Godinama smo verovali da je mozak pod anestezijom „isključen”, novo istraživanje otkriva drugačije

Kada pacijent zaspi pod opštom anestezijom, podrazumeva se da je izgubio svest i da njegov mozak više ne obrađuje informacije iz spoljnog sveta. Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature pokazuje da stvarnost možda nije tako jednostavna. Naučnici su otkrili da određeni delovi mozga i tokom duboke anestezije nastavljaju da obrađuju zvukove, prepoznaju govor, pa čak i pokušavaju da predvide sledeću reč u rečenici. Ovo otkriće ne znači da su pacijenti svesni onoga što se dešava oko njih niti da će se toga kasnije sećati, ali otvara sasvim nova pitanja o tome šta se u mozgu događa dok smo bez svesti.

Mozak možda nije potpuno „isključen” ni pod opštom anestezijom

Istraživanje su sproveli naučnici sa Baylor College of Medicine u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su pratili moždanu aktivnost sedam pacijenata tokom operacije epilepsije.

Prvi put korišćene su izuzetno precizne mikroelektrode Neuropixels, koje mogu da registruju aktivnost pojedinačnih neurona duboko u mozgu. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, istraživači su mogli da prate šta se događa u hipokampusu, delu mozga koji ima ključnu ulogu u učenju, pamćenju i obradi novih informacija.

Do sada se smatralo da je aktivnost ovog regiona tokom opšte anestezije značajno potisnuta. Prema rečima autora studije, mozak je tokom anestezije bio mnogo aktivniji nego što se ranije pretpostavljalo.

Pacijenti nisu bili svesni, ali je njihov mozak razlikovao zvukove

U prvom delu istraživanja pacijentima su puštani isti tonovi, koje bi povremeno prekinuo drugačiji zvuk. Iako su svi ispitanici bili pod opštom anestezijom, pojedini neuroni u hipokampusu jasno su reagovali upravo na te neuobičajene tonove. Još zanimljivije, što su ih više slušali, mozak ih je sve uspešnije prepoznavao.

To ukazuje da mozak, čak i kada osoba nije svesna svoje okoline, nastavlja da analizira informacije koje prima putem čula sluha.

Mozak je obrađivao govor gotovo kao kada smo budni

Drugi eksperiment bio je još složeniji. Pacijentima su puštani delovi edukativnih emisija i podkasta, a istraživači su pratili kako hipokampus reaguje na govor.

Rezultati su pokazali da je mozak u realnom vremenu razlikovao imenice, glagole i prideve, ali i pokušavao da predvidi koja će reč uslediti. Ovakav način obrade jezika naziva se prediktivno kodiranje i do sada se uglavnom povezivao sa budnim i stanjem duboke pažnje.

Autori ističu da je upravo ovaj nalaz jedno od najvećih iznenađenja istraživanja, jer pokazuje da neke sposobnosti obrade informacija mogu da funkcionišu i bez svesnog iskustva.

Da li to znači da pacijenti čuju šta lekari govore?

Ne. Ovo je možda i najvažniji zaključak koji treba razumeti. Istraživanje ne pokazuje da su pacijenti bili svesni razgovora u operacionoj sali, niti da će se kasnije sećati onoga što su čuli.

Postoji velika razlika između obrade informacija u mozgu i svesnog doživljaja tih informacija. Drugim rečima, mozak može da registruje zvukove i obrađuje govor, a da osoba pritom nema nikakav osećaj da se nešto događa.

Šta ovo otkriće govori o svesti?

Već godinama naučnici pokušavaju da odgovore na jedno od najtežih pitanja neurologije: šta je zapravo svest. Ova studija sugeriše da pojedine moždane funkcije možda nisu u potpunosti vezane za stanje budnosti. Odnosno, određeni procesi mogu da se odvijaju čak i kada je svest privremeno isključena.

Slične procese mozak obavlja i u svakodnevnom životu. Na primer, u bučnoj prostoriji uspevamo da izdvojimo glas osobe sa kojom razgovaramo, iako nismo svesni svih drugih zvukova koje naš mozak istovremeno obrađuje. Novo istraživanje pokazuje da bi deo takve obrade mogao da opstane čak i tokom opšte anestezije.

Otkriće bi jednog dana moglo pomoći pacijentima posle moždanog udara

Iako je reč o osnovnom naučnom istraživanju, njegovi rezultati mogli bi da imaju i praktičan značaj. Naučnici smatraju da bi bolje razumevanje aktivnosti hipokampusa moglo da doprinese razvoju novih tehnologija za osobe koje su izgubile sposobnost govora nakon moždanog udara ili povrede mozga.

U budućnosti bi upravo očuvani signali iz ovog dela mozga mogli da pomognu u razvoju savremenih govornih proteza ili novih metoda neurorehabilitacije.

Rezultate ipak treba tumačiti oprezno

Iako su nalazi veoma zanimljivi, autori naglašavaju da je potrebno još istraživanja. U studiji je učestvovalo samo sedam pacijenata, svi su imali epilepsiju i svi su tokom operacije primali propofol kao glavni anestetik. Zbog toga se još ne može sa sigurnošću reći da bi isti rezultati važili za druge vrste anestezije, za osobe koje spavaju ili za pacijente u komi.

Ipak, istraživanje predstavlja jedan od najubedljivijih dokaza do sada da mozak ni tokom duboke opšte anestezije nije potpuno „utišan”. To ne znači da smo svesni dok spavamo pod anestezijom, ali znači da je granica između svesti i nesvesti verovatno mnogo složenija nego što se decenijama verovalo.

(eKlinika.rs)