Odgovarajuća ishrana posle lečenja raka mogla bi da bude dobar način da se spreče komplikacije i povratak bolesti, navodi nova studija. Mediteranska dijeta, zasnovana na zdravim masnoćama, žitaricama celog zrna, povrću, voću, za 32 odsto smanjila je rizik od komplikacija i smrti kod pacijenata koji su lečeni od raka. Veruje se da i mediteranski način ishrane za 58 odsto umanjuje kod ovih pacijenata rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Pacijentima je bolest u proseku dijagnostikovana pre 8 godina
Istraživanje objavljeno u JACC: CardioOncology navodi da mediteranski način ishrane može da obezbedi duži životni vek pacijentima lečenim od raka. Naglašava se i značaj mediteranskog načina ishrane u borbi protiv zapaljenskih procesa i hroničnih zdravstvenih problema.
Pacijenti kojima je u proseku bolest dijagnostikovana pre 8 godina, imali su manji rizik od smrtnog ishoda ili bolesti srca, u odnosu na grupu pacijenata koji nisu praktikovali mediteransku dijetu.
Ishrana za celokupno bolje zdravlje
Mediteranska dijeta dobro je proučavana u opštoj populaciji, veliki broj dosadašnjih istraživanja potvrđuje ovaj način ishrane kao ključnu strategiju za bolje celokupno zdravlje. Naglašava se zaštitni značaj ovog načina ishrane u prevenciji bolesti srca i raznih oblika karcinoma.
– Naše istraživanje navodi da je ovaj način ishrane efikasan i za osobe koje koje su lečene od raka – kaže vodeći autor studije dr Marialaura Bonaccio iz IRCCS Neuromed u Milanu.
Ishrana posle lečenja raka smanjuje upalu i oksidativni stres
Ovi nalazi su značajni, jer su prethodne studije navodile da pacijenti lečeni od raka imaju veći rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, smatraju autori studije.
Mediteranska dijeta bogata je namirnicama koje su prirodni izvori bioaktivnih jedinjenja, kao što su polifenoli koji imaju antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.
– Mediteranska dijeta može da smanji nivo upale i oksidativnog stresa koji su dva mehanizma uključena u patogenezu kardiovaskularnih bolesti i raka. Od pomoći su polifenoli i namirnice na kojima se zasniva ovaj način ishrane, kao što su voće, orasi, povrće, žitarice, maslinovo ulje – navodi Bonaccio.
Jača imunitet, obezbeđuje adekvatnu telesnu težinu
Zdravi izvori masnoća iz maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe, mogu da ojačaju srce, smanje upale i obezbede dovoljne količine antioksidanasa, objašnjava dr Kate Donelan sa Stanford Health Care u Kaliforniji, koja nije učestvovala u ovom istraživanju.
– Mediteranska dijeta zasnovana na uravnoteženoj ishrani i hranljivim materijama jača imuni sistem i obezbeđuje adekvatnu telesnu težinu, dva važna preduslova za dugovečnost pacijenata lečenih od karcinoma – kaže Donelan.
Ishrana posle lečenja raka bez šećera, skroba, masti
Prema trenutnim preporukama Međunarodnog fonda za istraživanje raka (World Cancer Research Fund International) pacijentima lečenim od karcinoma savetuje se ishrana na žitaricama celog zrna, povrću, voću i mahunarkama. Preporuka je da se izbegavaju slatka pića, ograniči konzumacija brze hrane, crvenog i prerađenog mesa, namirnica sa visokim sadržajem masti, skroba ili šećera.
– Iako se ove preporuke ne odnose direktno na mediteransku ishranu, one su u osnovi usklađene sa principima mediteranske dijete. Naglasak je na svežim sezonskim i minimalno obrađenim namirnicama – objašnjava Bonaccio.
– Generalno posmatrani nalazi studije potvrđuju ono što je utvrđeno i u drugim opservacijskim studijama o mediteranskom načinu ishrane i preživljavanju raka. Ishrana bogata biljnim vlaknima, voćem i povrćem, obezbeđuje bolje zdravlje i vitalnost, brži oporavak posle bolesti, duži životni vek i bolji kvalitet života – navodi onkolog dr Steven Clinton sa James Comprehensive Cancer Center at The Ohio State University.
Kako izgleda tipična mediteranska ishrana?
Prema opštim smernicama mediteranske ishrane, preporučuje se da svakodnevno na jelovniku bude povrće, voće i cele žitarice, orasi, semenke, maslinovo ulje, umerena količina mlečnih proizvoda i ribe, malo belog i crvenog mesa, jaja, malo crvenog vina. Ovaj način ishrane je najzastupljeniji na Mediteranu gde žive neki od najdugovečnijih ljudi na svetu.
