Kalcifikacija ramena je stanje koje se javlja kada se kalcijum, a nekad i drugi minerali, talože u mekim tkivima, tetivama oko ramena i predstavlja vodeći uzrok bolova u ramenu. Može da se pojavi u tetivama ili ligamentima rotatorne manžetne i izazove bol, otečenost i smanjenu pokretljivost. Kalcificirajuća tendinopatija, odnosno pojava kalcifikata u tetivama mišića različitih delova tela, relativno je česta, a njen uzrok često ostaje nepoznat.
Kalcifikacija ramena uglavnom se slučajno otkriva
Kada se govori o regiji gde nastaje, razlikuju se dva glavna tipa kalcifikacije ramena – distalna i proksimalna kalcifikacija. Distalna kalcifikacija nastaje kada se taloženje kalcijuma javi bliže glavi humerusa (nadlaktične kosti), dok se proksimalna kalcifikacija javlja bliže gornjem delu lopatice. Lekari ističu da u kojoj god regiji da se javi stvaranje kalcifikata u ramenu otežava pokretljivost i stvara osećaj intenzivnog bola.
Među pacijentima sa kalcifikacijom ramena 2,7 do 20 odsto je asimptomatski, a 35 do 45 procenata pacijenata kod kojih su slučajno otkriveni depoziti kalcifikata razvijaju bol u ramenu. Ako su simptomi prisutni, komplikacije kao što je smanjen obim pokreta ramenog zgloba treba minimizirati dok se leči bol. Pacijenti sa akutnim stanjem dobro reaguju na konzervativni tretman i retko zahtevaju operaciju. Nasuprot njima, pacijenti koji imaju hroničnu kalcifikaciju često ne reaguju na konzervativni tretman i neophodna ima je operacija.
Bol u ramenu uzrokovan kalcifikatima najčešće pogađa sportiste, građevinske radnike, krojačice, radnike na proizvodnim trakama kao i osobe koje provode puno vremena za kompjuterom. Osim sportista koji preteranim naprezanjem određenih delova tela podstiču stvaranje reaktivnih kalcifikata, degenerativni kalcifikati češće se javljaju kod osoba obolelih od dijabetesa i onih koji obavljaju poslove s rukama u prisilno podignutom položaju. Problem je nešto učestaliji kod žena i osoba sa šećernom bolešću.
Četiri faze kalcifikacije
Kalcifikati se najčešće stvaraju u tetivama rotatorne manžetne ramena, dok su u drugim tetivama, poput Ahilove, znatno ređi. Proces kalcifikacije tetiva odvija se kroz četiri faze:
1. Formativna faza (faza stvaranja) – Zbog promena u tetivama dolazi do nakupljanja kalcijumovih soli, iako uzrok ovog procesa nije u potpunosti poznat
2. Faza mirovanja – Kalcifikat je u ovoj fazi obično bezbolan, no njegova veličina, oblik ili interakcija s tetivom mogu da uzrokuju bol
3. Resorptivna faza (faza „otapanja“) – Tokom ovog perioda dolazi do najjačih bolova usled upalnih promena u tetivi i okolnom tkivu
4. Postkalcifikacijska faza – Nakon završene resorpcije, tetiva prolazi proces zaceljenja.
Kalcifikacija ramena leči se u slučaju boli, a pomažu i biljne terapije
U većini slučajeva kalcifikacija ramena ne izaziva bolove. Iako slučajni nalaz velikog kalcifikata u tetivama ramena može da izgleda zastrašujuće, stručnjaci navode da nije potrebno preduzimati značajnije mere, posebno ako čovek nema bolova. U slučaju pojave bolova započinje se prvo s neoperativnim, a kasnije i operativnim lečenjem.
Lečenje se uvek započinje fizikalnim terapijama, jačanjem mišića i povećanjem opsega pokreta zahvaćenog mišića i tetive. Terapija se kombinuje sa upotrebom lekova, najčešće nesteroidnih antireumatika. Sledeća faza lečenja može da bude tarpija ultrazvučnim talasima.
Kalcifikati su naslage kalcijuma na pogrešnom mestu koje ga čine manje-više bolnim i slabije pokretnim zbog upalnog procesa. Smatra se da mogu da budu uzrokovani smanjenim unosom magnezijuma, ali još češće izazvani određenom traumom, na primer, hroničnim nepravilnim pokretima ruke i ramena ili nekim trzajem.
Fitoterapeuti ističu da se fitoterapijom bol u ramenu, čiji je uzrok kalcifikacija, leči tako što se uzimaju čajne mešavine i biljne kapi za podsticanje cirkulacije i protivupalnog delovanja. Kao delotovrne biljke izdvajaju se kopriva, vrba, preslica, vresak, kamilica, kao i obavezni dodatak magnezijuma. A osim tih terapija „iznutra“ preporučuju se i gelovi, melemi, ulja, kreme koje se nanose na kožu, a sadrže biljna i eterična ulja, kao i vodene ekstrakte koji podstiču cirkulaciju i deluju protivupalno. Preporučuju su kantarionovo ulje, ekstrakt gaveza, eterična ulja ruzmarina, čempresa, borovice, lavande, mente…
