Danas je „tužni ponedeljak“, termin kojim se označava treći ponedeljak u januaru, a koji se prema nekim pseudoklasifikacijama smatra najdepresivnijim danom u godini. Prošli su praznici, zima je, manje je dnevne svetlosti, stres i mnogobrojne obaveze sigurno mogu da utiču na raspoloženje, ali, ipak kod zdravih ljudi ne mogu da uslove depresiju, upozoravaju stručnjaci. Depresijom se označava poremećaj raspoloženja, različitog stepena, koji karakterišu dugotrajni osećaj beznađa, potištenosti, pesimizma koji utiče na funkcionisanje u međuljudskim odnosima, porodici i poslu.
Tužni ponedeljak je pojam u koji psiholozi ne veruju previše
Treći ponedeljak u januaru maksimalno je iskorišćen u pseudonauci i nekim medijima, pa ima i zvanični naziv „Blue Monday“. Psiholozi i psihijatri ne veruju u koncept najdepresivnijeg dana u godini. Oni ističu da je klinička depresija, za razliku od krize posle praznika, mnogo složenije stanje, na koje mogu da utiču mnogi unutrašnji i spoljni faktori. Neverovatno je i nemoguće da će određeni broj spoljnih činilaca uticati na pojavu depresije u celokupnoj populaciji u jedno isto vreme godine.
Prošle godine, „Blue Monday“ je bio teži nego ikada, jer je globalni lockdown doprineo je postojećim finansijskim, društvenim i mentalnim pritiscima u januaru mesecu. Uprkos tome što više nismo u karantinu, očekuje se da će i ove 2022. ovaj dan biti jednako zabrinjavajući za mnoge ljude jer epidemiloške mere se u svetu su ponovo zaoštrene s obzirom na brzinu širenja infekcije Omikron sojem.
Tužni ponedeljak ne poštuje osobe koje pate od depresije
Psihijatar dr Cliff Arnall sa Cardiff University smatra da je tužni ponedeljak, koji se nekada predstavlja kao pojam zasnovan na dokazima i istraživanjima, nanosi mnogo štete ozbiljnom naučnom radu.
– Ovaj koncept ne poštuje osobe koje pate od prave depresije. Nije svako prolazno neraspoloženje depresija, koja može biti hronično i onesposobljavajuće stanje. Ljudi sa kliničkom depresijom često se suočavaju sa teškom i ozbiljnom borbom, a „depresija“ je tako opšti pojam – kaže dr Arnall.
Neodstatak društvene interakcije sada kumulativno sustiže ljude
Teorija kaže da treća nedelja januara označava vrhunac u godini kada nas sustiže „novogodišnji bluz“. Zajedno sa postojećim pritiscima sa kojima se konstatntno suočavamo u januaru, izolacija, rad od kuće, socijalna distanca… stvara još veći rizik da se ovog plavog ponedeljka osećamo loše. Stručnjaci kažu da smo mi prirodno veoma društvena stvorenja kao ljudi, tako da je skoro sve što ima veze sa povećanjem stepena sreće jeste društveno pitanje. Broj društvenih interakcija koje imamo u jednom danu, ne samo da se prepolovio tokom pandemije, već je kod mnogih totalno nestao, a to sada kumulativno sustiže ljude, navode ljudi.
Kako su neke kompanije iskoristile pojam
Pojam „tužnog ponedeljka“ se pojavio 2005. godine i kako se čini, veoma brzo se oteo kontroli. Dr Arnall objašnjava da je prvobitni smisao „tužnog ponedeljka“ bio usmeren da ohrabri, na borbu protiv bilo kakve postpraznične potištenost. On dodaje da je, posmatran iz današnje perspektive, ovaj koncept beskoristan. Ideja je dobila neslućene razmere i veoma brzo postala popularna na internetu. Neke kompanije su iskoristile priliku i od koncepta „blue monday“ napravile priliku za dobro poslovanje, tokom jednog od najsporijih meseci u godini. Stručnjaci kažu da je treći ponedeljak u januaru, dan kao i svi ostali dani u godini, ali i prilika, da preispitamo neke odluke i ustrajemo na onima koje nam pomažu da u svakom smislu budemo bolji ljudi.
