Šta više podiže šećer u krvi - lubenica ili dinja? Odgovor bi mogao da vas iznenadi

Leto je gotovo nezamislivo bez rashlađene lubenice i slatke dinje, ali osobe koje imaju dijabetes često se pitaju da li je jedno od ova dva voća bezbedniji izbor. Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno: lubenica ima viši glikemijski indeks od dinje, pa bi se moglo zaključiti da je dinja bolja opcija. Međutim, stručnjaci upozoravaju da pri proceni uticaja hrane na nivo šećera u krvi nije dovoljno posmatrati samo glikemijski indeks, već i glikemijsko opterećenje i ukupnu količinu unetih ugljenih hidrata.

Zašto glikemijski indeks nije jedini pokazatelj?

Glikemijski indeks (GI) pokazuje koliko brzo određena namirnica podiže nivo glukoze u krvi. Lubenica ima relativno visok glikemijski indeks, koji se kreće oko 70 do 80, dok dinja uglavnom ima srednje visok glikemijski indeks, oko 60 do 65. Međutim, ove vrednosti ne uzimaju u obzir koliko ugljenih hidrata zapravo sadrži jedna porcija hrane.

Preporučujemo

Zbog toga stručnjaci sve češće preporučuju praćenje glikemijskog opterećenja (GL), koje preciznije pokazuje kakav će stvarni uticaj određena porcija hrane imati na nivo šećera u krvi. Kada se posmatra ovaj parametar, razlike između lubenice i dinje postaju znatno manje.

Šta kažu brojke: Lubenica ili dinja?

Lubenica sadrži oko 91 odsto vode i relativno malu količinu ugljenih hidrata po porciji. Zbog toga njeno glikemijsko opterećenje ostaje nisko i kreće se oko 5 do 8 po standardnoj porciji. Dinja takođe sadrži visok procenat vode, približno 90 odsto, a njeno glikemijsko opterećenje iznosi oko 4 do 5.

Drugim rečima, iako lubenica brže podiže nivo glukoze kada se posmatra samo glikemijski indeks, u realnim količinama koje ljudi jedu njen uticaj na šećer u krvi nije drastično veći od uticaja dinje.

Da li je dinja ipak bolji izbor?

Dinja ima određene nutritivne prednosti koje je mogu učiniti nešto povoljnijim izborom za osobe sa dijabetesom. Bogata je beta-karotenom, vitaminom A, vitaminom C i kalijumom, a sadrži i nešto više vlakana od lubenice. Vlakna usporavaju apsorpciju šećera i doprinose dužem osećaju sitosti.

Sa druge strane, lubenica sadrži likopen, snažan antioksidans koji se povezuje sa povoljnim efektima na zdravlje srca i krvnih sudova, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom, kod kojih je rizik od kardiovaskularnih bolesti povećan.

Koliko lubenice ili dinje osobe sa dijabetesom mogu da pojedu?

Stručnjaci naglašavaju da je količina važnija od samog izbora voća. Za većinu osoba sa dobro regulisanim dijabetesom, porcija od oko jedne šolje iseckane lubenice ili dinje može da bude prihvatljiv deo uravnotežene ishrane.

Takođe se preporučuje da se ovo voće ne jede na prazan stomak, već u kombinaciji sa namirnicama koje sadrže proteine ili zdrave masti. Na primer, dinja ili lubenica mogu da se kombinuju sa grčkim jogurtom, šakom orašastih plodova ili mladim sirom, čime se usporava porast glukoze u krvi.

Konačan odgovor je...?

Ako bi se birao pobednik prema glikemijskom indeksu, prednost bi imala dinja. Međutim, kada se uzme u obzir glikemijsko opterećenje, sadržaj vode, količina ugljenih hidrata i nutritivni sastav, razlika između ove dve letnje voćke postaje mnogo manja.

Za većinu osoba sa dijabetesom i lubenica i dinja mogu da budu deo zdrave ishrane, pod uslovom da se konzumiraju u umerenim količinama. Ipak, budući da organizam svake osobe drugačije reaguje na hranu, najbolji način da se utvrdi koja voćka više odgovara jeste praćenje nivoa glukoze nakon obroka i konsultacija sa lekarom ili nutricionistom.

(eKlinika.rs)