Nasilje remeti rad mozga čak i kada niste akter nasilnog događaja: I prisećanje utiče na misli i odluke

Dok čitate ovaj tekst, širom sveta vode se oružani sukobi i ratovi koji ostavljaju za sobom ljudske žrtve i dugotrajne posledice. Čak i u zemljama koje nisu pogođene ratnim dejstvima, milioni ljudi svake godine postaju žrtve nasilnih krivičnih dela i porodičnog nasilja. Međutim, posledice nasilja ne završavaju se onda kada se sam događaj okonča.

Prisećanje na nasilje može da oslabi pamćenje i mentalnu kontrolu iako niste akter

Pored psiholoških trauma koje mogu da ostanu prisutne godinama, naučna istraživanja pokazuju da izloženost nasilju može dugoročno da utiče i na kognitivne funkcije, odnosno na sposobnost razmišljanja, pamćenja i donošenja odluka.

Nova istraživanja ukazuju na još jednu važnu činjenicu: čak i osobe koje nikada nisu bile direktne žrtve nasilja mogu da osete privremeno slabljenje kognitivnih sposobnosti kada se prisećaju nasilnih događaja kojima su prisustvovale ili o kojima su saznale putem medija.

U studiji objavljenoj u prestižnom naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, istraživači predvođeni ekonomistom Mateom Bogljaćinom analizirali su kako sećanja na nasilje utiču na funkcionisanje mozga.

Kako je sprovedeno istraživanje? 

U prvom delu istraživanja učestvovali su građani Kolumbije koji su bili izloženi ratnim sukobima više od deset godina ranije. Učesnici su rešavali niz testova namenjenih proceni kognitivnih sposobnosti, uključujući testove pamćenja, kognitivne kontrole i standardizovane zadatke koji se koriste u proceni inteligencije.

Pre početka testiranja, deo ispitanika zamoljen je da se priseti nasilnih događaja koje je doživeo, dok je kontrolna grupa trebalo da se priseti prijatnih ili emocionalno neutralnih uspomena.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su se prisećale nasilnih događaja postizale slabije rezultate na testovima kratkoročnog pamćenja i kognitivne kontrole. Što je prethodno iskustvo nasilja bilo intenzivnije, to je pad kognitivnih performansi bio izraženiji.

Međutim, kod osoba koje su se prisećale pozitivnih događaja nije uočena povezanost između prethodne izloženosti nasilju i rezultata na testovima.

Nasilje ne smanjuje inteligenciju, ali može da oteža razmišljanje

Ovo otkriće ima važnu praktičnu implikaciju. Istraživači naglašavaju da sama izloženost nasilju ne dovodi do trajnog smanjenja inteligencije niti direktno oštećuje kognitivne sposobnosti.

Drugim rečima, činjenica da je osoba bila žrtva nasilja ne znači da ima niže intelektualne sposobnosti. Međutim, ukoliko se neposredno pre procene ili donošenja odluke priseti traumatičnog iskustva, njene kognitivne sposobnosti mogu privremeno da budu oslabljene.

To predstavlja poseban problem jer traumatična sećanja često mogu spontano da se vraćaju, čak i mnogo godina nakon samog događaja.

Kako nasilna sećanja opterećuju mozak

Naučnici smatraju da je objašnjenje ovog fenomena povezano sa ograničenim kapacitetom ljudskog mozga za obradu informacija. Radna memorija i pažnja predstavljaju ograničene resurse. Kada određene misli ili emocionalna stanja zauzmu značajan deo mentalnih kapaciteta, sposobnost racionalnog razmišljanja privremeno opada.

Sličan efekat primećen je i kod osoba koje se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim problemima. Siromaštvo samo po sebi ne smanjuje inteligenciju, ali stalna zabrinutost zbog novca može da optereti mentalne resurse i oteža donošenje kvalitetnih odluka.

Prema mišljenju autora studije, nasilje funkcioniše na sličan način, ali sa još snažnijim efektima. Žrtve ratova, kriminala ili drugih oblika nasilja ostaju osetljive na uspomene povezane sa traumom, a kada se ta sećanja aktiviraju, mozak troši značajan deo svojih kapaciteta na njihovu obradu. Na taj način, posledice nasilja mogu da utiču na način razmišljanja i godinama nakon što je opasnost prošla.

Čak i vesti o nasilju mogu da utiču na kognitivne sposobnosti

Istraživači su želeli da utvrde da li se ovaj efekat javlja i kod ljudi koji nikada nisu bili direktno izloženi nasilju.

U trećem delu istraživanja učestvovali su ispitanici iz Nemačke, zemlje sa relativno niskim nivoom nasilnog kriminala. Jedna grupa učesnika zamoljena je da se priseti nasilnog događaja iz medija, poput terorističkih napada u Parizu 2015. godine, dok je kontrolna grupa razmišljala o pozitivnim uspomenama.

Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su se prisećali nasilnih događaja iz medija ostvarili lošije rezultate na testovima kognitivne kontrole, iako nisu imali nikakvu ličnu povezanost sa tim događajima.

Dodatni eksperimenti pokazali su da se ovaj efekat ne može objasniti samo anksioznošću. Istraživači su zaključili da prisećanje na nasilje troši mentalne resurse i privremeno smanjuje sposobnost efikasnog razmišljanja.

Da li treba izbegavati vesti o nasilju?

Stručnjaci ne smatraju da bi ljudi trebalo da ignorišu stvarnost ili da se potpuno izoluju od informacija o događajima u svetu. Međutim, rezultati istraživanja ukazuju na to da vreme i kontekst u kojima donosimo važne odluke mogu imati značajan uticaj na njihov kvalitet.

Osobama koje su preživele nasilje savetuje se da potraže stručnu pomoć ukoliko im je dostupna, ali i da budu svesne da prisećanje na traumatične događaje može privremeno da utiče na njihovo rasuđivanje.

Autori studije predlažu da se sećanja na nasilje posmatraju slično kao i druga stanja koja utiču na sposobnost procene. Kada su takva sećanja sveža, preporučuje se dodatna opreznost prilikom donošenja važnih odluka.

Važne odluke donosite kada ste smireni

Čak i osobe koje nisu bile žrtve nasilja trebalo bi da imaju na umu da intenzivan kontakt sa nasilnim sadržajem - bilo kroz medije, društvene mreže ili filmove, može privremeno da utiče na način razmišljanja.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da se važne životne, poslovne ili finansijske odluke ne donose neposredno nakon praćenja uznemirujućih vesti ili sadržaja sa izraženim nasiljem.

Umesto toga, preporučuje se da se pre donošenja značajnih odluka obezbedi emocionalna distanca, mirno okruženje i dovoljno vremena za racionalno razmišljanje. Ukoliko dilema i dalje postoji, razgovor sa bliskom osobom ili konsultacija sa stručnjakom mogu pomoći da odluka bude promišljenija i kvalitetnija.

(eKlinika.rs)