Nagli izlivi besa koje ne možemo da kontrolišemo često su nesrazmerni situaciji

Nagli izlivi besa definišu se kao intermitentni eksplozivni poremećaj (IED). Reč je o mentalnom stanju koje izaziva iznenadne i intenzivne izlive besa, nesrazmerne situaciji. Ispadi mogu da budu verbalni, ali i da uključuju fizičko nasilje. Osobe sa IED obično ne mogu da kontrolišu svoj bes, a epizode ​​besa se mogu desiti u bilo kom trenutku, bez upozorenja.

Nagli izlivi besa mogu da izazovu nasilje prema živim bićima i predmetima

Reč je o stanju koje obično traje kratko. Opisuju ga periodi neočekivanih, ali intenzivnih agresivnih ispada uz emitovanje besa ili nasilja. Osećanja su jaka, često se pojavljuju potpuno spontano i obično su intenzivnija nego što situacija nalaže. Intermitentni eksplozivni poremećaj (IED) se često pojavljuje u kasnom detinjstvu ili ranim tinejdžerskim godinama. Napadi i tada izgledaju isto, pri čemu  pojedinci uglavnom nemaju kontrolu nad ispoljavanjem svog besa. Deca sa IED takođe imaju izlive besa, da ulaze u tuče ili druga slična ponašanja. Jake emocije mogu da dovedu i do fizičkog nasilja prema životinjama ili predmetima. Takve reakcije, i kod dece i kod odraslih, utiču negativno na svakodnevni život i izazivaju nevolje sa prijateljima, porodicom, u školskom ili poslovnom okruženju.

Simptomi IED – kako izgledaju ovi nagli izlivi besa

Osobe kod kojih se razvije intermitentni eksplozivni poremećaj (IED) mogu da imaju različite oblike agresivnih epizoda, kakve su:

• nemogućnost kontrolisanja iznenadnih izliva besa
• česti ispadi u vidu agresivnih epizoda besa, svađa i tuča
• povremeni, još intenzivniji napadi besa i nasilnih ispada
• eksplozivne navale besa koje traju manje od 30 minuta
• agresivni ispadi kada osobe osećaju izraženu frustriraciju zbog nečega

Faktori rizika koji dovode do pojave naglih izliva besa

Naučnici još uvek nisu definisali precizne uzroke pojave IED. Oni su brojni, a prvenstveno se misli na faktore životne sredine i ambijent iz detinjstva. To mogu da budu traume usled fizičkog, seksualnog ili verbalnog zlostavljanja. Neki stručnjaci primećuju da je ponavljano agresivno i impulsivno ponašanje karakteristično za IED u korelaciji sa niskim nivoom serotonina u mozgu. Prema studijama, ljudi sa većim rizikom od razvoja IED su:

• osobe muškog pola
• starost od 13-23 godine
• nezaposlene, razvedene ili osobe naglo izmeštene iz svog životnog ambijenta usled neke traume ili neželjenog događaja
• osobe koje su prošla kroz više traumatskih događaja kao deca
• odrasle osobe koje su fizički, verbalno ili seksualno zlostavljane

Nagli izlivi besa i drugi problemi sa mentalnim zdravljem

Pored toga, osobe sa drugim mentalnim poteškoćama takođe su više predisponirane za ovo stanje. To su problematično ili impulsivno ponašanje, kao što su poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD) ili poremećaj protivljenja i odbijanja (ODD). Imati IED ne znači da je veća verovatnoća da će osoba dobiti neku drugu dijagnozu problema sa mentalnim zdravljem, i obrnuto. Međutim, stopa komorbiditeta kod ovih osoba je visoka. Uzročnost može da funkcioniše u oba smera, a korelacija između IED i drugih stanja mentalnog zdravlja je još uvek tema istraživanja, iako naučnici tvrde da je nesporna.

Postavljanje dijagnoze intermitentnog eksplozivnog poremećaja

Dijagnostički proces za IED trebalo bi da počne isključivanjem drugih potencijalnih uzroka ovakvog poremećaja ponašanja pojedinca. Neki od njih su:

• drugi poremećaji mentalnog zdravlja
• zloupotreba droga ili alkohola
• fizički uzroci  (fizičke traume ili povrede glave)

Ako stručno lice isključi navedene probleme a prisutni su sledeći simptomi, možemo govoriti o dijagnostikovanju IED:

• nemogućnost kontrolisanja besa
• često upadanje u verbalne ili fizičke obračune
• povremeno prisutni destruktivni izlivi besa nasilja koji ne odražavaju adekvatno situaciju u kojoj se lice nalazi, odnosno predimenzionirani su
• sklonost poremećajima upotrebe psihoaktivnih supstanci, misli o samopovređivanju ili samoubistvu

Mogućnosti lečenja

Ovaj poremećaj obično se leči kombinacijaom medikamenata i psihoterapije. Iako ne postoje specifični lekovi samo za IED, neke od efikasnih opcija koje lekar može da propiše su:

• lekovi za anksioznost, uključujući beta-blokatore
• antidepresivi (uz selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina)
• antikonvulzivni stabilizatori raspoloženja

Važno je napomenuti da je ovim lekovima potreban duži kontinuirani period za postizanje punog efekta, i da mogu da imaju neželjene efekte. Zbog toga ih treba koristiti isključivo uz konsultaciju i preporuku lekara.

Što se tiče psihoterapije, jedan od najefikasnijih metoda je kognitivno bihejvioralna terapija (CBT). Ona omogućava ovim osobama da razumeju i prepoznaju situacije koje izazivaju njihove teške izlive besa, da ga kanališu, i da obuzdaju verbalne i nasilne ispade. Ovaj vid terapije ne samo da osigurava da niko drugi ne bude povređen tokom napada, već i pomaže ljudima sa IED da se osećaju bolje, uz nivo kontrole koji ranije nisu imali.

Sličnosti i razlike sa drugim poremećajima mentalnog zdravlja

Neka druga stanja i poremećaji mentalnog zdravlja mogu imati slične simptome kao IED, ali, postoje i razlike.

Bipolarni poremećaj dovodi do neobičnih promena raspoloženja, nivoa aktivnosti, energije, pada koncentracije i smanjene sposobnosti obavljanja svakodnevnih zadataka i obaveza. Takve promene raspoloženja često dovode iz stanja visokog nivoa energije, kao što su motivisanost ili ushićenje, u niskoenergetska stanja tuge, ravnodušnosti i beznađa. Ova loša raspoloženja, međutim, ne karakterišu IED. Pored toga, manični periodi bipolarnog poremećaja obično traju najmanje 7 dana, dok epizoda IED obično traje manje od 30 minuta.

POVEZANE VESTI

Loš brak može da vas razboli, a zdrav partnerski odnos jača imunitet

Biti tužan, ne znači biti u depresiji: Znaci koji ukazuju na ovo ozbiljno stanje

Poremećaj protivljenja i odbijanja (ODD) često se dijagnostikuje kod dece koja imaju napade besa, neobično su i bezrazložno ljuta, ne poštuju pravila ili namerno povređuju druge. Deca sa dijagnozom ODD  pokazuju ovo ekstremno ponašanje u periodu od najmanje 6 meseci.