Glog je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba. Ove crvene bobice mogu da osnaže srčani mišić, da ojačaju „nervozno srce“, regulišu visok krvni pritisak, a deluju i protivzapaljenski, ističu doktori koji su upoznati sa svojstvima ove biljke. Glog slobodno raste, postoji 250 vrsta od kojih su najpoznatije beli, crni i crveni glog, a ovaj poslednji koji se najčešće koristi u terapeutske svrhe, sadrži: flavonoide, procijanidine (oksiakantin), kardiotonične amine fitosterole, polifenole, tanine, polisaharide, triterpene, vitamin C i E i etarsko ulje.
Ne uzimati glog samoinicijativno
Stručnjaci upozoravaju da glog, ipak, ne bi nikako trebalo koristiti samoinicijativno. Posebno se mora obratiti pažnja na doziranje, jer neadekvatne količine mogu da izazovu pojavu ekstrasistola, odnosno preskakanja srca, vrtoglavicu i nestabilnost. Glog je dobar lek, ako se ispravno koristi u dozama koje su primerene posebnom stanju svakog pacijenta, smatraju stručnjaci.
– Najčešće se upotrebljava kod kardiovaskularnih smetnji, uglavnom u vidu tinktura, ali je problem što se često mogu videti različita uputstva o doziranju, od toga da se koristi tri puta dnevno, po 20 kapi, do toga da se koristi od 1 do 15 kapi dnevno, te se zato savetuje upotreba samo pod nadzorom stručnjaka – kaže za portal eKlinika internista primarijus dr Ljiljana Bajić Bibić.
Ne preporučuje se istovremeno uzimanje sa klasičnom kardiovaskularnom terapijom
Dr Bajić Bibić naglašava da se glog ne preporučuje pacijentima koji već koriste klasičnu kardiovaskularnu terapiju, jer je u slučaju nastanka nekih novih simptoma i/ ili neželjenih efekata, nekada teško utvrditi da li su ti efekti posledica same bolesti ili upotrebe nekog od lekova. Glog se koristi u vidu čaja, koji je po dejstu nešto blaži i u vidu jačih tinktura, koje se uglavnom, zbog praktičnosti češće primenjuju. Daje se kod slabosti miokarda (srčanog mišića), osećaja pritiska i stezanja oko srca, ubrzanog rada srca (tahikardije) i povišenog krvnog pritiska. Ima i sedativno dejstvo, pa se savetuje kod nervoze i lošeg sna. Koristi se u fitoterapiji i homeopatiji kao preparat, pod latinskim nazivom imenom crataegus oxyacantha.
Kako glog može da napravi problem?
Dr Ljiljana Bajić Bibić, bila je višedecenijski lekar KBC „Bežanijska kosa“ izučava ishranu, fitoterapiju, a i predsednik je Homeopatske sekcije Srpskog lekarskog društva, kaže da je na izučavanje gloga podstakao slučaj koji je imala u porodici.
– Suprug je počeo da uzima uzima tinkturu gloga bez previše brige o dozama za lečenje blage hipertenzije. U skoro svakoj apoteci može se kupiti matična tinktura gloga s najčešćim uputstvom 3 puta po 20 kapi dnevno. Sa uzimanjem samo 20 kapi dnevno (trećina prepisane doze sa bočice tinkture), posle 6 do 7 dana došlo je do preskakanja srca – bigeminije. Nekoliko dana, posle prestanka upotrebe gloga sve se vratilo u normalu – priča dr Bajić Bibić. Ona objašnjava da bi situacija bi bila sasvim drugačija da se nešto slično desilo nekom ko nema medicinsko znanje ili ne poznaje fitoterapiju.
– Pacijent bi otišao kod lekara, najverovatnije da ne bi rekao da je koristio glog, jer se pacijenti plaše „osude“ lekara, jer su se usudili da koriste nešto što nije klasična konvencionalna terapija, doktor bi dijagnostikovao srčanu aritmiju. Pacijent bi dobio bi neki antiaritmik, a sve zbog toga jer nije prepoznato neželjeno dejstvo gloga. Čovek bi tako upao u začarani krug, posatao bi pacijent sa dve kardiološke dijagnoze: arterijska hipertenzija i srčana aritmija. Doziranje gloga zato je strogo individualno, pod nadzorom lekara, koji poznaje dejstvo biljaka – upozorava čitaoce eKlinika portala dr Ljiljana Bajić Bibić.
Možda i samo jedna kap dnevno na početku
Trebalo bi krenuti s minimalnom dozom, lek bi kako tvrde neki stručnjaci, mogao da se primenjuje samo uz jednu kap dnevno, na početku terapije.
– Prati se stanje pacijenta, pa se doza polako povećava. Savet je da se kontroliše puls i pritisak. Ima i neželjenih dejstava gloga, a to su uglavnom gastrointestinalni problemi, mučnina, vrtoglavica i palpitacije. Kod pacijenata, koji uzimaju veće doze može se javiti snažno lupanje srca – naglašava naša sagovornica.
Biljke su, kako za eKlinika portal objašnjava dr Bajić Bibić i dalje velika nepoznanica za čovečanstvo, u smislu lekovitosti i upotrebe u ishrani. Istraženo je svega oko 10 odsto takozvanih vaskularnih biljaka ( biljke koje imaju cvet, list i koren), a kojih ima oko 250.000 vrsta.
– Evropska medicinska agencija EMA, u monografiji posvećenoj glogu, a na osnovu iskustava o tradicionalnoj upotrebi, preporučuje korišćenje gloga kod, povremenih tegoba u vidu palpitacija “nervoze srca”, usled anksioznosti, kod stresnih stanja, poremećaja sna. Zbog nedostatka podataka o bezbednosti upotrebe, EMA ne preporučuje upotrebu gloga kod dece mlađe od 12 godina u slučaju stresa i poremećaja sna, kao ni kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, kada su u pitanju srčane tegobe, iz razloga što takva stanja zahtevaju ozbiljan medicinski nadzor i tretman – naglašava dr Ljiljana Bajić Bibić.
Pozitivna dejstva
Glog ima najbolji efekat na kardiovaskularni sistem i u više od 90 odsto slučajeva se koristi u te svrhe, a u Evropi i Americi se primenjuje kao terapeutsko sredstvo od početka 19. veka.
– Na krvne sudove deluje pozitivno, visok krvni pritisak snižava, a niži malo podiže i dovodi ga u normalu. Glog, pre svega, deluje na jedan oslabljeni srčani mišić. Puno je naučnih radova na temu dejstva gloga kod srčane insuficijencije. Ova biljka tonira i čuva krvne sudove, lek je broj jedan u fitoterapiji kod lupanja ili preskakanja srca – objašnjava dr Bajić Bibić i ističe i da svaki lek deluje bolje uz zdravu ishranu i uravnotežen dijetetski režim. Savet je da se glog uzima pre jela ili tokom obroka kako bi se sprečila moguća mučnina.
Prevencija ateroskleroze
Glog ima antioksidativno svojstvo, pozitivan inotropni efekat to jest jača snagu srčanog mišića, povećava snagu kontrakcije, ima antiagregacijski efekat.
– Ova biljka ima i dobar endotelni zaštitni efekat. Krvni sud ima svoju unutrašnjost, a kada je ugrožena funkcija endotelne barijere, materije koje prolaze kroz krvne sudove lakše ulaze u subentotel i tako se olakšava nastanak ateroskleroze. Glog svojim delovanjem to sprečava pa se koristi i kod prevencije ove bolesti – kaže dr Bajić Bibić.
Upotreba posle srčanog udara
Kako za eKlinika portal objašnjava doktorka Ljiljana Bajić Bibić, glog inhibira apsorpciju holesterola, smanjuje LDL i trigliceride u krvi. Ova samonikla biljka iz porodice ruža, koja raste uz obode šuma sprečava propustljivost endotela i prekomernu ekspresiju ciklooksigenaze 1 i ciklooksigenaze 2, delova ćelija koje pod uticajem određenih supstanci mogu da učestvuju u stvaranju prostaglandina i leukotrijena. Zbog svega toga, kako kaže naša sagovornica, glog ima i jako antiinflamatorno (antizapaljensko) dejstvo.
– Ima zaštitni efekat i protiv ishemijskih promena. Omogućava srcu bolje kontrakcije i bolji rad u periodu posle infarkta, ima antiaritmijsko dejstvo i može se uporediti s antiaritmicima treće klase. I pored toga što se na savetuje deci, ima nekoliko radova koji ukazuju da deca dijabetičari, uzimajući strogo kontrolisanu dozu gloga, mogu smanjiti vrednosti šećera u krvi – naglašava dr Ljiljana Bajić Bibić.
Pacijenti uzimaju punu šaku lekova
Generalna ocena bi bila da je glog blagotvorna biljka, samo ako se uzima pod nadzorom i dozama lekara, koji poznaje bilje. Pre upotrebe bilo bi najbolje konsultovati se sa stručnjakom i nikako ne kombinovati sa drugim lekovima za kardiovaskularna oboljenja.
– Profesor farmakolog dr Varagić je govorio da niko ne zna šta se dešava, kada se u organizmu sjedini više od dva leka. Problem je što sada, mnogi piju po 6 ili 7 vrsta lekova. Imala sam pacijenta, koji je imao šemu. Pio je 15 različitih medikamenata i u toku dana 45 lekova. To je rekord koji sam ja videla, ali ima još takvih slučajeva – priča dr Bajić Bibić.
Imao sam srcanu aritmiju pre 3god ,hvala bogu ne pijem nikakve lekove osim za pritisak, pre dva meseca sam poceo koristiti na svoju ruku za srce i krvotok tinktura sa Zlatara , glog,zova,ova,kopriva i neven. Pa me interesuje Vase misljenje dali smem da koristim i dalje ovo ili ne. Hvala