Poremećaji elektrolita u organizmu uglavnom je posledica nepravilne ishrane, nedovoljnog unosa tečnosti, ali može se javiti i kao posledica poremećaja rada bubrega, kod pojedinih vrsta karcinoma, neodgovarajuće upotrebe diuretika. Elektroliti su elementi i jedinjenja koja kontrolišu važne fiziološke funkcije. Primeri elektrolita su kalcijum, hlorid, magnezijum, fosfat, kalijum, natrijum. Ove supstance su deo krvi, telesnih tečnosti, urina i unose se u organizam odgovarajućom ishranom, pa potom ako je potrebno i suplementima.
Poremećaji elektrolita nekada neće izazvati nikakve simptome
Kakao bi organizam bio zdrav i normalno funkcionisao neophodno je da elektroliti budu u ravnoteži, jer svaki poremećaj elektrolita može u najtežim slučajevima izazvati ozbiljne probleme, komu i srčani zastoj.
Blagi poremećaji elektrolita u nekim slučajevima neće pratiti nikakvi simptomi. Često je stanje neprimetno i otkrije se tek prilikom neke rutinske analize krvne slike. Neće svaki poremećaj balansa elektrolita izazvati simptome, s tim da su neki od najčešćih simptoma nepravilan rad srca, ubrzan rad srca, letargija, konvulzije, mučnina, povraćanje, dijareja ili zatvor, grčevi u stomaku i mišićima, slabost mišića, razdražljivost, glavobolja, utrnulost i peckanje. U slučaju da imamo neki od ovih simptoma potrebno je da se konsultujemo sa stručnjakom, jer ako se ne leče poremećaj elektrolita mogu biti i opasni.
Uzroci poremećaja elektrolita
Poremećaji elektrolita najčešće su uzrokovani gubitkom telesnih tečnosti usled dugotrajnog povraćanja, dijareje ili znojenja. Određeni lekovi takođe mogu uticati na balans elektrolita. Neke bolesti, kao što su akutna ili hronična bolest bubrega, takođe, deluju na pojavu ovog stanja.
Usled poremećaja u funkcionisanju elektrolita mogu se razviti hiperkalcemija i hipokalcemija (višak ili manjak kalcijuma). Moguć je manjak ili višak magnezijuma, fosfata, kalijuma, natrijuma.
Kalcijum
Kalcijum je vitalni mineral koji vaše telo koristi za stabilizaciju krvnog pritiska i kontrolu kontrakcije skeletnih mišića. Takođe se koristi za izgradnju jakih kostiju i zuba. Skoro 99 odsto kalcijuma nalazi se u kostima i zubima, a preostalih 1 odsto u mekim tkivima i ekstraćelijskim tečnostima.
Hiperkalcemija je višak kalcijuma u krvi i najčešće je posledica oboljenja bubrega, poremećaja rada štitaste žlezde, bolesti pluća, kao što su tuberkuloza ili sarkoidoza. Višak kalcijuma se javlja i kod određenih vrsta raka pluća i dojke, posle prekomerne upotreba antacida i suplemenata kalcijuma ili vitamina D, lekova kao što su litijum, teofilin.
Hipokalcemija je posledica nedostatka kalcijuma u organizmu, usled insuficijencije bubrega, nedostatka vitamina D. Manjak kalcijuma prati bolesti kao što su pankreatitis, karcinom prostate, uočava se i kao nuspojava primene lekova za osteoporozu i antiepileptika.
Hlorid
Hlorid je takođe bitan elektrolit neophodan za održavanje odgovarajuće ravnoteže telesnih tečnosti. Kada je u telu previše hlorida dijagnostikuje se hiperhloremija, koja može biti posledica teške dehidracije, insuficijencije bubrega, uočava se kod pacijenata na dijalizi. S druge strane hipohloremija se razvija kada je u telu premalo hlorida, najčešće usled problemima sa nivoom natrijuma i kalijuma.
Magnezijum
Magnezijum je ključan mineral i reguliše mnoge važne funkcije, kao što su: kontrakcije mišića, srčani ritam, nervne funkcije. Hipermagnezijemija je znak viška magnezijuma u telu. Poremećaj prvenstveno pogađa ljude sa Adisonovom bolešću i u završnom stadijumu bolesti bubrega. Hipomagnezijemija je stanje kada je premalo magnezijuma u telu i uglavnom je posledica zloupotrebe alkohola, neuhranjenosti, malapsorpcije minerala, hronične dijareje, upotrebe diuretika i antibiotika.
Kako se dijagnostikuju poremećaji elektrolita?
Jednostavna analiza krvne slike može otkriti mogući poremećaj elektrolita. U nekim slučajevima biće potreban i fizikalni pregled i dodatni testovi kojim se može potvrditi dijagnoza. Na primer, poremećaj elektrolita hipernatremija (višak natrijuma) može dovesti do smanjenje elastičnosti kože usled velike dehidracije organizma. Lekar može u nekim slučajevima prostim štipanjem utvrditi stanje. Povećani i niži nivoi nekih elektrolita mogu uticati na reflekse. Elektrokardiogram (EKG ) može biti koristan za proveru bilo kakvih nepravilnih otkucaja srca, ritmova ili promena izazvanih problemima sa nivoom elektrolita.
Lečenje poremećaja elektrolita
Lečenje varira u zavisnosti od uzroka. Generalno, određeni tretmani se koriste za uspostavljanje odgovarajuće ravnoteže minerala u telu. Intravenske tečnosti, kao što je natrijum hlorid, mogu pomoći u hidrataciji organizma. Nekada se primenjuju lekovi i oni zavise od osnovnog poremećaja, moguća je suplementacija kalcijumom, magnezijumom, kalijumom. Neki od dodataka mogu kupiti u slobodnoj prodaji, ali savet je da se suplementi koriste prema uputstvu lekara.
Faktori rizika
Svako može u nekom trenutku imati poremećaj nivoa elektrolita, s tim da su neke osobe u povećanom riziku usled osnovne bolesti. Zloupotreba alkohola, ciroza, kongestivna srčana insuficijencija, oboljenje bubrega, poremećaji u ishrani, kao što su anoreksija i bulimija,
traume, poput teških opekotina ili preloma, mogu dovesti do poremećaja elektrolita. Stanje je često i zbog neodgovarajuće funkcije nadbubrežne žlezde.
Kako se mogu sprečiti poremećaji elektrolita?
Do poremećaja uglavnom dolazi zbog nedovoljnog unosa tečnosti, pre svega vode. Posebno je bitno ravnomerno unositi tečnost posle povraćanja dijareje ili obilnog znojenja. U slučaju da je lek uzrok poremećaja, lekar će prilagoditi doze leka.
U slučaju da je manjak elektrolita posledica nedovoljnog unosa tečnosti savetuje se da pripremimo napitak od jednog litra vode, jedne kašike meda, pola kašičice soli, sok od jednog limuna. Sve dobro promešati i polako piti. Umesto ovog napitka možemo u blažim slučajevima malo soli rastvoriti u čaši obične vode.
