Srčana slabost ne počinje uvek bolom, upozoravaju stručnjaci Mayo Clinic: I višak kilograma znak da srce slabi

Srčana slabost može dugo da se razvija gotovo neprimetno, a među prvim znacima često su nedostatak vazduha, neuobičajen umor i oticanje nogu. Posebno upozorenje može da bude naglo povećanje telesne mase tokom nekoliko dana, jer često ukazuje na zadržavanje tečnosti u organizmu.

Naziv „srčana slabost“ ipak ne znači da je srce prestalo da radi

Bolest može ozbiljno da ugrozi život, ali savremena terapija i pravovremeno prepoznavanje pogoršanja mogu značajno da poprave kvalitet života i prognozu pacijenta.

Srčana slabost ili srčana insuficijencija nastaje kada srce ne uspeva da pumpa dovoljno krvi kako bi zadovoljilo potrebe organizma ili to može samo uz povišene pritiske u srčanim šupljinama. Krv tada može da se zadržava, a tečnost da se nakuplja u plućima i drugim delovima tela. Zbog toga se javljaju nedostatak vazduha, otoci, umor i smanjena sposobnost za fizičku aktivnost.

Naziv „srčana slabost“ ipak ne znači da je srce prestalo da radi niti da će se to nužno dogoditi. Reč je o kliničkom sindromu koji može da nastane kao posledica različitih bolesti srca i krvnih sudova. Tok bolesti razlikuje se od osobe do osobe, pa pojedini pacijenti godinama imaju stabilno stanje, dok kod drugih simptomi mogu brzo da napreduju.

Zašto srce postaje preslabo ili previše kruto

Koronarna bolest, odnosno suženje arterija koje hrane srčani mišić, jedan je od važnih uzroka srčane slabosti. Dugotrajno povišen krvni pritisak takođe opterećuje srce i vremenom može da promeni njegovu strukturu i funkciju. Srčani udar, bolesti srčanih zalistaka, poremećaji ritma, bolesti srčanog mišića i određene urođene srčane mane takođe mogu da dovedu do insuficijencije, potvrđuju istraživanja.

Kod nekih bolesnika srčani mišić oslabi i više ne može dovoljno snažno da se kontrahuje, dok kod drugih postane krut i ne može pravilno da se opusti i napuni krvlju. Lekari zato, između ostalog, procenjuju ejekcionu frakciju leve komore, odnosno procenat krvi koji leva komora izbaci pri svakoj kontrakciji. Srčana slabost može da postoji i kada je ejekciona frakcija snižena, ali i kada je očuvana.

Ova razlika nije važna samo zbog naziva bolesti, već utiče i na izbor terapije. Savremene smernice razlikuju srčanu slabost sa smanjenom, blago smanjenom i očuvanom ejekcionom frakcijom, jer se dokazi o koristi pojedinih lekova razlikuju među tim grupama. Zato dve osobe koje imaju sličan nedostatak vazduha ili otoke ne moraju da dobiju isti terapijski plan.

Nedostatak vazduha, umor i oticanje nogu među najčešćim simptomima

Nedostatak vazduha može da se pojavi tokom hodanja, penjanja uz stepenice ili druge aktivnosti, ali kod uznapredovale bolesti i u mirovanju. Neki pacijenti teže dišu kada legnu, bude se tokom noći zbog gušenja ili shvate da im je potrebno više jastuka kako bi mogli normalno da spavaju. Ovakve promene mogu da ukažu na nakupljanje tečnosti u plućima.

Česti simptomi su i umor, slabost, smanjena izdržljivost, ubrzan ili nepravilan rad srca i oticanje stopala, članaka i potkolenica. Može da se poveća i obim stomaka, a neki ljudi gube apetit, imaju mučninu ili primete da teže održavaju koncentraciju. Kašalj koji ne prolazi, naročito ako ga prati bela ili ružičasta penasta sluz, takođe može da se javi kod ozbiljnog zastoja tečnosti u plućima.

Važno je da pacijent ne čeka da svi simptomi budu prisutni istovremeno. Srčana slabost često se razvija postepeno, pa čovek može nesvesno da prilagođava aktivnosti bolesti i da sve manje hoda ili se penje uz stepenice kako ne bi ostao bez daha. Zbog toga novonastalu zadihanost, otoke ili neuobičajen umor koji traju ne treba pripisivati samo godinama ili lošoj kondiciji.

Zašto vaga može da otkrije pogoršanje pre nego što ga pacijent oseti

Naglo povećanje telesne mase kod osobe sa srčanom slabošću ne mora da znači da se povećala količina masnog tkiva. Razlog može da bude zadržavanje vode i soli, pa se dodatna tečnost tokom kratkog perioda nakuplja u organizmu. Američko udruženje za srce navodi da mnogi pacijenti prvo primete pogoršanje kada se težina poveća za približno jedan do 1,5 kilogram tokom jednog dana ili za više od dva kilograma tokom nedelje.

Osobama koje već imaju dijagnozu srčane slabosti zato se često savetuje svakodnevno merenje telesne mase. Najkorisnije je da se mere ujutru, posle mokrenja i pre doručka, na istoj vagi i u približno istoj odeći. Svako treba sa svojim lekarom da dogovori koliku promenu telesne mase mora odmah da prijavi, jer ista granica nije odgovarajuća za sve pacijente.

Povećanje telesne mase dobija još veći značaj kada ga prate jači otoci nogu, veći obim stomaka ili pogoršanje disanja. Takva kombinacija može da ukaže na kongestiju, odnosno nakupljanje tečnosti zbog pogoršanja rada srca. Rana reakcija omogućava lekaru da proceni terapiju pre nego što stanje postane toliko ozbiljno da zahteva bolničko lečenje.

Kada simptomi srčane slabosti zahtevaju hitnu pomoć

Iznenadan i veoma jak nedostatak vazduha, naročito ako ga prati iskašljavanje bele ili ružičaste penaste sluzi, zahteva hitnu medicinsku procenu. Hitna pomoć potrebna je i kod bola ili pritiska u grudima, gubitka svesti, izrazite slabosti ili veoma brzog ili nepravilnog rada srca koji prati gušenje, bol u grudima ili nesvestica. Plavičasta boja usana ili lica, novonastala konfuzija i drugi znaci ozbiljnog nedostatka kiseonika takođe zahtevaju neodložnu pomoć.

Ovi simptomi ne znače automatski da osoba ima srčanu slabost, jer mogu da se jave i kod drugih ozbiljnih stanja. Zato nije dobro pokušavati sa samostalnim postavljanjem dijagnoze ili čekati da tegobe spontano prođu. Lekari u hitnoj službi mogu da utvrde da li simptomi potiču od srca, pluća ili nekog drugog uzroka.

Pacijent kome je srčana slabost već dijagnostikovana treba brzo da se javi svom lekaru i kada primeti novo ili naglo pogoršanje postojećeg simptoma. Posebnu pažnju zahtevaju sve veća zadihanost, pojačani otoci, nagla promena telesne mase, buđenje noću zbog gušenja ili izrazit pad sposobnosti za uobičajene aktivnosti. Takve promene mogu da znače da se bolest pogoršava ili da postojeću terapiju treba prilagoditi.

Kako se danas leči srčana slabost

Lečenje zavisi od uzroka bolesti, ejekcione frakcije, simptoma, funkcije bubrega, krvnog pritiska i drugih zdravstvenih problema. Kod srčane slabosti sa smanjenom ejekcionom frakcijom savremeno lečenje obuhvata više grupa lekova koje različitim mehanizmima smanjuju opterećenje srca i rizik od pogoršanja. U određenim situacijama potrebni su i diuretici za izbacivanje viška tečnosti, ugrađivanje srčanih uređaja, operativno lečenje, a kod najtežih slučajeva mehanička potpora cirkulaciji ili transplantacija srca.

Jedna od važnih promena poslednjih godina odnosi se na SGLT2 inhibitore, lekove koji su prvobitno razvijeni za lečenje dijabetesa tipa 2. Velika klinička ispitivanja pokazala su korist određenih lekova iz ove grupe i kod osoba sa srčanom slabošću, uključujući pacijente bez dijabetesa. Evropsko kardiološko društvo je na osnovu tih dokaza proširilo preporuke za dapagliflozin i empagliflozin i na pacijente čija je ejekciona frakcija veća od 40 odsto.

To ipak ne znači da postoji jedna tableta koja odgovara svima niti da pacijenti treba sami da menjaju terapiju. Lekovi za srčanu slabost često utiču na krvni pritisak, funkciju bubrega i koncentraciju elektrolita, zbog čega su potrebne kontrole i individualno prilagođavanje doza. Pravilno sprovedena terapija kod mnogih ljudi može da ublaži simptome, smanji rizik od hospitalizacije i produži život.

Šta pacijent može da uradi svakog dana da pomogne srcu

Lečenje se ne završava uzimanjem lekova, jer svakodnevne navike mogu značajno da utiču na simptome i rizik od pogoršanja. Pacijentima se, u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem, preporučuju fizička aktivnost, kontrola telesne mase, izbegavanje pušenja i ishrana kojom se ograničava prekomeran unos soli. Količinu tečnosti i stepen ograničenja soli ipak treba uskladiti sa savetom lekara, naročito kod osoba sa uznapredovalom bolešću ili drugim hroničnim stanjima.

Redovne kontrole krvnog pritiska, pulsa i telesne mase mogu da pomognu da se promena uoči pre ozbiljnog pogoršanja. Jednako je važno da pacijent zna koje simptome treba da prati i kome da se obrati ako se pojave. Članovi porodice takođe mogu da primete promene poput konfuzije, slabosti ili smanjene aktivnosti koje sam pacijent ponekad ne registruje.

Srčana slabost jeste ozbiljna i potencijalno životno ugrožavajuća bolest, ali njena dijagnoza ne znači da su sve mogućnosti iscrpljene. Napredak u terapiji poslednjih godina omogućio je lekarima da kod velikog broja pacijenata smanje simptome i rizik od ponovnog pogoršanja. Najvažnije je da se simptomi prepoznaju na vreme, da se leči osnovni uzrok i da pacijent svoju terapiju ne prekida niti menja bez dogovora sa lekarom.

(eKlinika.rs)