Sekundarna izloženost nasilju: Kako da zaštitimo mentalno zdravlje od gledanja nasilnih video snimaka

Mentalno zdravlje utiče na to kako mislimo, kako se osećamo i funkcionišemo u svakodnevnom životu. Nije odvojeno od stvarnog života već je njegov temelj, nije luksuz već je preduslov kvalitetnog života, poručuju psiholozi. Međutim, društvene mreže su nam omogućile da posredno svedočimo mnogim jezivim scenama koje se dešavaju u našem društvu.

Preporučujemo

Psihološki uticaj nasilnih video snimaka -  sekundarna izloženost nasilju 

Ova sekundarna izloženost nasilju uzima svoj danak. Istraživačke studije nakon velikih napada ili prirodnih katastrofa pokazale su da su ljudi koji su više puta gledali snimke događaja doživeli povišen nivo posttraumatskog stresa, kaže profesor James Densley, predsednik Škole za kriminologiju i krivično pravo na Metro State University u Mineapolisu.

- U nekim slučajevima, uticaj na mentalno zdravlje zapravo parira uticaju ljudi koji su u indirektnoj vezi sa događajima - smatra profesor Densley i objašnjava kako gledanje nasilnih video snimaka može da dovede do sekundarne ili indirektne traume - posebno zato što društvene mreže pojačavaju njihov uticaj.

- Možete da osetite anksioznost, nametljive misli, poremećaj sna. To se dešava kada neko apsorbuje emocionalnu i psihološku težinu patnje druge osobe, kroz to ponovljeno izlaganje. A to je reakcija na stres, koja se praktično ne razlikuje od direktne izloženosti - naglašava profesor Densley.

Nervni sistem se aktivira scenama nasilja

Empatija je saosećanje sa drugima, a reakcija na traumu je biološki odgovor na stres. Empatija je dobra stvar koja može da motiviše konstruktivno angažovanje. Ali, kada nam se nervni sistem više puta aktivira scenama nasilja, ljudi umesto toga razvijaju hipervigilantnost, utrnulost ili izbegavanje, objašnjavaju psiholozi.

Danas, društvene mreže kontinuirano, nepredvidivo i često bez upozorenja, puštaju snimke nasilja. Dakle, iz perspektive reakcije na stres, to znači da mozak nikada u potpunosti ne dobija priliku da se povuče. A današnji snimci su mnogo impresivniji od, recimo, snimaka atentata na predsednika Džona F. Kenedija ili Vijetnamskog rata.

Tada se činilo pomalo filtriranim i distanciranim, ne samo zbog montaže u redakcijama, već i zbog kvaliteta snimka. Sada je sve u visokoj definiciji i sa okružujućim zvukom, tako da je sve mnogo realističnije.

Kako mozak čoveka reaguje na scene nasilja iz bliskog okruženja i kako to utiče na mentalno zdravlje ?

- Ljudski mozak nije napravljen da samo pasivno pregleda scene pravog nasilja bez posledica. Svaki put kada gledate ovakav snimak, nervni sistem reaguje kao da se to dešava vama, a ne nekom strancu iz daleka. Onda svako dodatno gledanje pojačava taj stres. Dakle, suprotno ideji da se ljudi jednostavno naviknu na to, ponovljeno izlaganje produbljuje emocionalnu iscrpljenost i patnju - navodi profesor Densley.

Na pitanje - da li su neki ljudi podložniji mentalnoj patnji, profesor Densley kaže:

- Neki su podložniji traumatskim reakcijama zbog sopstvenih iskustava sa traumom. Na primer, ako ste član manjinske grupe koja je doživela nasilje od policije, to može da bude poseban okidač. Kada se nasilni događaji dogode na mestima koja ljudi prepoznaju u svom gradu, u svom komšiluku, rizik od stresne reakcije se povećava.

(eKlinika.rs)