Moždana smrt je nepovratno stanje i kao takvo ne bi smelo da bude poligon za bilo kakve nedoumice ili sumnje. Od ogromnog je značaja za pojedinca, zdravstveni sistem i društvo u celini da građanstvo o detaljima moždane smrti bude obavešteno do najsitnijih detalja.
Kako se utvrđuje moždana smrt
Prema rečima potpukovnika prim. dr sc med Mirka Jovanovića, načelnika Centra za transplantaciju VMA, moždana smrt predstavlja ireverizibilno odnosno nepovratno stanje, kada je došlo do prestanka rada mozga i njegovog trajnog oštećenja sa prekidom svih moždanih funkcija.
– Osoba se proglašava mrtvom kada nastupi moždana smrt. Međutim, iako je nastupila moždana smrt, organi čoveka još kratko vreme funkcionišu pa se mogu presaditi drugim ljudima. U proceduri pripreme za transplantaciju moždanu smrt kod preminule osobe utvrđuje posebno formirana Komisija za utvrđivanje moždane smrti u sastavu više lekara specijalista. Članovi ove komisije po Zakonu o presađivanju ljudskih organa iz 2018. i 2021, ne mogu biti zdravstveni radnici koji učestvuju u postupku presađivanja ljudskih organa, odnosno uzimanja i presađivanja organa, kao ni osobe koje su na bilo koji način zainteresovane za presađivanje ljudskih organa i povezane sa njom – naglašava sagovornik eKlinika portala.
Prim. dr sc med Jovanović dodaje da postoje jasno definisani medicinski kriterijumi za utvrđivanje moždane smrti. Oni su su takođe propisani Zakonom. Prema njegovim rečima, osnovni kriterijum za utvrđivanje smrti osobe čiji se deo tela može uzeti radi presađivanje je nepovratni prestanak rada mozga ili moždana smrt.
Šta sve podrazumeva sam čin transplantacije nekog organa
– Transplantacija organa je procedura koja se sastoji od jasno utvrđenih segmenta i stručnih radnji koje dovode do konačnog čina, a to je da pacijent sa liste čekanja dobije neophodan organ. Sam čin transplantacije organa sastoji se od jasno utvrđenih postupaka: od utvrđivanja moždane smrti kod donora, razgovora sa porodicom radi dobijanja saglasnosti, mnogobrojnih kliničkih testova koje treba uraditi, hirurški deo vađenja i čuvanja organa, odabira primaoca, priprema primaoca i operativni deo hiruškog presađivanja organa – pojašnjava načelnik Centra za transplantaciju VMA.
Najveći izazovi u pripremi i realizaciji transplantacije
Ova vrhunska medicinska procedura se izvodi u bolnicama koje moraju biti opremljene adekvatnom opremom. Izvode je posebno obučeni transplantacioni timovi, kaže prim. dr sc med Mirka Jovanović i precizira:
– U transplantaciji organa u VMA učestvuju skoro sve Klinike i Instituti, kao i Služba za farmaceutsku delatnost, koja ima važnu ulogu u nabavci preko potrebnog deficitarnog potrošnog materijala i lekova. Zavod za transfuziju krvi Republike Srbije, u kome nalazi se jedinstvena lista čekanja za transplantaciju i radi se imunološka tipizacija radi odabira primaoca, aktivno učestvuje u proceduri transplantacije. U jednoj kadaveričnoj transplantaciji bubrega učestvuje između 20 i 30 lekara specijalista i medicinskih tehničara, koji su vanredno angažovani i pored svih svojih redovnih obaveza. Kada se pojavi donor organa, a na poziv koordinatora za presađivanje organa, svi stručni timovi, čiji je sastav jasno definisan, moraju u najkraćem mogućem roku biti spremni da se procedura obavi jer se organ nekad mora transplantirati u nekoliko sati.
Brzina, pripravnost i dobra organizacija timova za transplantaciju su neophodni
Sagovornik našeg portala kaže da od poziva da postoji organ pogodan za transplantaciju postoji niz povezanih i kontinuiranih, jasno definisanih radnji, koje se moraju sinhronizovano i brzo obaviti:
– Razgovor sa porodicom preminulog radi dobijanja saglasnosti, laboratorijske analize i imunološki testovi radi pronalaženja primaoca organa, hirurški deo eksplantacije organa, pravilna konzervacija i čuvanje organa, odabir najboljeg primaoca sa jedinstvene liste čekanja i imunološke analize, priprema primaoca, hirurški deo transplantacije organa… Uraditi transplantaciju u što kraćem roku uz stručno i vrhunski obavljen svaki segment procedure verovatno predstavlja najveći izazov procesa transplantacije.
Zbog toga su timovi za tranplantaciju organa u VMA su u stalnoj pripravnosti.
– Postoji nekoliko transplantacionih timova za jetru, bubrege i rožnjaču. Svaki tim ima rukovodioca tima i njegovog zamenika. Svaki transplantacioni tim takođe ima jasno određene članove i njihove zamenike. U svakom trenutku bez obzira na odsustva nekih članova timova zbog korišćenja godišnjih odmora ili odlazaka na stručne skupove i slično, postoji obučeno stručno osoblje koje u svakom trenutku može na vrhunskom nivou uraditi zahtevanu proceduru transplantacije – napominje stručnjak.
Koliko su značajni učinjeni pomaci na polju transplantacija kod nas u ovoj godini
U ovoj godini u našoj zemlji je napravljen veliki iskorak u organizaciji nacionalnog transplantacionog programa. Od početka godine Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, koja inače predstavlja vrhovno kordinaciono telo za program transplantacije u Srbiji, organizovala je niz sastanaka i edukacionih skupova za sve bolnice u Srbiji radi unapređenja nacionalnog programa transplantacije organa.
– U kordinaciji sa Upravom za biomedicinu ove godine formirane su Republička stručna komisija za transplantaciju jetre i Konzilijum za transplantaciju jetre čiji su članovi hirurzi, anesteziolozi i hepatolozi iz Vojnomedicinske akademije, UKCS i iz drugih kliničkih centara u Srbiji.
Na ovaj način ostvarena je direktna saradnja između eskplantacionih bolnica i transplantacionih centara u cilju povećanja broja transplantacija i smanjivanja broja pacijenata na jedinstvenoj nacionalnoj listi čekanja za transplantaciju jetre – kaže prim. dr sc med Mirko Jovanović i dodaje:
Planovi za smanjenje broja pacijenata sa liste čekanja na transplantaciju
– Takođe je pokrenuto pitanje opremanja transplantacionih centara neophodnom opremom, s obzirom na to da najveći broj bolnica nema ni najosnovniju opremu za izvođenje jednostavnih operacija. Za to je potrebno da država izdvoji određeni deo novca i to na uređenje transplantacionih centara po svetskim standardima, opremanje opremom, lekovima i materijalom koji je namenjena za transplantaciju organa. S ozirom na to da su u ovoj godini namenjena sredstva i za edukaciju stručnih timova i unapređenje procesa transplantacije u Srbiji, očekujemo da se vrlo brzo vide i rezultati, koji bi se pokazali u povećanju broja transplantacija u Srbiji i smanjenja broja pacijenta sa nacionalne liste čekanja.
Rušenje stigme: Ko može biti donor
Sagovornik našeg portala podseća da donor organa može biti svaka punoletna i poslovno sposobna osoba koja još za života zavešta organe, pri čemu se upisuje u listu davaoca organa odnosno donora. Darivanje organa drugoj osobi je jasno definisano u Zakonu o presađivanju ljudskih organa. Preminula osoba može postati donor organa samo ako je nastupila i potvrđena je moždana smrt, ako je dobijena saglasnost porodice preminulog i ako ne postoje medicinske kontraindikacije za donorstvo. Potencijalnom donoru u jedinici intenzivne nege pruža se optimalni nivo lečenja do dobijanja saglasnosti porodice sa posebnim akcentom na održanje vitalnosti organa koji su predviđeni za moguće presađivanje ljudskih organa, naglašava prim. dr sc med Mirko Jovanović.
Na koji način motivisati ljude da shvate važnost donorstva i razjasniti nedoumice: Svi podaci su transparentni
Po njegovom mišljenju, po pitanju donorstva je potrebna sveobuhvatna društvena angažovanost i uticaj na svest građana, čime se postiže potpuna informisanost o proceduri transplantacije i neophodnosti doniranja organa. Zatim, edukacija svih slojeva društva o značaju doniranja organa i transplantacije, koja je u interesu svih naših građana koji čekaju na presađivanje organa, ćelija i tkiva, a kojima je transplantacija jedini lek.
Takođe je, naglašava naš sagovornik, neophodno jasno upoznavanje sa Zakonom o presađivanju ljudskih organa u kome se definiše darivanje organa i sprečavaju sve zloupotrebe. Potrebno je da se stekne poverenje kod ljudi u čistotu i humanost zakona i jasan stav da se doniranjem organa i transplantacijom spašava ili produžava nečiji život i ne postoje nikakve teorije zavere, zakulisne radnje i manipulacije prodaje organa. Sve je transparanetno, nedvosmisleno navodi prim. dr sc med Mirko Jovanović, i naglašava da se svi podaci o Nacionalnim listama za primaoce organa, bilo bubrega, jetre, srca, koje se ažuriraju na nedeljnom nivou mogu proveriti u Upravi za biomedicinu.
Između bola zbog gubitka i najuzvišenijeg humanog čina
– U trenutku kada se porodica preminulog oprašta sa voljenom osobom, pristanak na darivanje organa, čime se nekoj drugoj nepoznatoj osobi produžava i spašava život, predstavlja nauzvišeniji humani čin ljudskosti. Osobe koje čekaju na transplantaciju organa žive težak život sa komplikcijama, u bolovima, neizvesnosti, stalnim odlaskom na dijalizu ili kod lekara i najveći broj njih ima osećaj potpune bespomoćnosti i osećaj straha da neće preživeti. Ako se svi naši građani budu informisali na razne načine (preko medija, oraganizovanjem tribina, predavanja) i upoznali sa teškim i bespomoćnim stanjem ovih, u najvećem broju, mladih ljudi koji čekaju na tuđi organ kao jedinu mogućnost da im to spase i produži život, kod većine će se probuditi empatija i osećaj humanosti i na taj način će životi biti spašeni – veruje stručnjak.
VMA i transplantacije: Statistika vredna pomena
Šta kažu brojke? U 2023. godini urađeno je ukupno 20 transplantacija organa: 10 transplantacija bubrega od živog davaoca, 6 kadaveričnih transplantacija bubrega i 4 kadaverične transplantacije jetre. Takođe, do sada je u ovoj godini bilo 15 alogenih i 42 autologe Tx matičnih čelija hematopoeze. Inače, od 1973. godine urađeno je više od 1600 Tx matičnih ćelija hematopoeze. Do sada je ukupno u VMA urađeno 497 transplantacija bubrega, od čega 33 kadaveričnih. Urađene su 42 transplantacije jetre, od čega 3 od živog davaoca. Prva transplantacija rožnjače je urađena 1971. godine, a do sada su ukupno urađene 202 transplantacije rožnjače.
Kako funkcioniše Centar za transplantaciju Vojnomedicinske akademije
– Centar za transplantaciju Vojnomedicinske akademije formiran je sa osnovnom ulogom unapređenja programa doniranja organa u našoj zemlji i saradnje sa drugim transplantacionim centrima u zemlji i inostranstvu. Prvobitno oformljen kao Centar za transplantaciju solidnih organa, 2011. godine, kao podrška boljem funkcionisanju programa predijalizne transplantacije bubrega i jetre. U sklopu podrške programu transplantacije, Centar za transplantaciju Vojnomedicinske akademije je reformisan 2023. godine radi lakše koordinacije svih članova timova za transplantaciju počev od utvrđivanja moždane smrti, pa do svih ostalih brojnih preoperativnih i postoperativnih koraka. U Centru eksperti iz različitih oblasti zajednički daju doprinos radi još boljeg funkcionisanja transplantacije organa, tkiva i ćelija – opisuje sagovornik našeg portala i dodaje:
Nada u nastavak pozitivnog trenda
– U programu transplantacije organa na VMA koriste se najsavremenija imunosupresivna terapija i postupci. Rezultati i uspeh transplantacije su u skladu sa najboljim evropskim rezultatima i u interesu je svih naših građana koji čekaju na presađivanje organa, ćelija i tkiva, a kojima je transplantacija jedini lek. Uz dalje poboljšanje uspeha i broja urađenih transplantacija, u bliskoj budućnosti se planiraju transplantacija pluća i pankreasa, a potom i drugih organa – završava sa utemeljenim optimizmom razgovor za eKlinika portal potpukovnik prim. dr sc med Mirko Jovanović, načelnika Centra za transplantaciju VMA.
