Psihičke tegobe ne mogu se lako i brzo otkloniti. Ne postoji „čarobni lek“ koji će nam za nedelju dana vratiti dobro raspoloženje. Neki oblik poremećaja raspoloženja sve su zastupljeniji u savremenom svetu. Većina osoba se u takvim situacijama zatvara u četiti zida i nema dovoljno energije da se pokrene. Ma koliko izgledalo teško i nemoguće, stručnjaci naglašavaju da je baš tada potrebno učiniti prvi, pa i najmanji, korak i aktivacijom poboljšati raspoloženje. Šetnja u prirodi, odgovarajuća fizička aktivnost, druženje s prijateljima i kada nismo baš najspremniji za ćaskanje uz kafu, mogu da budu od velike koristi.
Bespomoćnost, umor, slaba koncentracija
Istraživanje koje je sproveo Institut za mentalno zdravlje navodi da svaka šesta osoba u našoj zemlji zadovoljava kriterijume nekog od 12 najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja. Jedan od učestalih, hroničnih i trajnih poremećaja raspoloženja, kada je sve naporno i ništa ne pričinjava zadovoljstvo je distimija. Čovek se oseća umorno, depresivno i bez energije. Stručnjaci kažu da se distimija, prema novoj klasifikaciji, naziva perzistentni depresivni poremećaj, čija je osnovna odlika je depresivno raspoloženje koje je skoro svakodnevno.
– Većina obolelih od distimije u nekom trenutku samoinicijativno ili na nagovor okoline potraži pomoć, ali određeni broj osoba, očekujući brzi rezultat, ne istraje u tretmanu. Iz tog razloga neophodna je dobra saradnja stručnjaka uključenih u tretman i stalno edukovanje obolele osobe o prirodi poremećaja, faktorima koji održavaju ili pogoršavaju simptome. Najčešća žalba sa kojom osoba dolazi na pregled ili tretman je hronično sniženo ili depresivno raspoloženje, doživljaj bespomoćnosti, umor, slaba koncentracija – kaže za portal eKlinika lekar i psihoterapeut dr Katarina Višić.
Može da dođe do velike patnje i pacijenta i cele porodice
Ukoliko depresivno raspoloženje spontano prođe ili traje kraće od dve godine, verovatno nije reč o distimiji. Stručnjaci naglašavaju da je moguć, iako izuzetno retko, i spontani oporavak. S druge strane, nelečenje ovog poremećaja u velikoj meri utiče na kvalitet života.
– Moguće su komplikacije u vidu sekundarnih depresija ili epizoda velike depresije. Može da dođe i do velike patnje u porodici obolele osobe. Distimija, kao i druge depresije, nije problem samo pojedinca koji oseća tegobe, već negativno utiče na život cele porodice- naglašava dr Višić.
Hemijska neravnoteža u mozgu i faktori životne sredine
Sagovornica portala eKlinika navodi da ne postoji jasan uzrok ove vrste depresije, ali da se veruje da niz faktora igra određenu ulogu u nastanku problema.
– To su, pre svega, hemijska neravnoteža u mozgu, kao i abnormalno funkcionisanje nekih regiona mozga. Kada uz to postoje faktori životne sredine, kao što su hronični stres, gubici značajnih osoba (naročito roditelja u detinjstvu), velike životne promene, traume i nepovoljna genetika, teško je izbeći poremećaj. Distimija je češća među članovima iste porodice i kod dece roditelja sa velikom (major) depresijom – kaže dr Višić.
Aktivacija na prvom mestu
Rana dijagnoza i tretman distimije, kada se radi o lečenju, najvažniji su koraci kako bi se osoba bolje osećala. Dr Višić ističe da ima mnogo stvari koje mogu da pomognu i budu velika dopuna tretmanu. Na prvom mestu neophodna je aktivacija i pored toga što je raspoloženje sniženo. U situaciji kada smo potišteni često nam nije ni do čega, nedostaje nam motivacija za rutinske obaveze, ne uživamo u onim stvarima koje nam inače pričinjavaju zadovoljstvo.
– Kada se to dogodi raspoloženje je još niže, što je raspoloženje niže i motivacija je sve manja, a rezultat će biti sve veća i veća depresija. Umesto da se čeka da se popravi raspoloženje efikasnije je početi sa aktivnostima. Aktivacija će uticati na stvaranje onih supstanci u mozgu, koje dovode do poboljšanja raspoloženja. Vežbanje više puta nedeljno, dokazano utiče na povećanje serotonina i popravljanje raspoloženja. Svakodnevne šetnje, boravak u prirodi, zdravi obroci, takođe, pomažu. Alkohol i droge pogoršavaju raspoloženje. Podrška od stane porodice, prijatelja i druženje, čak i kada se nema volje za tim, od izuzetne su važnosti – kaže dr Katarina Višić.
Kako deluje psihoterapija, a kako antidepresivi?
U tretmanu distimije najefikasnija je kombinacija psihoterapije i farmakoterapije, ali u praksi se pokazalo da je neophodno započeti tretman lekovima i nastaviti ga kombinovano, psihoterapijom i medikamentima, precizira dr Višić.
– Psihoterapija se fokusira na promenu iskrivljenih uverenja osobe o sebi i svom okruženju, koja utiču na nastanak i održavanje depresivnog raspoloženja. Ona pomaže da se razviju odgovarajuće veštine suočavanja sa izazovima svakodnevnog života. Kako poremećaj ima hronični tok, psihoterapija pomaže osobi da razume prirodu bolesti i da živi sa njom, da prepozna situacije koje mogu usloviti pogoršanje i nauči da se bolje suočava sa njima – precizira dr Višić.
Farmakoterapiju određuje psihijatar koji procenjuje fizičko i mentalno zdravlje osobe, i u skladu sa time bira antidepresiv.
– Treba imati u vidu da je antidepresivima potrebno nekoliko nedelja, 4 do 6, da u potpunosti deluju, pa je važno da obolela osoba nastavi da uzima lek, čak iako joj se u početku čini da ne deluje. Ponekad ovi lekovi imaju neprijatne neželjene efekte, zato je neophodno da sarađuje sa svojim lekarom, da bi se pronašao antidepresiv koji najviše odgovara, sa najmanje neželjenih efekata. Može potrajati nekoliko nedelja da se bezbedno prekine uzimanje antidepresiva, pa ako osoba odluči da prestane da uzima lek, važno je da to uradi uz saradnju sa lekarom – navodi dr Višić.
Veruje se da distimija češće pogađa žene od muškaraca i to uglavnom žene u menopauzi. Dr Višić objašnjava da su žene generalno podložnije depresivnim poremećajima, čak dva do tri puta više nego muškarci, tako da se ni tu distimija ne razlikuje od drugih depresivnih poremećaja. Dodaje da ako depresivno raspoloženje počne u menopauzi, posle 47-48 godine, gotovo sigurno nije reč o distimiji, jer ona retko ima kasni početak.
Depresivno raspoloženje i distimija se razlikuju
Moguće je i da kod osoba obolelih od hroničnih bolesti u različitim fazama dođe do razvoja depresivnog raspoloženja. Dr Višić objašnjava da, iako slični po simptomima, depresivno raspoloženje i distimija se razlikuju, pre svega po uzroku, toku bolesti i prognozi.
– Kod reaktivnih depresija koje nastaju kao posledica postavljanja dijagnoze somatskih bolesti, tok ne mora da bude hroničan, pacijenti obično dobro reaguju na kombinovani tretman lekovima i psihoterapijom i prognoza je dobra. Što se tiče loših međuljudskih odnosa, oni isto mogu da budu povod ili uzrok depresivnog raspoloženja, odnosno reaktivne depresije, ali su retko isključivi uzrok distimije – navodi dr Višić.
Većina simptoma je hronična, sa ranim počecima i podmuklim tokom
Često se čuje i da odnosi osobe koja pati od distimije sa prijateljima i najbližom porodicom mogu da budu zategnuti. Pitali smo dr Višić, da li smo mi sredina u kojoj se simptomi bilo kakvog oblika psihičkog poremećaja često, iz raznih razloga, ignorišu?
– Nemam utisak da se u našoj sredini simptomi psihičkih poremećaja ignorišu, već da se ne prepoznaju, a čak i kada se prepoznaju, često izostaje adekvatna reakcija u vidu traženja pomoći i mnogo važnije i učestalije, istrajavanja u tretmanu. Mnogi simptomi jesu akutni i reakcija su na stresni period u životu ili neku životnu krizu, ali je velika većina hronična, sa ranim počecima, podmuklim tokom i vrlo hendikepirajuća za osobu i opterećujuća za blisku okolinu – ističe dr Višić.
Sagovornica portala eKlinika nas ohrabruje da u slučaju psihičkih tegoba potražimo pomoć i ne odustajemo od lečenja.
– Psihičke tegobe, za razliku od većine somatskih, retko imaju jasne uzroke, ne postoji pilula koja za sedam dana otklanja tegobe. Tako je i sa distimijom – zaključuje dr Katarina Višić.
