Hipohondrija značajno povećava rizik od rane smrti

Hipohondrija je ljude sa ovim stanjem dovela u rizik od smrti veći od prirodnih i neprirodnih uzroka, navodi se u švedskoj kohortnoj studiji. U analizama prilagođenim za sociodemografske varijable, oni sa dijagnozom hipohondrije imali su značajno povećan rizik od smrtnosti od svih uzroka u poređenju sa pojedincima bez dijagnoze, dr David Mataix-Cols sa Instituta Karolinska u Stokholmu i kolege zaključili su u radu objavljenom u JAMA Psychiatry. Nova studija o ljudima u Švedskoj kojima je dijagnostikovana hipohondrija pokazala je da su imali 84 odsto povećan rizik od rane smrti i da su živeli oko 5 godina manje od ljudi bez tog poremećaja.

Studija povezala hipohondriju sa ranom smrću

Za studiju, istraživači su analizirali podatke za više od 4.000 ljudi koji žive u Švedskoj kojima je dijagnostikovan anksiozni poremećaj između 1997. i 2020. Istraživači su upoređivali ljude sa ovim poremećajem sa drugima koji su imali sličnu demografiju, kao što su starost i pol, i živeli u istom okrugu, ali koji nisu imali hipohondriju. Ljudi sa hipohondrijom imali su između 26 do 46 godina u trenutku dijagnoze. Oko 57 odsto ljudi u studiji bile su žene. Oko 86 procenata ljudi u grupi hipohondrije imalo je najmanje još jedan psihijatrijski poremećaj – obično anksioznost ili depresiju – u poređenju sa oko 20 odsto ljudi u studiji koji nisu imali hipohondriju.

Ljudi sa hipohondrijom imali su značajno veću verovatnoću da rano umru zbog svih prirodnih uzroka, osim raka, u poređenju sa nehipohondričnom grupom. Kada su istraživači pogledali neprirodne uzroke smrti, opet je verovatnije da će ljudi sa hipohondrijom imati sve vrste neprirodnih uzroka smrti u ranijoj dobi. Ljudi sa hipohondrijom su imali više od četiri puta veće šanse da izvrše samoubistvo, što predstavlja najveći deo povećanog rizika usled neprirodnih uzroka, napisali su istraživači.

– Uprkos svom sveprisutnom strahu od bolesti i smrti i čestim medicinskim konsultacijama, osobe sa hipohondrijom imaju povećan rizik od smrti, kako od prirodnih tako i od neprirodnih uzroka, u poređenju sa pojedincima iz opšte populacije – kaže dr Mataix-Cols. Većina smrtnih slučajeva među osobama sa hipohondrijom može se klasifikovati kao ona koja može da se spreči, dodao je dr Mataix-Cols, sugerišući da bi pacijenti imali koristi od poboljšanog otkrivanja i pristupa lečenju zasnovanom na dokazima.

Hipohondriju karakteriše uporna preokupacija mogućnošću jednog ili više teških fizičkih poremećaja, napisali su naučnici. Obično je prati hiperbudnost i katastrofa od potencijalnih simptoma.

Međutim, povećana svest pojedinca o svom zdravlju ne dovodi do zdravijeg ishoda, rekao je dr Mataix-Cols.

– Ako se ne udubljujemo, mogli bi da pomislimo da zbog toga što se često konsultuju sa lekarima, osobe sa hipohondrijom mogu imati manji rizik od smrti. Međutim, kliničari koji rade sa ovom grupom pacijenata znaju da mnogi pojedinci ozbiljno pate i žive u beznađu, što bi moglo da objasni povećani rizik od samoubistva koji opisujemo u radu – dodao je on.

Iako studija nije procenila mehanizme koji stoje iza nalaza, istraživači imaju teoriju da će „više faktora, koji verovatno deluju u tandemu, verovatno biti povezani sa povećanim rizicima”. U uverljiva objašnjenja spadaju „hronični stres koji dovodi do neregulisane funkcije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde, imunološke disfunkcije, hronične upale, faktore načina života (upotreba alkohola i supstanci), nedovoljno prepoznavanje hipohondrije kao pravog psihijatrijskog poremećaja koji zahteva lečenje i/ili ograničen pristup tretmanu zasnovanom na dokazima”, napisali su istraživači.

Ograničenja studije

Studija je bila ograničena jer hipohondrija može biti nedovoljno dijagnostikovana, razvodnjavajući procene, pa bi „pravi višak mortaliteta” među osobama sa hipohondrijom „mogao biti čak i veći nego što je prijavljeno”, napisali su istraživači. Ograničena statistička moć takođe je predstavljala potencijalni izazov. Ipak, zaključili su da je njihova studija prva koja sugeriše da osobe sa hipohondrijom imaju veći rizik od smrti, posebno od samoubistva, što se može sprečiti.

– Mora se učiniti više da se smanji stigma, poboljša detekcija, dijagnoza i odgovarajuća integrisana (tj. psihijatrijska i somatska) briga za ove osobe. Tretmani hipohondrije zasnovani na dokazima postoje, uglavnom u obliku specijalizovane kognitivne bihevioralne terapije, i trebalo bi da budu dostupni što većem broju pacijenata i što je ranije moguće – kaže dr Mataix-Cols.

Prethodna istraživanja pokazala su da ljudi sa mentalnim bolestima obično imaju veći rizik od drugih zdravstvenih problema. Ali ova najnovija analiza sugeriše da hipohondrija ne može u potpunosti da objasni povećani rizik, pošto su istraživači uporedili grupu sa hipohondrijom sa drugima koji su imali drugačija psihijatrijska stanja.