Naučnica iz Brazila objasnila zašto posle COVID-a dolazi do „moždane magle” i kako virus može pokrenuti promene slične Alchajmerovoj bolesti.
Virusne infekcije, uključujući i COVID-19, mogu izazvati mnogo dublje posledice od onih koje su vidljive na prvi pogled — uključujući i oštećenja mozga. Nova studija brazilske dr Danijele Bekman (Danielle Beckman), neurologa, objavljena u časopisu Brain Medicine, pruža nedvosmilsene dokaze da virusi mogu direktno uticati na mozak, izazivajući zapaljenja i procese koji vode ka neurodegeneraciji.
Traganje počinje od lične priče
Dr Bekman, poreklom iz Rio de Žaneira, želela je da postane književnica. Međutim, sudbina ju je usmerila ka nauci kada je na fakultetu otkrila čudesan svet ljudske fiziologije, a kasnije, kada je njena baka obolela od demencije, odlučila je da razotkrije šta se tačno dešava u mozgu tokom bolesti.
Danas, kao istraživačica na Univerzitetu UC Davis u Kaliforniji, razvila je specijalne modele sa na primatima koji verno imitiraju reakcije ljudskog mozga na virusne infekcije.
COVID-19 virus dopire do mozga za samo 7 dana
Koristeći napredne mikroskopske metode, tim dr Bekman je pokazla da virus SARS-CoV-2 može dospeti do ćelija mozga u roku od samo nedelju dana, izazivajući zapaljenja koja narušavaju funkcije pamćenja i koncentracije — ono što mnogi prepoznaju kao „moždanu maglu”.
Za razliku od HIV-a, koji deluje sporije, COVID-19 brzo izaziva promene koje se povezuju sa neurološkim simptomima čak i nakon što osoba preleži infekciju.
Kada misli postanu mutne: Šta je moždana magla?
Moždana magla je onaj tihi neprijatelj koji ostane i kada se telo oporavi. To je osećaj kao da ne možete jasno da mislite, kao da vam reči izmiču, a pamćenje vas izdaje. Ljudi kažu da se osećaju „kao da nisu svoji“. Često dolazi nakon virusnih infekcija, stresa ili dugotrajne iscrpljenosti — i može ozbiljno uticati na svakodnevni život.
Nova nada za pacijente sa produženim COVID-om
Dr Bekman je i sama deo zajednice koja istražuje i podržava obolele od dugotrajnog COVID-a (produženi COVID), i nada se da će rezultati njenih istraživanja pomoći pri razvoju terapija za tegobe sa kojim se ovi pacijenti mesecima suočavaju, i za koje medicina još nema odobrene tretmane.
Ključ i za razumevanje Alchajmera?
Osim što proučava posledice virusnih infekcija, njen tim je razvio nove modele koji bolje imitiraju razvoj Alchajmerove bolesti kod ljudi. To daje nauci moćniji alat za testiranje potencijalnih terapija i razumevanje početnih faza bolesti, što do sada nije bilo moguće kod eksperimentalnih modela sa miševima.
Put ka terapijama budućnosti
Cilj ovog istraživanja nije samo da objasni zbog čega dolazi do problema sa pamćenjem nakon infekcija, već i da omogući razvoj efikasnih tretmana — kako za produženi COVID, tako i za hronične neurodegenerativne bolesti poput Alchajmera. Ova otkrića otvaraju vrata novom načinu razumevanja i tretiranja bolesti koje su se dugo smatrale nepovezanim sa infekcijama.
Iza visoke temperature, kašlja i iscrpljenosti, ponekad ostane nešto mnogo neprimetnije, ali dugotrajnije — magla u umu, zaborav, promena koja zabrinjava. Zahvaljujući istraživanjima poput ovih koje vodi dr Bekman, korak smo bliže razumevanju kako virusi utiču na naš mozak i zašto oporavak ponekad traje mnogo duže nego što test može da potvrdi. Nauka možda još nema lek, ali ima važno saznanje: niste sami.
