Gde god planirate da provedete letnji odmor, sunce će zasigurno biti vaš verni pratilac. Da biste se na odmoru proveli baš onako kako želite i kako biste pri tom izbegli neprijatne i rizične situacije, trebalo bi da znate da blagodeti sunca jesu neosporne, ali sunčanje i neki lekovi ne idu uvek zajedno, upozorava u autorskom tekstu za eKlinika portal dr Marija Matić, vanredni profesor Medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalista kliničke biohemije.
Fotosenzibilna reakcija na određene lekove
Brojne studije pokazuju da se fotosenzibilnost (fotoosetljivost), kao vid kožne neželjene reakcije na primenjen lek, javlja u oko 8 odsto svih kožnih neželjenih efekata. Takve reakcije se javljaju nakon upotrebe, lokalno ili sistemski, fotoosetljivog leka i potom njegovom izlaganju ultraljubičastom (UV) ili vidljivom delu spektra sunčevog zračenja.
Da bi se smatrao fotosenzibilnim, lek mora ispunjavati sledeće kriterijume:
1. Reakcija se javlja samo u kontekstu izlaganja sunčevom zračenju,
2. Lek ili neki od njegovih metabolita mora biti prisutan u koži za vreme izlaganja zračenju
3. Lek i/ili njegovi metaboliti moraju apsorbovati vidljivi deo spektra ili UV zračenje.
UVA (320-400nm) zračenje, koje prodire dublje u dermis nego UVB, najčešće je uključeno u fotosenzitivne reakcije na lekove. Međutim, i UVB zračenje (290-320nm) i vidljivi deo spektra (400-800nm), takođe, mogu da uzrokuju fotosenzibilne reakcije za određene lekove.
Fotoosetljivost se najčešće ispoljava crvenilom kože, koje je vrlo slično opekotinama od sunca. Prema mehanizmu nastanka razlikujemo dve vrste fotoosetljivih reakcija: fototoksične i fotoalergijske reakcije. Razlikovanje ove dve kategorije može se napraviti na osnovu: anamneze, kliničke slike i fizičkog pregleda, kao i određenih kliničkih testova i histopatološkog nalaza. Međutim, kod pojedinih pacijenata razlikovanje fototoksičnosti od fotoalergije može biti izuzetno teško.
Fototoksične reakcije
– Fototoksične reakcije se javljaju dosta češće, podsećaju na opekotine od sunca, koje se mogu kretati od blagog crvenila kože, praćenim svrabom i peckanjem, pa do progresije u bolne plikove. Ove promene su ograničene isključivo na kožu izloženu suncu. Predstavljaju fotohemijsku reakciju, koja nije izazvana imunološkim mehanizmom, jer primenjeni fotosenzibilni lek ima sposobnost da apsorbuje energiju, koja može dovesti do oštećenja struktura u koži. Za fototoksične reakcije ne postoji nikakva individualna sklonost i može se pojaviti kod svake osobe koja sistemski ili lokalno primenjuje ovu grupu lekova. Kada se simptomi fototoksične reakcije povuku, na zahvaćenim mestima kože mogu ostati hiperpigmentacijske promene (fleke), kao posledica dugotrajnog izlaganja UV zračenju i visoke doze leka.
Fotoalergijske reakcije
– Fotoalergijske reakcije javljaju se dosta ređe, klinički podsećaju na atopijski dermatitis. U osnovi, ove reakcije je imunološki posredovan mehanizam. Primenjen fotosenzitivni lek ili njegov metabolit, pod uticajem sunčeve svetosti, stvara antigen koji pokreće alergijsku reakciju. Reakcija je nezavisna od doze primenjenog leka i javlja se pri normalnoj izloženosti sunčevom zračenju, kod predisponiranih osoba. Mahom se manifestuje na površini kože izložene suncu, ali se može proširiti na područja, koja nisu bila izložena. Kad se kod podložne osobe razvije fotoalergijska reakcija, obično se klinički javlja kao pretežno ekcematozna promena. Histopatološke karakteristike su identične onima koje se mogu videti i kod alergijskog kontaktnog dermatitisa.
Područja kože koja su obično pošteđena tokom fotosenzitivnih reakcija su gornji kapci, osnovni nabori kože (npr. nazolabijalni nabori), kao i područja iza ušiju i donje vilice, jer su ti delovi kože relativno zaštićeni od izlaganja suncu.
Glavne grupe lekova kod kojih se može očekivati pojava fotosenzitivne reakcije
Antimikrobni lekovi
Tetraciklini (doksiciklin – Dovicin) su antibiotici širokog spektra jer pokazuju aktivnost protiv širokog spektra gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterije, kao i atipičnih organizama poput hlamidije, mikoplazme, rikecije i nekih parazita. Oni su možda i najbolje prepoznata klasa lekova koja mogu izazvati fotosenzitivne reakcije nakon primene. Za doksiciklin, učestalost zabeležena u literaturi kreće se i do čak 16odsto. Tetraciklin i doksiciklin uzrokuju razne forme fotosenzibilnih reakcija u rasponu od blagih reakcija poput osipa, preko kao eritema (crvenilo) slično opekotinama, pa do fotodermatitisa koji zahvata veliki deo kože. Pored kožnih manifestacija, ovi lekovi, takođe, mogu da uzrokuju distrofiju noktiju sa fotoindukovanom oniholizom (to jest odvajanje pločice nokta) i dishromija (promene boje nokta). Fotoindukovana oniholiza je do sada prijavljena za tetraciklin, doksiciklin, minociklin i limeciklin. Važno je napomenuti da se opisani efekti na noktima mogu pojaviti i do 2 sedmice nakon izlaganja suncu.
Pokazano je da antibiotik nalidinska kiselina (nalidinska, pipemidinska kiselina-Palin, Pipegal) i njeni derivati, fluorohinoloni (ciprofloxacin, levofloxacin, moxifloxacin), uzrokuju i fototoksične i fotoalergijske reakcije. Kada se pojavi fotosenzibilnost na fluorohinolone, obično se oporavak ostvaruje 1 sedmicu nakon prestanka primene leka.
Cefotaksim i ceftazidim, cefalosporini treće generacije su, takođe, uključeni u grupu fotosenzibilnih lekova. U slučaju cefotaksima, fotosenzibilnost se manifestuje kao fotodistribuirana telangiektazija (proširenje krvnih sudova), dok ceftazidim izaziva povećanu podložnost nastanku opekotina od sunca.
Derivat imidazola, vorikonazol (vorikonazol – Vfend) je antimikotik širokog spektra i koristi se u lečenju invazivnih gljivičnih infekcija. Iako se obično dobro podnosi, kao ozbiljne nuspojave mogu se javiti reakcije fotosenzibilnosti. Zapravo, na osnovu najnovijih podataka iz literature vorikonazol je drugi najčešće prijavljeni krivac za fototoksične reakcije.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (eng. nonsteroid anti-inflammatory drugs. NSAID) su heterogena klasa lekova koji inhibiraju sintezu prostaglandina i koriste se za suzbijanje simptoma upale uključujući: bol, upalu i temperaturu. Fotosenzibilnost je zabeležena kod određenih NSAID i najčešće se javlja tokom primene: benoksaprofena, piroksikama, naproksena, oksaprozina, nabumetona, ampiroksikama, tiaprofenska kiseline, sulindaka i natrijum-meklofenamida. Diklofenak, iako ne izaziva kožne promene, može uzrokovati foto-onkolizu.
Antihipertenzitivni lekovi
Diuretici
Tiazidi su su jedni od najčešće prepisivanih diuretika, koji su se prvi put pojavili na tržištu pedesetih godina prošlog veka. Uskoro nakon njihovog uvođenja na tržište, kao neželjeni efekti prijavljuju se fotosenzibilne reakcije na koži. Najčešće spomenut krivac za to je hidroklorotiazid (hidrohlortiazid – Diunorm), sa preko 60 objavljenih slučajeva različitih manifestacija fotosenzibilnosti. Pored toga, bitno je naglasiti da hronična ekcematozna fotosenzibilnost može da traje mesecima, pa čak i godinama nakon prekida upotrebe ovog leka.
ACE inhibitori i blokatori receptora za angiotenzin
ACE inhibitori (monopril, enalapril, prexanil, kaptopril) i blokatori angiotenzinskih receptora (losartan, kandesartan, eprosatan, irbesartan, telmisartan i valsartan) su dve grupe usko povezanih antihipertenzivnih lekova koji deluju prvenstveno na sistem renin-angiotenzin- aldosteron. Obično se koriste u lečenju hipertenzije, kao i slabosti bubrega i srca. Među ACE inhibitorima, ramipril, kinapril i enalapril su lekovi koji mogu dovesti do fotosenzibilnih reakcija.
Antiaritmici
Amiodaron (Amiodaron) je antiaritmik klase III koji se koristi za lečenje ventrikularne aritmije i atrijalne fibrilacije. Ima brojne nuspojave, uključujući i fotosenzibilnost. Fototoksičnost se takođe može razviti i primećena je kod 10 do 50 odsto pacijenata koji uzimaju amiodaron. Fotosenzitivnost na amiodaron klasično se javlja kao osećaj pečenja / trnjenja na koži izloženoj suncu, praćen razvojem eritema (crvenila) i ekcema. Pored toga, nakon dugotrajne primene, amiodaron izaziva prepoznatljivu plavo-sivu pigmentaciju na mestima izloženim suncu u 1-2 odsto pacijenata.
Antipsihotici
Upotreba fenotiazinskih antipsihotika (hlorpromazin – Largactil, tioridazin – Trixifen), može dovesti do nastanka fotosenzibilnosti. Prijavljene fotosenzibilne reakcije na hlorpromazin uključuju sklonost razvoju opekotina na sunce, lihenoidne promene, kao i bulozne promene na koži (plikove). U slučaju dugotrajne primene visokih doza ovih lekova može se razviti ljubičasto-siva hiperpigmentacija na delovima kože izložene suncu. Iako se netipični antipsihotici (olanzapin – Sizap, Treana, Onzapin) smatrajaju manje fotosenzitivnim agensima, dokumentovano je da olanzapin može dovesti do foto-oniholize.
Antidepresivi
Triciklični antidepresivi (maprotilin – Maprotilin, amitriptilin – Amitriptylin, klomipramin – Anafranil) i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI, citalopram – Citalex), takođe mogu da uzrokuju fotosenzibilnost. Njihovom upotrebom može se javiti crvenilo u područijima kože izloženim suncu, kao i plavo-siva hiperpigmentacija nakon dugotrajne upotrebe.
Retinoidi
Sistemski primenjeni retinoidi izotretinoin – Roaccutane (koristi se za lečenje teških oblika akni) i acitretin – Neotigason (lek protiv psorijaze) često su uzrok fotosenzibilnih reakcija.
Oralni kontraceptivi
Podaci iz literature sugerišu da se fotosenzibilne reakcije mogu javiti nakon upotrebe kombinovanih oralnih kontraceptiva koji sadrže ili etinilestradiol i levonorgestrel (Microgynon) ili etinilestradiol i desogestrel (Novynette). Slične reakcije dokumentovane su i kod upotrebe kontraceptivnih transdermalnih flastera koji sadrži norelgestromin i etinilestradiol.
Fotosenzibilne reakcije mogu čak biti i uzrok morbiditeta u najtežim slučajevima, a osim toga predstavljaju faktor rizika za nastanak maligniteta kože, posebno melanoma i bazocelularnog karcinoma. Upravo stoga, neophodno je pacijenta informisati o nuspojavama tokom primene ovih lekova, kao i preduzimanju odgovarajućih mera za izbegavanje ovih neželjenih reakcija.
Najbolji način zašitite je sekundarna prevencija, odnosno izbegavanje intenzivnom izlaganju suncu, tokom primene ovih lekova, kao i upotreba preparata za sunčanje sa širokom spektralnom zaštitom. Ukoliko se dogode pomenute fotosenzibilne reakcije, obavezno se obratitti lekaru. Kao prva pomoć mogu da posluže hladne obloge jer ublažavaju crvenilo i pečenje, a mogu se koristiti i kreme sa antihistaminicima i/ili kortikosteroidima.
Davno sam saznala da grejp soja tunjevina i proso nisu dobri za hipotireoidozu,zahvaljukuci prijateljici.