Anestezija je medicinska tehnika/metoda kojom se izaziva neosetljivost određenog dela ili čitavog organizma na bol i druge senzacije. Najčešće se govori o opštoj anesteziji, koja podrazumeva da se pacijent određenim lekovima – anesteticima, uvodi u stanje sna (veštačke/medikamentozne kome).
Opšta anestezija je zapravo stanje „veštačke kome“
– Uvodom u opštu anesteziju, odnosno veštačku komu, nastaje potpuni gubitak osećaja za bilo koju vrstu draži. To uključuje i bol i mišićne relaksacije (potpuna imobilizacija pacijenta). Tako se olakšava hirurški rad, zapravo, čini nesmetanim – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal pojam opšte anestezije profesor dr Radmilo Janković, anesteziolog, zamenik direktora Univerzitetskog Kliničkog centra Niš.
Koje još vrste anestezije postoje
– Postoje i drugi vidovi anestezije, kao što je regionalna anestezija gde se lokalnim anesteticima izaziva neosetljivost na bol određenog dela tela (u nju spadaju i spinalna i epiduralna anestezija). Pacijenti su najčešće u analgosedaciji, što podrazumeva da im se dodatno intravenski daju lekovi koji ih uvode u stanje sna (ali ne i potpune besvesnosti, što je slučaj kod opšte anestezije). Procesom sedacije u opštoj i regionalnoj anesteziji postiže se anksioliza, odnosno smanjenje osećaja straha i napetosti. Pacijenti budu pospani i praktično oslobođeni straha. Poslednji tip je lokalna anestezija. Pri njoj se anestetici aplikuju injekcijom ili u vidu kreme na mali, određeni deo tela, koji bude delimično ili u potpunosti lišen osećaja bola – navodi profesor dr Janković, koji je i rukovodilac Klinike za anesteziju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju UKC Niš.
Ko odlučuje o tome koja anestezija je najbolja za pacijenta
Pacijentima se, priča nam profesor Janković, objasni koji vid anestezije bi bio najpoželjniji sa anesteziološke i hirurške strane. Ali, uvek budu pitani da li se slažu sa time ili ne. Ukoliko je odgovor negativan, pokuša se, prema njegovim rečima, da se nađe kompromis ukoliko je moguće, što je i najčešći slučaj. Ipak, dodaje naš sagovornik, kada i anesteziolog i hirurg porazgovaraju sa osobom koju čeka intervencija, pacijenti pristanu na onaj vid anestezije koja je odlukom anesteziologa najbezbednija za njih.
– Odlučivanje o vrsti anestezije zavisi od više faktora. Pre svega od opsežnosti, vrste i dužine trajanja hirurške procedure. Zatim, od stanja samog pacijenta u kojem on dolazi na operaciju i, naravno, od pridruženih bolesti od kojih boluje i lekova koje uzima. Apsolutna kontraindikacija je odbijanje, odnosno nesaglasnost pacijenta sa predviđenom tehnikom anestezije. I to, naravno, ukoliko se proceni da je pacijent, kako mi kažemo, „nekritičan“ da samostalno donosi odluke. Neretko pacijenti u lošem stanju odbijaju i hiruršku intervenciju i anesteziju iako im je život ugrožen. Tada se traži saglasnost od rodbine, dece ili supružnika, ali psihijatar mora utvrditi da osoba nije u stanju da samostalno odlučuje – ističe prof.dr Radmilo Janković.
Da li je anestezija bezbedna, šta je sa rizicima i neželjenim efektima
– I hirurgija i anestezija su danas bezbednije nego ranije. Razvitkom nove tehnologije, pre svega opreme, dopremanjem novih i bezbednijih lekova i edukacijom lekara, dostigao se nivo visoke bezbednosti pacijenata na operacionom stolu. Rizici, kao i negativni efekti uvek postoje. Neki od neželjenih efekata nakon opšte anestezije su mučnina, povraćanje, alergijske reakcije na neke od lekova primenjene tokom anestezije. Konfuzija, pospanost i delirijum mogu potrajati i nekoliko dana nakon intervencije, kao i osećaj suvoće i bola u grlu. Nakon regionalne anestezije može se javiti pad krvnog pritiska, omaglica, glavobolja, bol na mestu uboda. Svakako, neželjeni efekti i rizici mogu biti izraženiji u određenim populacijama ljudi, kao što su deca, stariji, gojazni i pacijenti sa određenim bolestima – ističe prof.dr Janković.
Koja znanja i veštine anesteziolog mora da poseduje
Anesteziolog je doktor specijalista anestezije, terapije bola i intenzivne terapije. Odgovoran je za planiranje i izvođenje anestezije, kao i praćenje svih vitalnih funkcija tokom hirurške procedure, a zatim i u jedinicama intenzivne nege. Praćenje vitalnih funkcija podrazumeva rad srca, funkcionisanje respiratornog sistema, bubrega, centralnog nervnog sistema.
Antesteziolog mora, naglašava direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš, da poseduje veštine sprovođenja čitave procedure uvođenja u anesteziju, buđenje iz iste, lečenja kritično obolelih u jedinicama intenzivne nege… Sve to podrazumeva znanja iz interne medicine, neurologije, farmakologije lekova.
Važna uloga anesteziologa u terapiji bola i lečenju sepse
Pored ostalog, jako bitna uloga anesteziologa je u terapiji bola, navodi profesor dr Radmilo Janković i objašnjava:
– Bilo da se radi o akutnom bolu, koji najćešće prati samu hiruršku intervenciju, hroničnom – kod različitih hroničnih upalnih stanja ili bola koja prati maligna oboljenja, određenim tehnikama regionalne anestezije i upotrebom lokalnih anestetika, ta bol se može umanjiti ili potpuno eliminisati. Samim tim, i značajno poboljšati kvalitet života obolelih. Pacijenti sa znacima sistemske infekcije (sepse) takođe se leče u jedinicama intenzivnog lečenja i pod budnim okom anesteziologa. U specijalnost ovih lekara spada i reanimacija. Ona, pored ostalog, podrazumeva i zbrinjavanje traumatizovanih pacijenata, koji nakon inicijalnog sagledavanja od strane anesteziologa, zajedno sa specijalistima urgentne medicine i hirurguje, bilo hitno operisani ili ne, bivaju dalje procesuirani i lečeni u jedinicama intenzivne nege.
Kako su anesteziolozi u pandemiji covid 19 „izašli iz senke“
Prema rečima dr Janovića, covid 19 je samo donekle razotkrio veo pod kojim su anesteziolozi bili. Za njih se često kaže da su “lekari iz senke”. Veoma mali broj pacijenata i ljudi je uopšte znao za postojanje lekara koji završava ovu specijalizaciju, a koji je odgovoran za održavanje njihovog života tokom operacije.
– Na pitanje pacijentima ko je odgovoran za to, najčešće bi se dobijali odgovori: medicinska sestra, neko ko je bio u operacionoj sali, ili čak i hirurg. Da, sada se malo više zna o lekarima koji se bore iz senke, koji vode najteže bitke zajedno sa pacijentima nakon što se operacija završi. Sada smo videli da to nije slučaj i sa pacijentima koji nisu hirurški. Taj famozni proces intubacije je veština koju poseduju anesteziolozi na prvom mestu. Ali, ona je ona u domenu i specijalista urgentne medicine i onih lekara koji rade u jedinicama intenzivne nege, bilo internističkim, bilo hirurškim – što je kod nas u Srbiji slučaj da su to opet anesteziolozi – pojašnjava naš sagovornik i dodaje:
– Upravo je veliki broj pacijenata obolelih od covid 19 infekcije zahtevao mehaničku ventilaciju (respirator), kome prethodi proces intubacije. Tako su onda i u lečenju najteže obolelih od ovog virusa u prvi plan došli ponovo anesteziolozi.
Zašto mladi ljudi treba dobro da razmisle da li da za specijalizaciju odaberu anesteziologiju
– Interesovanje za ovu specijalnost je naročito bila visoko onda kada su se, nakon dugog vremena zabrane zapošljavanja, otvorile volonterske specijalizacije. Sada, nakon pandemije covid 19, to se malo umanjilo. Mislim da su i ta deca postala svesna stepena odgovornosti i težine posla koje anestezija nosi sa sobom. Ispostavilo se da su, osim posla kojim su se do sada bavili u operacionim salama i jedinicama intenzivne nege, morali da nauče da se bore i sa bolešću koja je, pre svega, infektivne prirode. Sve to daje na značaju ljudima koji su već postali specijalisti. Značajno podiže svest o značaju anesteziologa. Ali, mlade ljude treba podsetiti da dva puta razmisle čime bi se bavili nakon završenih osnovnih studija – priča nam profesor Janković.
Anesteziolozi su „Anđeli čuvari“
Na kraju, prema rečima profesora Jankovića, uloga anesteziologa ne samo da nije mala, već je i jako zahtevna.
– Samo bavljenje ovim poslom zahteva mnogo odricanja i požrtvovanja. To su lekari čiji je opseg znanja i veština jako širok. Daju sve od sebe u jedinicama intenzivne nege 24 sata pored najteže obolelih pacijenata, u borbi za svaki život. Mi smo anesteziolozi – mi uspavljujemo, ali što je još važnije – mi budimo. Može se potpuno nepretenciozno reći da smo mi, anesteziolozi, „anđeli čuvari“ u operacionoj sali i u jedinicama intenzivnog lečenja – smatra dr Radmilo Janković.
