Nizak nivo hemoglobina može da bude simptom nekoliko stanja, uključujući različite vrste anemije i raka. Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima, koje prenose kiseonik po celom telu. Kiseonik napaja naše ćelije i daje nam energiju. Ako čovek ima određena stanja koja utiču na sposobnost tela da proizvodi crvena krvna zrnca, nivo hemoglobina može da padne.
Šta se dešava kada je nizak nivo hemoglobina?
Ako bolest ili stanje utiče na sposobnost tela da proizvodi crvena krvna zrnca, nivo hemoglobina može da padne. Kada je nivo hemoglobina nizak, to znači da telo ne dobija dovoljno kiseonika, zbog čega se osećamo veoma umorno i slabo.
Normalni nivoi hemoglobina su različiti za muškarce i žene. Za muškarce, normalan nivo kreće se između 14,0 grama po decilitru (gm/dL) i 17,5 gm/dL. Za žene, normalan nivo je između 12,3 gm/dL i 15,3 gm/dL. Ozbiljno nizak nivo hemoglobina za muškarce je 13 gm/dL ili niže. Za žene, veoma nizak nivo hemoglobina je 12 gm/dL.
Nizak nivo hemoglobina dijagnostikuje se testom za hemoglobin – uzimanjem uzoraka krvi i merenjem količine hemoglobina u njoj. Testovi takođe mogu da analiziraju različite vrste hemoglobina u crvenim krvnim zrncima ili elektroforezu hemoglobina.
Šta uzrokuje nizak nivo hemoglobina?
Nekoliko faktora utiče na nivo hemoglobina:
- Telo ne proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca. Zna se da organizam proizvodi crvena krvna zrnca i bela krvna zrnca u našoj koštanoj srži. Ponekad stanja i bolesti utiču na sposobnost koštane srži da proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca.
- Telo proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca, ali ćelije umiru brže nego što ih telo može zameniti.
- Gubitak krvi zbog povrede ili bolesti. Čovek gubi gvožđe svaki put kada izgubi krv. Ponekad žene imaju nizak nivo hemoglobina kada imaju menstruaciju. Takođe možete izgubiti krv ako imate unutrašnje krvarenje, kao što je čir koji krvari.
- Telo ne može da apsorbuje gvožđe, što utiče na njegovu sposobnost da razvije crvena krvna zrnca.
- Ne dobijate dovoljno esencijalnih hranljivih materija poput gvožđa i vitamina B12 i B9.
Šta utiče na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca?
Koštana srž proizvodi crvena krvna zrnca. Bolesti, stanja i drugi faktori koji utiču na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca su:
Limfom. Limfom je termin za rak limfnog sistema. Ako imate ćelije limfoma u koštanoj srži, te ćelije mogu istisnuti crvena krvna zrnca, smanjujući njihov broj.
Leukemija. Leukemija je rak krvi i koštane srži. Ćelije leukemije u koštanoj srži mogu da ograniče broj crvenih krvnih zrnaca koje koštana srž proizvodi.
Anemija. Postoji mnogo vrsta anemija koje uključuju nizak nivo hemoglobina. Na primer, ako imate aplastičnu anemiju, matične ćelije u koštanoj srži ne stvaraju dovoljno krvnih zrnaca. Kod perniciozne anemije, autoimuni poremećaj sprečavatelo da apsorbuje vitamin B12. Bez dovoljno vitamina B12, telo proizvodi manje crvenih krvnih zrnaca.
Multipli mijelom. Višestruki mijelom uzrokuje da telo razvije abnormalne plazma ćelije koje mogu da zamene crvena krvna zrnca.
Mijelodisplastični sindromi. Ovo stanje obuhvata grupu poremećaja koja se javlja nakon nepravilne funkcije koštane srži u kojoj se stvaraju krvne ćelije, dakle, dolazi do formiranja disfunkcionalnih krvnih ćelija.
Hronična bolest bubrega. Bubrezi proizvode hormon koji signalizira koštanoj srži da proizvodi crvena krvna zrnca, a hronična bolest bubrega utiče na ovaj proces.
Antiretrovirusni lekovi. Ovi lekovi leče određene viruse. Međutim, ponekad oštećuju koštanu srž, utičući na njenu sposobnost da napravi dovoljno crvenih krvnih zrnaca.
Hemoterapija. Hemoterapija može da utiče na ćelije koštane srži, smanjujući broj crvenih krvnih zrnaca koje koštana srž proizvodi.
