Zašto je važna saturacija kiseonika u krvi i koje vrednosti ukazuju na opasnost

Kada saturacija kiseonika u krvi počne da opada, u medicinskoj praksi se uvek polazi od pretpostavke da taj pad može da se nastavi do nivoa na kojem je neophodna nadoknada kiseonika. Zbog toga se saturacija ne posmatra kao izolovana brojka, već kao dinamičan pokazatelj koji može da ukaže na pogoršanje zdravstvenog stanja i pre pojave teških simptoma.

Šta je saturacija i šta ta vrednost zapravo pokazuje

Saturacija, odnosno zasićenost krvi kiseonikom (SaO₂), predstavlja procenat kiseonika koji je vezan za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima. Hemoglobin je jedno od ključnih jedinjenja u krvi, a njegova sposobnost da se veže za kiseonik zavisi od funkcije pluća, srca, ali i od same količine hemoglobina u krvi.

Kod zdravih osoba, u mirovanju normalne vrednosti saturacije iznose 97-98 odsto, dok se sve vrednosti iznad 95 odsto smatraju urednim.

Kada je obavezno meriti saturaciju

Merenje saturacije postaje obavezno u svim situacijama u kojima postoji sumnja na poremećaj disanja ili razmene gasova u plućima. Posebno je važno:

• kod pojave kratkog daha, osećaja nedostatka vazduha ili stezanja u grudima
• tokom virusnih i bakterijskih infekcija koje mogu zahvatiti pluća
• kod kućnog lečenja respiratornih bolesti
• kod osoba sa hroničnim plućnim i srčanim oboljenjima
• kod anemije, jer smanjena količina hemoglobina utiče na ukupnu isporuku kiseonika
• pri naglom pogoršanju opšteg stanja, uz umor, slabost ili konfuziju.

Saturaciju je važno meriti i ponovljeno, odnosno više puta, jer jednokratno normalna vrednost ne isključuje kasnije pogoršanje.

Normalne, granične i alarmantne vrednosti

95-100% - normalna oksigenacija

93-94% - granične vrednosti, zahtevaju pojačan nadzor

90-92% - znak značajnog poremećaja oksigenacije

ispod 90% - alarmantno stanje

Saturacija ispod 90 odsto ukazuje na to da u plućima ne dolazi do adekvatne razmene gasova i predstavlja jasan signal za hitno javljanje lekaru i uvođenje kiseonične terapije, bez obzira na uzrok.

Zašto je važnija promena nego sama brojka

U kliničkoj praksi često se pokazuje da je dinamika pada saturacije važnija od same vrednosti. Osobe sa hroničnim plućnim ili srčanim bolestima mogu godinama da žive sa saturacijom oko 90 odsto i da je relativno dobro tolerišu. Nasuprot tome, kod potpuno zdrave osobe nagli pad sa 97 na 93 odsto može da bude rani znak ozbiljnog pogoršanja.

Ako saturacija tokom lečenja počne da opada i ne vraća se na početne vrednosti, smatra se da postoji rizik da će se pad nastaviti do nivoa koji zahteva kiseoničku podršku.

Šta sve može da dovede do pada saturacije

Smanjena oksigenacija krvi (hipoksemija) može da nastane usled bolesti pluća (upala pluća, astma, HOBP, plućna fibroza), srčanih oboljenja, tromba u plućnoj arteriji, boravka na velikoj nadmorskoj visini, anemije, apneje u snu, dejstva određenih lekova (uključujući sedative i narkotike), ali i slabog kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru.

Važno je naglasiti da nije svaki pad saturacije znak upale pluća, ali zahteva praćenje i procenu u kontekstu simptoma.

Simptomi koji ukazuju na ozbiljan pad nivoa kiseonika u krvi

Pad saturacije može da bude praćen glavoboljom, mučninom i povraćanjem, izraženim umorom i slabošću, pospanošću, konfuzijom i promenama ponašanja. Takođe, mogući su  ubrzano disanje i rad srca, plavičasta prebojenost usana i prstiju i osećaj gušenja pri minimalnom naporu.

Ovi znaci zahtevaju hitnu medicinsku procenu i ako je potrebno, reakciju.

Pulsni oksimetar u kućnim uslovima

Pulsni oksimetar je jednostavan, bezbolan i neinvazivan uređaj koji omogućava brzo merenje saturacije i pulsa. Iako je pogodan za kućnu upotrebu, dobijene vrednosti uvek treba tumačiti zajedno sa simptomima i njihovim promenama tokom vremena, a ne kao jedini kriterijum zdravstvenog stanja.

(eKlinika.rs)