Slabije pamćenje i kognitivni problemi, kao što su nemogućnost prisećanja nedavnih događaja, usporenost misaonih procesa, često se uočavaju kao neželjena reakcija na hemioterapiju. „Hemo“ mozak je termin koji objašnjava tegobe tokom ili/i posle ciklusa hemioterapije.
Šta je „hemo“ mozak?
Studije koje su proučavale tradicionalnu onkološku terapiju navode slabije pamćenje i druge kognitivne probleme kod 33 do 50 odsto pacijenata
– Međutim, ako same pacijente pitate da potvrde kognitivne tegobe taj procenat je mnogo veći. Najmanje 70 odsto onkoloških pacijenata žali se na slabije pamćenje, usporenost misli – kaže neuropsiholog dr Jeffrey Wefel.
Zdravstvenim radnicima je poznato da posle hemioterapije dolazi do merljivih promena na kognitivnom planu, ali nije do kraja jasno zašto.
– Nedavno je došlo do povećanog broja prekliničkih istraživanja kako bi se otkrili neki od bioloških mehanizama koji su u osnovi „hemo” mozga – navodi Wefel.
Mogući uzrok „hemo“ mozga
Jedno od takvih istraživanja vodila je endokrinolog dr Theresa Guise u saradnji sa timom Univerziteta Kolumbija.
Istražili su kalcijumski kanal u ćelijama nazvan rijanodinski receptor tipa 2. Rijanodinski receptor 2 je protein koji je prvenstveno nađen u mišićnom tkivu srčanog mišića. Kalcijumski kanali kontrolišu kretanje kalcijumovih jona unutar i između ćelija, kako bi pomogli u održavanju gradijenata kalcijuma koji kontrolišu biološke funkcije, kao što su kontrakcije mišića i oslobađanje neurotransmitera u nervnom sistemu.
Radeći na prekliničkim modelima istraživači su uz upotrebu tradicionalne hemioterapije izazvali merljivu kognitivnu disfunkciju, sličnu kao kod pacijenta sa „hemo“ mozgom. Istraživači su pored promena kognitivne funkcije, uočili i veće nivoe proteina koji se zove transformišući faktor rasta beta (TGF-b) u moždanim ćelijama.
Lekovi bi morali da se koriste preventivno
TGF-b izaziva oksidativni stres, koji destabilizuje rijanodin receptor zbog čega dolazi do promene na nivou kalcijumovih kanala i slabosti mišića. Istraživači su se pitali da li bi TGF-b mogli da uzrokuju i kognitivnu disfunkciju.
– Otkrili smo da možemo da sprečimo kognitivne probleme upotrebom klase lekova koji stabilizuju rijanodin receptor, čak i u stanju oksidativnog stresa – objašnjava Guise i dodaje da je ova klasa lekova već korišćena u kliničkim ispitivanjima za mišićnu i srčanu disfunkciju, sa pozitivnim rezultatima i minimalnim neželjenim efektima. Jedna napomena jeste da ovi lekovi moraju da se koriste preventivno, to jest pre nego što dođe do promena na nivou kalcijumovih kanala.
Postojeća terapija može da kontroliše jedino simptome
U ovom momentu slabije pamćenje i druge kognitivne tegobe mogu da se donekle kontrolišu otkrivanjem i kontrolom simptoma, kao što su umor ili poremećaji spavanja. Terapija je usmerena na promene životnih navika.
– Ne postoji specifična farmaceutska terapija koja bi mogla da reši ove probleme, i to je nedostatak koji će, kako verujemo, biti prevaziđen u budućnosti – kaže Wefel.
Dr Guise napominje da stručnjaci nastoje da proniknu u sam mehanizam nastanka „hemo“ mozga. Naučnici se nadaju da bi onkološki pacijenti bolje reagovali na terapiju, kada bi sprečili kognitivne tegobe koje se javljaju kao neželjena reakcija.
Ispituje se i delovanje inovativnih terapija
U većini dosadašnjih istraživanja učestvovale su pacijentkinje koje karcinom dojke leče hemioterapijom. Stručnjaci navode da će, sa sve većom zastupljenošću inovativnih terapija, ispitivati i uticaj ovog načina lečenja na kognitivno funkcionisanje.
– Poznato je da primena CAR – T ćelijske terapije i inhibitora imunoloških kontrolnih tačaka može da ima neželjene reakcije, kao što su slabije pamćenje i drugi kognitivni problemi – napominje Wefel.
U međuvremenu, preporuka pacijentima jeste da sve neželjene rekcije na hemioterapiju prijave doktoru i da pokušaju da pronađu rešenje koje bi omogućilo pacijentu što bolju kontrolu neželjenih reakcija na terapiju i bolje ishode lečenja.
