Treba da znamo razliku – da li je anksioznost ili je anksiozni poremećaj – jer to može da nam pomogne da odredimo koje strategije suočavanja najverovatnije mogu da donesu olakšanje i da li nam je možda potrebna stručna pomoć. U nekim slučajevima, anksioznost može biti normalan, pa čak i zdrav odgovor na određene životne stresore. Možda imamo klinički anksiozni poremećaj koji zahteva lečenje ako smatramo da nam brige otežavaju svakodnevni život. Traženje stručne pomoći, vežbe dubokog disanja i druge strategije suočavanja mogu pomoći da upravljamo normalnom ili kliničkom anksioznošću.
Šta znači biti anksiozan
Iako je anksioznost često neprijatan osećaj, to je zapravo zdrav odgovor na određene okidače.
– Postoje mnoge situacije koje se javljaju u svakodnevnom životu kada je prikladno i razumno reagovati s malo anksioznosti – kaže dr Edmund Bourne, bivši direktor Centra za lečenje anksioznosti u San Hozeu i Santa Rosi u Kaliforniji i autor Priručnika o anksioznosti i fobiji. To je zato što anksioznost pomaže da budemo bezbedni. Ona je i prirodan odgovor na stresore.
– Ako niste osećali anksioznost kao odgovor na svakodnevne izazove koji uključuju lični gubitak ili neuspeh, onda tu nešto nije u redu – kaže dr Bourne.
Normalna anksioznost proporcionalno je povezana sa određenom situacijom ili problemom i traje samo onoliko koliko traje situacija ili problem, kaže dr Sarah Gundle, klinički psiholog u privatnoj praksi u Njujorku. Na primer, potpuno je normalno da se osećate uznemireno zbog govora pred velikom grupom ljudi ili ispunjavanja važnog roka na poslu.
Kakav je osećaj anksioznosti
Iako ljudi mogu da doživljavaju anksioznost na različite načine, u mnogim slučajevima ona utiče na celokupno biće osobe – psihološki, fizički i bihevioralno – i prelazi u nešto zaista uznemirujuće, kaže dr Bourne.
Psihološki, anksioznost uključuje subjektivna osećanja nelagodnosti ili strepnje, kaže on. Fizički, anksioznost može uključivati telesne senzacije kao što su ubrzani rad srca, napetost mišića, suva usta ili znojenje. I u ponašanju, mogla bi navesti osobu da izbegava uobičajene situacije, prestane da komunicira o osećanjima ili ne uspeva da donosi odluke.
U najekstremnijim oblicima, anksioznost može uzrokovati da se osećamo odvojeno od sebe (stanje poznato kao depersonalizacija), nepovezano sa svojim okruženjem (derealizacija), kao da nam se čini da bi mogli da umremo ili kao da razmišljamo iracionalno, dodaje dr Bourne.
Šta znači imati anksiozni poremećaj
Anksiozne poremećaje dijagnostikuje stručnjak za mentalno zdravlje na osnovu specifičnih kriterijuma. Ove kriterijume ustanovilo je Američko udruženje psihijatara (APA) – generalno, da bi se kvalifikovao kao poremećaj, anksioznost ili strah neke osobe mora da postoji i izvan odgovarajućeg perioda za razvoj, nesrazmerno situaciji, ili da ometa svakodnevni život.
– Druga ključna razlika je u tome što ova anksioznost traje dugo, čak i kada je situacija ili problem rešen – objašnjava dr Gundle.
Osoba sa anksioznim poremećajem oseća da joj je nemoguće da kontroliše zabrinutost ili danjom upravlja i može je navesti da izbegava druge ljude, situacije ili stvari za koje veruje da će izazvati simptome anksioznosti, kaže dr Gundle. Na primer, osoba može imati anksiozni poremećaj ako doživi veliki stres ili strah od nerealnog scenarija koji se verovatno nikada neće dogoditi, objašnjava dr Gundle. Anksioznost kod ljudi sa poremećajem može se pojaviti neočekivano i naizgled bez razloga.
– Ljudi sa anksioznim poremećajem stalno osećaju zabrinutost i strah. Osećanja uznemirenosti mogu biti parališuća – kaže dr Gundle.
U specifične tipove anksioznih poremećaja spadaju:
- agorafobija, ili strah od situacija iz kojih bi osobi bilo teško ili neprijatno da pobegne ako ima napad panike
- generalizovani anksiozni poremećaj, stalna i preterana briga o mnogim stvarima koje ometaju svakodnevni život
- panični poremećaj, stanje koje uključuje ponovljene napade panike koji dovode do preteranog straha ili izbegavanja
- poremećaj separacione anksioznosti, stanje kada se neko previše plaši da će biti odvojen od druge osobe za koju je vezan
- specifične fobije: preterani strah od objekata, aktivnosti ili situacija koje obično nisu štetne
- socijalni anksiozni poremećaj, stanje u kojem neko ima preterani strah od sramote, poniženja ili odbacivanja u društvenim situacijama
Kako prepoznati razliku između osećaja anksioznosti i anksioznog poremećaja
Kako da znamo da li je naša anksioznost premašila tipične nivoe i prerasla u anksiozni poremećaj? Možda imamo poremećaj ako je naša anksioznost intenzivna, dugotrajna i dovodi do fobija ili ozbiljnog straha koji ometa naš svakodnevni život, kaže dr Bourne.
Pored osećaja uznemirenosti, simptomi najčešćeg anksioznog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, mogu da budu:
- osećaj nemira, nervoze ili uzrujanosti
- vrlo lako umaranje
- poteškoće u koncentraciji
- razdražljivost
- poteškoće u upravljanju osećanjem brige
- napetost mišića
- glavobolje, bolovi u stomaku ili drugi bolovi koji se javljaju bez drugog objašnjenja
- problemi sa spavanjem, kao što su problemi sa uspavljivanjem ili spavanjem
Strategije suočavanja koje mogu pomoći kod upravljanja anksioznošću ili anksioznim poremećajem
Treba potražiti stručnu pomoć ako osećamo da naša anksioznost ometa naše odnose, posao ili svakodnevni život ili ako nam izaziva veliki stres, savetuje dr Bourne. Međutim, ne morate da imate poremećaj da biste tražili stručnu pomoć za anksioznost. Ako želite da budete u mogućnosti da bolje upravljate svakodnevnim anksioznostima, stručnjak za mentalno zdravlje mogao bi da bude od velike pomoći. Takođe, trebalo bi razgovarati sa svojim lekarom opšte prakse kako bi se isključila osnovna stanja koja mogu doprineti ili čak izazvati simptome anksioznosti. Medicinski problemi koji se mogu povezati sa anksioznošću su:
- hronični bol
- sindrom nervoznih creva
- dijabetes
- zloupotreba droga ili alkohola ili odvikavanje
- bolest srca
- respiratorni poremećaji, kao što su astma ili hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
- problemi sa štitnom žlezdom, poput hipertireoze
Bez obzira na to da li je naša anksioznost situaciona ili potiče od poremećaja, nekoliko zdravih strategija suočavanja može pomoći da vratimo osećaj smirenosti, kaže dr Bourne.
Jedna od često preporučenih tehnika je duboko disanje, pri čemu polako udišete kroz nos tako da vam se stomak i grudni koš šire, a zatim polako izdišete kroz usta. Sporo, duboko disanje pomaže u ublažavanju anksioznosti aktiviranjem parasimpatičkog nervnog sistema, što smanjuje ukupan stres i anksioznost koju možda doživljavamo. Ovo, zauzvrat, obično usporava rad srca i snižava ili stabilizuje krvni pritisak. Fokus na disanje može nam pomoći da se oslobodimo ometajućih misli ili osećanja.
Još jedna uobičajena tehnika za smanjenje anksioznosti jeste da se identifikuje i zameni zastrašujući samogovor, kaže dr Bourne. Prvo treba da identifikujemo sve strašne misli koje nam prolaze kroz glavu, kaže dr Bourne. Taj zastrašujući samogovor treba da pokušamo da zamenimo smirujućim i konstruktivnim, predlaže dr Bourne.
Drugi načini za upravljanje anksioznošću su:
- identifikovanje naših ličnih pokretača
- ograničavanje ili izbegavanje stimulansa, poput kofeina, za koje se zna da pogoršavaju anksioznost
- ishrana puna hranljivih namirnica
- redovno vežbanje
- redovan, kvaliteta san
- pronalaženje načina da se ne misli na brige, kao što je slušanje muzike
- ograničavanje konzumiranja alkohola, koji može izazvati anksioznost ili napade panike
