Generalizovani anksiozni poremećaj je stanje hronične strepnje, napetosti, stalne zabrinutosti, često bez konkretog povoda. Smatra se da je ovo jedan od najozbiljnijih anksioznih poremećaja i da se teško leči. Nova studija istražuje ulogu autonomnog nervnog sistema i interocepcije, poznate i kao šesto čulo u nastanku ovog anksioznog poremećaja.
Osećaj za unutrašnje stanje organizma
Interocepcija je osećaj za unutrašnje stanje organizma i ona nam poručuje da pijemo vodu kada smo žedni, da obučemo kaput kada nam je hladno. Interocepcija je, kako smatraju stručnjaci, veoma bitna za mentalno zdravlje utiče na socijalne sposobnosti, emocije, proces donošenja odluka.
Generalizovani anksiozni poremećaj pogađa dvostruko više žena nego muškaraca i određuje se kao stanje uporne zabrinutosti, koja traje više od 6 meseci. Istraživači Laureate Institute for Brain Research u Tulsi u Americi, otkrili su abnormalnu vezu između između srca i frontalnog korteksa mozga kod žena sa ovim poremećajem.
Generalizovani anksiozni poremećaj ima specifične simptome
Osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem su preterano zabrinute, a ovaj osećaj stalne brige im otežava funkcionisanje na poslu, porodici i utiče na loš odnos prema vlastitom biću.
– Stalno brinu o svakoj sitnici i veoma im je teško da taj osećaj kontrolišu – kaže psiholog Olivia Remes. Pošto je neuronska osnova za ovaj anksiozni poremećaj nedovoljno jasna i lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja je teško. Osobe koje pate od ovog poremećaja često se protive lečenju medikamentima i psihoterapiji.
Simptomi, kao što su ubrzani rad srca, nedostatak daha i znojenje, česti su kod pacijenata koji pate od ovog poremećaja. Uočeno je da percepcija ovih osoba o svom fiziološkom stanju, to jest interocepciji nije u skladu sa realnošću. Na primer, pacijenti se žale na ubrzan rad srca, koji se ne može potvrditi kardiološkim pregledom.
Veza sa šestim čulom
Autori studije pošli su od činjenica da generalizovani anksiozni poremećaj utiče na abnormalne fiziološke, perceptualne ili neuronske odgovore. Proučavano je kako sve navedeno, može da se dovede u vezu sa osećanjem anksioznosti i interocepcije.
U istraživanju je učestvovalo 58 žena, a njih 29 je imalo dijagnozu generalizovanog anksioznog poremećaja. Svaki učesnik je dobio tokom istraživanja intravensku infuziju fiziološkog rastvora i izoproterenola, supstance koja oponaša efekte epinefrina na telo, bez uticaja na moždanu aktivnost. Magenetom rezonancom praćene su moždane aktivnosti, a utvrđeno je da anksiozne osobe na drugačiji način obrađuju informacije koje im šalje telo.
Rezultati su pokazali da su, tokom infuzije niskih doza izoproterenola, osobe koje pate od generalizovanog aksioznog poremećaja imale veći broj otkucaja srca. Uočena je i niža neuronska aktivnost u ventromedijalnom prefrontalnom korteksu, delu mozga odgovornog za regulisanje autonomnog nervnog sistema i osećaje straha ili sigurnosti.
Istraživači nisu očekivali ovakve rezultate
Vođa tima istraživača Adam Teed kaže da su dobili dokaze o povišenoj osetljivosti kardiovaskularnog sistema i neosetljivosti frontalnog korteksa kod pacijenata sa dijagnozom generalizovanog anksioznog poremećaja. Uočeno je da je kod njih umanjenja sposobnost regulisanja telesnog uzbuđenja.
Psihijatar profesor dr Sahib Khalsa objašnjava da ovi rezultati nisu bili očekivani.
– Pošli smo od hipoteze da ćemo videti da anksiozni pojedinci imaju pojačan odgovor na izazove slične adrenalinu u insularnom korteksu, ali jače su bile reakcije ventromedijalnog prefrontalnog korteksa – kaže dr Khalsa. Insularni korteks filtrira informacije o stanju i psihološkim potrebama organizma.
Studija pokazuje ne samo da je abnormalno funkcionisanje autonomnog nervnog sistema faktor generalizovanog anksioznog poremećaja, već i da se javlja u kombinaciji sa preteranim funkcionisanjem određenih oblasti mozga. Istraživači veruju da će ova studija usloviti dalja istraživanja ventromedijalnog prefrontalnog korteksa i pronalaska najboljih terapijskih metoda.
