Saša Zverev: „Ne želim da ijedno dete misli da zbog bolesti ne može da ostvari svoje snove“

Kada danas gledamo Aleksandera (Sašu) Zvereva kako se bori za najveće teniske trofeje, teško je zamisliti da iza svakog njegovog meča postoji još jedna, borba koja se ne vidi na prvi pogled. Borba koja traje od detinjstva. Nemački teniser, jedan od najboljih igrača svoje generacije, ima dijabetes tipa 1 još od četvrte godine života. Dijagnozu je dobio u uzrastu kada većina dece tek uči da vozi bicikl, a njegova porodica tada se suočila sa pitanjima koja plaše svakog roditelja: kako će dete živeti, da li će moći da se bavi sportom i hoće li bolest ograničiti njegove snove. Danas znamo odgovor.

Zverev je postao olimpijski šampion, osvajač brojnih ATP titula i jedan od najuspešnijih tenisera sveta i novi šampion Rolan Garosa, pokazujući da dijabetes ne mora da bude prepreka za vrhunske sportske rezultate.

Dijabetes nije sprečio dečaka da sanja velike snove

Dijabetes tipa 1 je hronična autoimuna bolest kod koje organizam prestaje da proizvodi insulin, hormon neophodan za regulaciju nivoa šećera u krvi. To znači da oboleli moraju svakodnevno da prate glikemiju i primaju insulin.

Za profesionalnog sportistu to predstavlja dodatni izazov. Tokom intenzivnih treninga i mečeva nivo šećera može značajno da varira, pa je neophodno stalno praćenje i prilagođavanje terapije. Zverev je više puta govorio da uz tenis vodi još jednu, nevidljivu utakmicu, onu sa svojim nivoom glukoze.

Godinama je krio bolest

Mnogi ljubitelji tenisa nisu ni znali da njihov omiljeni igrač ima dijabetes. Zverev je dugo svoju bolest držao daleko od očiju javnosti, a tek 2022. godine odlučio je da otvoreno govori o njoj. Tada je objavio i osnivanje fondacije koja nosi njegovo ime i pomaže deci sa dijabetesom tipa 1 širom sveta. Objašnjavao je da ne želi da bilo koje dete pomisli kako zbog bolesti mora da odustane od svojih ambicija. Njegov cilj postao je da pokaže da se sa dijabetesom može voditi ispunjen, aktivan i uspešan život.

Reč endokrinologa

Endokrinolozi ističu da je priča Aleksandera Zvereva važna zato što pokazuje da dijabetes tipa 1 ne mora da bude prepreka za vrhunske sportske rezultate. Ipak, iza svakog treninga i meča sportista sa dijabetesom stoji pažljivo planiranje ishrane, terapije insulinom i redovno praćenje nivoa glukoze u krvi.

Fizička aktivnost može da utiče na nivo šećera na različite načine. Kod nekih osoba tokom dužeg aerobnog napora glikemija može da opadne, dok intenzivni i kratkotrajni napori ponekad mogu dovesti do njenog privremenog porasta. Zato osobe sa dijabetesom tipa 1 moraju dobro da poznaju reakcije svog organizma i da redovno kontrolišu glikemiju pre, tokom i nakon vežbanja.

Savremene tehnologije, poput senzora za kontinuirano merenje glukoze i insulinskih pumpi, značajno su unapredile mogućnosti bavljenja sportom kod osoba sa dijabetesom. Stručnjaci naglašavaju da uz adekvatnu terapiju, edukaciju i medicinski nadzor deca i odrasli sa dijabetesom mogu da treniraju, putuju i ostvaruju profesionalne ciljeve jednako uspešno kao i osobe koje nemaju ovu bolest.

– Zverev nije pobedio dijabetes. On je naučio da živi sa njim i da ga drži pod kontrolom. Upravo je to poruka koju medicina danas želi da pošalje svim pacijentima sa dijabetesom - kažu endokrinolozi.

Poruka važna za roditelje i decu

Stručnjaci naglašavaju da dijabetes tipa 1 zahteva disciplinu i redovne kontrole, ali da uz savremenu terapiju deca mogu da se bave sportom, putuju, školuju se i ostvaruju profesionalne ciljeve kao i njihovi vršnjaci. Upravo je Zverev jedan od najpoznatijih primera da dijagnoza ne mora da određuje nečiju budućnost. Iako svakodnevno vodi računa o nivou šećera u krvi i terapiji, uspeo je da ostvari ono o čemu je sanjao kao dečak.

Njegova priča zato nije samo sportska. To je priča o istrajnosti, podršci porodice i veri da bolest ne mora da postavi granice životu. Za hiljade dece koja svakog dana mere šećer i primaju insulin, možda je upravo to najvažnija poruka: dijabetes je deo života, ali ne mora da upravlja njime.