Zašto nam se zadržava voda u telu: Koji su najčešći uzroci edema i kada se treba obavezno javiti lekaru

Kada se voda nakuplja i zadržava u telu nastaje edem, stanje u kome se višak tečnosti nakuplja u telesnim tkivima izvan krvnih sudova. Može da bude prolazno i bezazleno, na primer nakon dugog sedenja u avionu ili autobusu, ali i simptom ozbiljnih oboljenja, poput srčane ili bubrežne insuficijencije.

Kako nastaje edem i zašto se voda nakuplja i zadržava u telu 

U zdravom organizmu postoji ravnoteža između pritiska koji eliminiše tečnost iz krvnih sudova, sposobnosti vena i limfnog sistema da tu tečnost vrate nazad u cirkulaciju, funkcije srca, bubrega i hormona koji regulišu vodu i elektrolite.

Do edema dolazi kada se ova ravnoteža poremeti. To se najčešće događa zbog povećanog pritiska u krvnim sudovima (npr. kod srčane slabosti), oštećenja kapilara (upale, infekcije), zadržavanja natrijuma i vode u bubrezima, smanjene koncentracije proteina u krvi (albumina), što se viđa kod bolesti jetre ili teških nutritivnih poremećaja ili slabe limfne drenaže.

Gde tečnost (voda) u telu može da se nakuplja

Zadržana tečnost se najčešće vidi kao otok:

• stopala, skočnih zglobova i potkolenica (najčešće)
• šaka i prstiju,
• lica i kapaka.

U težim slučajevima, tečnost može da se nakuplja i:

• u trbušnoj duplji (ascites)
• u plućima (plućni edem – hitno stanje)
• oko pluća (pleuralni izliv).

Položaj tela ima značajnu ulogu. Kod osoba koje stoje ili sede edem je izražen u nogama, dok se kod ležećih bolesnika javlja na leđima ili bokovima.

Simptomi zadržavanja tečnosti

Najčešći znaci edema uključuju vidljiv otok dela tela, zategnutu i sjajnu kožu, osećaj težine u nogama ili rukama, utisak da su obuća, odeća ili nakit iznenada postali tesni, nadimanje u stomaku.

Ako se edem iznenada pojavi, brzo pogoršava ili je praćen otežanim disanjem, bolom u grudima ili smanjenim mokrenjem, potrebna je hitna medicinska procena.

Najčešći uzroci zadržavanja vode

1. Ishrana bogata solju (natrijumom)

Natrijum zadržava vodu u organizmu. Prekomeran unos soli, naročito iz industrijski prerađene hrane, dovodi do povećanog zadržavanja tečnosti, naročito kod osoba sklonih edemima ili sa povišenim krvnim pritiskom. Medicinske preporuke navode da osobe sa srčanim, bubrežnim i hipertenzivnim problemima treba da ograniče unos natrijuma na oko 1.500 mg dnevno.

2. Problemi sa bubrezima

Bubrezi imaju ključnu ulogu u regulaciji količine tečnosti i elektrolita. Kada njihova funkcija oslabi, organizam ne može efikasno da izluči višak natrijuma i vode, što dovodi do edema, često prvo vidljivog na nogama i kapcima.

3. Srčana insuficijencija

Kod srčane slabosti, srce ne pumpa krv dovoljno efikasno. To dovodi do zastoja krvi u venama, povećanog pritiska u krvnim sudovima ili aktivacije hormona koji dodatno podstiču zadržavanje soli i vode. Zbog toga se edemi često javljaju kod osoba sa srčanom insuficijencijom, a naglo povećanje telesne težine može biti rani znak pogoršanja bolesti.

4. Lekovi

Određeni lekovi mogu da doprinesu zadržavanju tečnosti, uključujući nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen), blokatore kalcijumskih kanala, kortikosteroide, pojedine lekove za dijabetes.

5. Trudnoća

Tokom trudnoće dolazi do povećanja zapremine krvi i plazme (i do 50 odsto), što je fiziološko stanje. Blagi otoci stopala i zglobova su česti, naročito u kasnijim mesecima, ali naglo ili izraženo oticanje, posebno uz povišen pritisak, zahteva pregled zbog sumnje na preeklampsiju.

6. Hormonske promene

Zadržavanje tečnosti je česta pojava u predmenstrualnom periodu, usled delovanja estrogena i progesterona. Ovo stanje je obično prolazno i bezopasno.

7. Putovanja i dugotrajno sedenje

Dugotrajno nepokretno sedenje usporava venski povratak krvi iz nogu, što može da dovede do prolaznog otoka. Edem obično nestaje u roku od 24-48 sati nakon ponovnog kretanja. Jednostrani otok ruke ili noge može da ukazuje na krvni ugrušak i zahteva hitan pregled.

Kako smanjiti i prevenirati zadržavanje tečnosti

Pre svega smanjiti unos soli, redovno se kretati i izbegavati dugotrajno sedenje. Zatim,  podizati noge iznad nivoa srca, održavati zdravu telesnu težinu, pridržavati se terapije ako postoji hronično oboljenje.

Dodaci poput vitamina B6 mogu da pomognu kod blagih, hormonski uslovljenih edema, ali ih treba koristiti isključivo uz savet lekara.

Kada se obavezno javiti lekaru?

Ako se edem javlja iznenada ili se brzo pogoršava, praćen je otežanim disanjem, ako je prisutan samo na jednoj strani tela i ako znate da imate neku bolest srca, bubrega ili jetre, obavezno se javite lekaru. Rano prepoznavanje uzroka edema može da spreči ozbiljne komplikacije i omogući pravovremeno lečenje.

(eKlinika.rs)