Emotivni stres je neprijatan emocionalni doživaljaj, dugotrajna emocionalna napetost, isprovocirana negativnim emocijama. Ovo stanje nekada može izazvati i fizičku bolest. Ima naznaka, ne do kraja potvrđenih, da emocionalni stres, može prouzrokovati pojavu kancera.
Ima tvrdnji da neke emocije ne mogu biti trajne. Zato se i zovu emocije. Reč potiče od latinske reči motus, što znači pokret. Emocije moraju biti u pokretu one dobre stalno jačati, a one loše stalno slabiti.
Stres generalno izaziva različite vrste emocija, paniku, tugu, uzbuđenje i može se uglavnom klasifikovati kao emocionalni stres, piše Health. Generalno jačanje ljudske svesti, osvešćivanje loših i neprijatnih emocija, su najbolji načini da ojačate na svim nivoima i pokušate, i stresu da date smisao.
Emotivni stres, ljubavni problemi i raskidi mogu, prema nekim procenama imati iste posledice po zdravlje kao i srčani udar.
Emocionalni stres pokreće fizičke simptome poput ubrazanih otkucaja srca, ubrzanog disanja i probavnih tegoba. Ključ za upravljanje stresom je prepoznavanje okidača stresa i pronalaženje mehanizama za suočavanje s njim, piše Health.
Problemi s koncentracijom i pamćenjem
Stres je neizbežan možete samo da ga minimizirate uz pomoć nekih tehnika. Stručnjaci tvrde da je ključ upravljanja emotovnim stresom reorganizacija.
Emotivi stres svakog napada na drugačiji način, pa je veoma teško utvrditi njegove simptome. Ipak, kao dva najveća simpotoma emotivnog stresa izdvajaju se nemogućnost koncentracije i problemi s pamćenjem. Naglašena anksioznost, patnja ili tuga, takođe upućuju na jači nivo stresa.
Stres može u nekim situacijama, navode stručnjaci, da utiče na vaše fizičko zdravlje, uzrokujući naglašen osećaj umora. Može da se ispolji i u vodi hroničnih glavobolja, poremećaja ishrane i spavanja, mišićnom tenzijom.
Osvestite stresne situacije
Emotivni stes može biti akutan, epizodnični ili prolongira. Akutni stres može da se ispolji na primer, dok čekate dijagnozu bolesti, a produžen može biti uslovljen bravkom u bolnici. Epizodni može da se javi tokom neke posebne situacije.
Ipak postoji mnogo načina da upravljate emotivnim stresom. Prvo, praktikujte neke zdrave životne navike koje već posedujete, spavajte dovoljno, manje pušite, pijte dovoljno vode, zdravo se hranite.
Iako nismo uvek sigurni šta će prouzrokovati emotivni stres, ipak obratite pažnju na neke jake emotivne reakcije, postanite svesni situacija koje su uzrok stresa. Dobro razmislite koje su to situacije u kojima se stres ponavlja, kada to spoznate lakše ćete kontrolisati efekte stresa. Psiholozi savetuju da se zapitate u kojem delu tela osećate napetost, da se fokusirajte na tu regiju i pokušate da je opustite zamišljajući kako napetost nestaje.
Duboko disanje može biti od pomoći, i oprez kada je u pitanju kofein i alkoholna pića. U slučaju da emotivni stres postane neizdržljiv potražite stručnu pomoć, pokušajte da razgovarate s najbližim prijateljima.
