„Body doubling“ je praksa, u kojoj neko ko ima ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću) obavlja potencijalno frustrirajuće zadatke, ali uz prisustvo osobe od poverenja. Ta osoba je podrška i njen cilj jeste da pomogne čoveku sa ADHD poremećajem da se skoncentriše na neku bitnu obavezu. Ova metoda pomoći ljudima s poremećajem pažnje i hiperaktivnosti je relativno novijeg datuma. Ne postoje još istraživanja, koja dokazuju njenu efikasnost osim, svedočenja osoba sa dijagnozom ADHD.
Šta je „body doubling“?
Uloga nekog ko je „body doubling“ jeste da smiri i fokusira osobu sa poremećajem pažnje na neku aktivnost. „Body doubling“ znači obavljanje zadatka u prisustvu druge osobe, koja može pomoći i zajedno sa nekim ko pati od ADHD, na primer, raditi neke kućne poslove. Osoba koja je podrška, tihi partner, može raditi na istom zadatku sa nekim ko ima poremećaj pažnje, ili jednostavno biti samo prisutna i raditi nešto drugo.
„Body doubling“ može da bude drug iz razreda, prijatelj, poznanik ili član porodice. Osoba može da koristi više „dvojnika“ za obavljanje različitih zadataka ili da ih menja za isti zadatak. Na primer, neko sa supružnikom može da obavlja kućne poslove, ali i da se udruži sa kolegama s posla i da završi neke zadatke. Prisustvo osobe koja pruža podršku može biti realno ili virtuelno, putem telefona, na primer.
Kako funkcioniše „body doubling“?
Nijedno istraživanje nije direktno testiralo prednosti postojanja „dvojnika“. Praksa je proizašla iz grupa za samopomoć osobama sa ADHD, tako da su dokazi koji je podržavaju zasnovani na iskustvu članova grupa, a ne na naučnim istraživanjima. Nekoliko činjenica o ADHD ipak, mogu biti veliku plus za nastojanje da se pomogne i na ovaj način. ADHD može umanjiti motivaciju, a samim tim uticati i na smanjenje pozitivnih psiholoških efekata posle nekog obavljenog posla. Prisustvo druge osobe može učiniti neke dosadne zadatke prijatnijim i pomoći da se prevaziđe nedostatak motivacije.
Postoje tri podtipa ADHD – hiperaktivan, nepažljiv i kombinovan. Nepažljiva forma utiče na koncentraciju, hiperaktivna otežava mirno sedenje. Kombinovani vid ovog poremećaja je mešavina loše koncentracije i nemogućnosti mirnog sedenja. Prisustvo druge osobe može da odvrati od hiperaktivnog ponašanja, tako što će nastojati da se na neki način osoba, kojoj je potrebna pomoć, fokusira na zadatak ili smiri.
Da li je „body doubling“ efikasan?
Istraživači nisu testirali efekte „body doubling“ prakse koristeći kontrolisane eksperimente. Podaci koji podržavaju ovu metodu, potiču od ljudi sa registrovanim poremećajem, koji tvrde da im postojanje „dvojnika“ pomaže da se skoncentrišu na neki zadatak. Smernice za lečenje ADHD ukazuju na pozitivan efekat kada su u pitanju neke životne navike.
Koje su glavne prednosti „dvojnika“?
Ova metoda pomoći osoba sa poremećajem pažnje ukazala je na neke prednosti, kao na primer, na to da „dvojnik“ može da nauči više o poremećaju pažnje sa hiperaktivnošću i tako pomogne prijateljima i članovima porodice. „Dvojnik“ može da projektuje efikasnije načine za obavljanje uobičajenih zadataka, rad sa „dvojnikom“ može učiniti dosadne zadatke manje frustrirajućim. „Dvojnik“ ima mogućnost i da pomogne osobi sa ADHD da se oseća manje izolovano, da bude smirenija. „Dvojnik“ pruža i određenu odgovornost i može da ponudi povratne informacije o remetilačkom ponašanju, da pomogne osobi sa poremećajem da nauči neke nove veštine.
Postoje li potencijalni problemi
„Body doubling“ neće imati pozitivan efekat kod svih osoba sa ADHD. Nekada osoba koja pomaže može da postane smetnja, moguće je da se osoba koja ima problem oseća neprijatno. Dešava se da „dvojnik“ osramoti ili da kritikuje osobu sa ADHD i da utiče na to da je osobi sa poremećajem nekada potrebno više vremena da uradi neki zadatak.
Koje su alternative ove prakse?
Standardni tretmani za ADHD uključuju lekove i psihološku terapiju. Bitna je podrška okoline, roditelja ili staratelja, a postoje i obuke za one koji se brinu o deci sa ADHD. Važno je i da osoba koja ima poremećaj učestvuje u grupama za razmenu iskustava, da nastoji da se organizuje uz podsetnike, da radi na metodama koje pomažu usmeravanje pažnje. Savet je da osobe s poremećajem pokušaju da izdvoje više vremena za izazovne zadatke i da društvene mreže, zamene nečim što ih smiruje, šetnjom psa na primer.
