Globalni i najčešći uzrok neuropatije je dijabetes Foto: Shutterstock
Neuropatija, poznata i kao periferna neuropatija i polineuropatija, znači oštećenje živaca koji prolaze kroz telo izvan mozga i kičmene moždine. Vrlo je česta i procenjuje se da je ima najmanje 8 odsto svetske populacije.
Uzroci
Globalni najčešći uzroci neuropatije su dijabetes u razvijenim zemljama, guba, odnosno lepra u tropskim zemljama i HIV/AIDS. Neurolog dr Anđela Gavrilović kaže da svaka deseta osoba starija od 40 godina oboli od neuropatije.
– Najmanje 10 odsto ljudi starijih od 40 godina oboli od neuropatije, kao i 50 odsto dijabetičara i 20 odsto pacijenata koji primaju hemoterapiju. Broj ljudi sa neuropatijom se povećava kako populacija stari, dijabetes postaje sve češći i ljudi sa HIV/AIDS-om žive duže – kaže za eKliniku neurolog dr Anđela Gavrilović.
Motorne, senzorne i autonomne neuropatije
Najčešći tip polineuropatije uključuje oštećenje najtanjih, „malih vlakana“.
Različite ćelije u perifernom nervnom sistemu (PNS) imaju različita „zaduženja“. Motorna vlakna se povezuju sa skeletnim i unutrašnjim mišićima. Senzorna vlakna odgovorna su za vraćanje informacija iz drugih delova tela u mozak. Autonomna vlakna snabdevaju krvne sudove i znojne žlezde, gastrointestinalne organe, mokraćnu bešiku i polne organe.
Simptomi započinju u rukama i nogama
Periferne neuropatije uzrokuju različite simptome u zavisnosti od toga koja vrsta nervnih vlakana je najviše oštećena. Generalno, simptomi polineuropatije započinju prvo u nogama i rukama.
– U motornoj neuropatiji, pacijenti mogu da primete umor ili slabost, gubitak mišićne mase i grčeve mišića. Simptomi senzorne neuropatije obično se dele na „negativne“ i „pozitivne“ simptome. Negativni simptomi odražavaju manju sposobnost osećanja sveta zbog oštećenja senzornih neurona. Primeri mogu biti smanjeni sluh (senzorineuralni gubitak sluha), smanjena ravnoteža (senzorna ataksija) ili bezbolne povrede. Pozitivni simptomi znače da senzorni neuroni šalju lažne poruke osećaja kada za to nema razloga. Primeri uključuju neuropatski bol i svrab, gde osoba može da oseti dok je posečena ili opečena, iako je ništa ne dodiruje – kaže dr Gavrilović.
Vrtoglavica i mučnina mogu da budu simptomi
Simptomi autonomne neuropatije se dosta razlikuju u zavisnosti od toga koji organ je pogođen. Ako su oštećene nervne ćelije koje idu u srce i krvne sudove, pacijenti mogu da imaju nizak ili fluktuirajući krvni pritisak ili abnormalni puls, obično tahikardiju.
– Ovi kardiovaskularni simptomi mogu dati nesvesticu ili vrtoglavicu. Simptomi iz gastrointestinalnog trakta mogu da uključuju nadimanje, mučninu ili povraćanje, često posle jela i zatvor i/ili dijareju. Mnogi slučajevi iritabilnog creva uzrokovani su perifernom neuropatijom. Autonomna neuropatija takođe može da utiče na bešiku i seksualnu funkciju – objašnjava dr Anđela Gavrilović.
Hronična oboljenja kao uzroci
Neke hronične bolesti, popur dijabetesa, karcinoma i određenih autoimunih bolesti mogu da doprinesu pojavi i razvoju neuropatije. Takođe, alkohol i neurotoksini mogu da budu okidači.
Dijabetes je najčešći uzrok neuropatije u razvijenim zemljama. Ova bolest pogađa otprilike polovinu dijabetičara.
– Obično započinje osećajem trnjenja, peckanja, žarenja, svrabom ili smanjenim osećajem u rukama i nogama, i poznata je kao neuropatija „rukavica i čarapa“. Dijabetes uzrokuje i druge vrste neuropatije – kaže neurolog.
Karcinomi poput limfoma i monoklonske gamopatije, takođe, uzrokuju neuropatije. I hemoterapeutici mogu da oštete živce i da budu uzrok ove bolesti.
Hipovitaminoze
Smanjen unos ili raspoloživost vitamina, posebno B1, B6 i B12 može da uzrokuje neuropatiju. S druge strane, predoziranje vitaminom B6 može da ošteti živce.
Autoimune bolesti
Neke autoimune bolesti pogađaju samo periferne nerve. Prema rečima dr Gavrilović, u drugim autoimunim poremećajima zahvaćena su različita tkiva, pa i nervni sistem. Primeri autoimunih bolesti uključuju Guillain-Barre sindrom, koji može da uzrokuje hroničnu inflamatornu demijelinizirajuću polineuropatiju (CIDP), zatim Sjogrenov sindrom, kao uzrok multifokalne motorne neuropatije (MMN), lupus, reumatoidni artritis, sarkoidozu, vaskulitis i druge.
Alkohol
– Alkohol uzrokuje neuropatiju na dva načina. Prvi je direktna toksičnost. Drugo, loša ishrana uzrokuje nedostatak vitamina B i drugih hranljivih sastojaka neophodnih za funkcionisanje nerva. Ljudi sa neuropatijom bilo kog uzroka treba da izbegavaju upotrebu alkohola koji može dodatno da ošteti živce – kaže dr Gavrilović.
Upotreba alkohola može da ošteti nerve Foto: Shutterstock
Neurotoksini
Jedinjenja olova, žive, arsena, kadmijuma, botulina i tetanusa i određeni pesticidi i industrijske hemikalije, kao i neki lekovi (hemioterapijski, antikonvulzivi, lekovi protiv HIV-a, statini, određeni antihipertenzivi i antibiotici) mogu da budu neurotoksični.
– Prekomerne količine drugih normalno korisnih supstanci, kao što su cink i vitamin B6, takođe uzrokuju neuropatiju. Neka sportska pića sadrže megavitamine i zabeleženo je da uzrokuju toksičnost vitamina B6 – objašnjava neurolog.
Infekcije
Određene virusne i bakterijske infekcije retko mogu da izazovu neuropatiju, bilo direktno ili indirektno, jer antitela koja telo proizvodi protiv patogena takođe napadaju normalne telesne organe i nervna vlakna.
– Guba je čest uzrok neuropatije u nekim tropskim zemljama. Najmanje 10 odsto zaraženih virusom humane imunodeficijencije (HIV) razvija neuropatiju. Ostale infekcije povezane sa neuropatijom uključuju hepatitis C, herpes zoster, difteriju, virus zapadnog Nila, infektivnu mononukleozu i lajmsku bolest – kaže dr Anđela Gavrilović.
Čest uzrok povrede živaca je fizička trauma, poput povreda, padova, sportskih aktivnosti ili operacija.
– Išijas, najpoznatija i najčešća mononeuropatija, uzrokovan je kompresijom degenerativno izmenjenog kičmenog pršljena, uzrokujući bol u jednoj ili obe noge. Na šakama mu je ekvivalent sindrom karpalnog tunela, kod kojeg strukture zgloba pritiskaju živce uzrokujući trnjenje prva tri prsta – kaže neurolog.
Nasledne neuropatije
Pojedine neuropatije su posledica naslednih poremećaja i započinju u detinjstvu, uglavnom zbog naslednog nedostatka proteina neophodnog za proizvodnju omotača nerava. Primeri su Šarko-Mari-Tut, Fabrijeva bolest, metahromatska leukodistrofija i Krabeova bolest.
Genetsko testiranje može da bude prikladno za neke pacijente, ako njihovi simptomi ili rezultati ispitivanja sugerišu da mogu imati naslednu, odnosno genetsku osnovu za svoju neuropatiju.
Amiloidoza i bolesti jetre, bolesti štitne žlezde, poput hipotireoze, kao i bolesti bubrega, poput hronične bubrežne slabosti, takođe mogu da je izazovu.
Kako se dijagnostikuje
Dijagnoza započinje detaljnom anamnezom, zatim se obavlja detaljan neurološki pregled i testiranje kako bi se utvdili ili isključili mogući uzroci.
Studije elektromiografije (EMG) i provodljivosti nerva mere električnu aktivnost u mišićima, upoređujući električne signale iz mišića kada su u mirovanju i kada su aktivni i koliko brzo i kvalitetno nervi mogu da provode električne signale.
Biopsija kože
Mali uzorak kože uklanja se sa određenog mesta na potkolenici pomoću lokalne anestezije a potom se u specijalizovanim laboratorijama nervna vlakna boje (imunohistohemija), a broj nervnih vlakana u površinskom sloju upoređuje sa očekivanim normalnim vrednostima.
Autonomno ispitivanje funkcija (AFT) obuhvata seriju testova kojima se meri autonomna funkcija kardiovaskularnog sistema, odnosno krvni pritisak, puls i sposobnost znojenja tokom različitih aktivnosti. Izvode se četiri specifična ispitivanja:
– snimanje reakcije znoja sa četiri elektrode postavljene na kožu ruke, noge i stopala;
– snimanje srčane frekvencije i krvnog pritiska tokom dubokog disanja;
– snimanje srčane frekvencije i krvnog pritiska tokom duvanja u cev;
– snimanje srčane frekvencije i krvnog pritiska tokom petominutnog ležanja u horizontalnom položaju, a zatim 10 minuta u stojećem položaju, pa opet u horizontalnom.
Biopsija nerva
– Biopsija nerva je starija tehnika koja se izvodi samo u specijalnim centrima, a u kojoj hirurg uklanja mali komad senzornog nerva u anesteziji, obično sa potkolenice, i šalje ga na ispitivanje. Biopsije nerva rezervisana je za otkrivanje zapaljenskih uzroka neuropatija poput vaskulitisa i sarkoidoze, kao i za dijagnozu nervnih tumora ili infekcija poput gube – objašnjava naša sagovornica.
Pristup lećenju je individualan
Kako kaže, ultrazvučno snimanje omogućava lekarima da direktno verifikuju oštećenje nerva. Ono se, takođe, pokazuje korisnim za dijagnozu i praćenje zapaljenskih neuropatija.
– Ovim ispitivanjima prethode razne biohemijske krvne analize, s obzirom na to da neuropatija ima stotinu uzroka. Pristup ispitivanju i lečenju je individualan, dugotrajan i zahteva izuzetnu saradnju lekara i pacijenta, s obzirom na to da je i oboljenje najčešće trajno i u ne malom broju slučajeva, progresivno. Napreduje različitom brzinom ukoliko se ne otkrije na vreme, ako se adekvatno ne leči osnovni uzrok ili se pacijent ne javi na vreme, zanemarujući početne simptome koji mogu da budu vrlo diskretni – kaže dr Gavrilović.
