihejvioralne terapije u istom trajanju. Rezultati su pokazali da su učesnici iz druge grupe prijavili najmanje 50 odsto manje simptoma depresije i najmanje 30 odsto smanjenja bola. Posle 12 meseci, i depresija i bol su značajno smanjeni kod 32 od 123 pacijenata (otprilike jedan od četiri), u poređenju sa 10 od 127 učesnika uobičajenog tretmana lekovima.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend