Difuzni B krupnoćelijski limfom je rak krvi, koji se manifestuje simptomima kao što su bezbolno uvećanje nekog od limfnih čvorova, na vratu, pazuhu, preponama, ili na jetri, slezini. Ova bolest je praćena i tegobama poput visoke temperature, znojenja, gubitka na težini, koje se mogu javiti kod niza oboljenja, upozoravaju stručnjaci. Difuzni B krupnoćelijski limfom agresivna je forma bolesti srednjeg i visokog rizika, što znači da je potrebno pravovremeno primeniti adekvatnu terapiju kako ne bi došlo do lošeg ishoda.
B limfociti počinju da se nekontrolisano dele i rastu
Bolest nastaje u B limfocitima, koji počinju da se nekontrolisano dele i rastu. Difuzni B krupnoćelijski limfom jedan je od oko 80 tipova limfoma. Pripada grupi agresivnih limfoma sa visokim stepenom proliferacije, razmnožavanja malignih ćelija brzog rasta. Blagovremena terapija i dijagnostika zato su ključni, jer ako se bolest oktrije u ranijem stadijumu rezultati lečenja su bolji.
– Cilj nam je da većina malignih bolesti u metastatskim fazama, govorim o solidnim tumorima tipa rak dojke, debelog creva, pređe u hroničnu bolest. Ipak, kada se radi o agresivnim limfomima, cilj je da terapijom koja traje 5, 6, 10 meseci izlečimo pacijenta i da se ta bolest više nikada ne vrati – kaže za potral eKlinika onkolog prof. dr Lazar Popović sa Instituta za onkologiju Vojvodine.
Lek koji je napravio pomak u prvoj liniji lečenja
Stručnjaci naglašavaju da za difuzni B krupnoćelijski limfom u ovom momentu postoji skoro najoptimalnija terapija, koja se nije ni u svetu menjala skoro 20 godina.
– Pojavio se novi lek u lečenju difuznog B krupnoćelijskog limfoma polatuzumab vedotin koji je napravio pomak u prvoj liniji lečenja i kod visokorizičnih pacijenata i u relapsu (vraćanje bolesti). Ipak, nije samo on nešto što nam je neophodno, tu je pre svega i CAR – T ćelijska terapija koja može da izleči veliki procenat pacijenata sa difuznim B krupnoćelijskim limfomom. Tu su i neki lekovi koji nisu vezani za difuzni B krupnoćelijski limfom, nego za recimo Hočkinov limfom – precizira prof. dr Popović.
Difuzni B krupnoćelijski limfom agresivna forma non Hočkinovog limfoma
Difuzni B krupnoćelijski limfom je agresivna forma non Hočkinovog limfoma i ukoliko se pacijent ne leči adekvatnom terapijom bolest se završava letalno. Odgovarajućom hemioimunoterapijom oko 60 odsto pacijenta se izleči posle prve linije lečenja. Kod 20 do 25 odsto pacijenata posle primene prve linije terapije bolest se vrati unutar dve godine. Kod 10 do 15 odsto bolesnika izostane odgovor u prvoj liniji lečenja što se određuje kao refraktarnost. U ovim slučajevima pacijentima bi bilo potrebno ponuditi nove terapijske opcije, koje za sada ne postoje u Srbiji.
Onkolozi navode da bi neki lekovi mogli u značajnoj meri da unaprede lečenje pacijenata kada bi se našli na pozitivnoj listi. U zemljama članicama Evropske unije i u regionu (Slovenija, Hrvatska) već se koristi CAR-T ćelijska terapija, a pacijentima je uveliko dostupan i polatuzumab vedotin, koji naši stručnjaci mogu da daju pacijentima, tek ukoliko sve raspoložive terapijske opcije ne pomognu.
– Ovo je teška bolest koju mogu da kriju svakodnevni simptomi. U poslednjih 20 godina primenjuje se ista terapija za lečenje difuznog B krupnoćelijskog limfoma i to je standard lečenja i u našoj zemlji, ali i kada su u pitanju evropska i američka udruženja. Postoji optimalna terapija za prvu liniju kojom se danas postiže izlečenje kod 50 do 60 odsto pacijenata. Na inicijalnu terapiju dobro odgovori 80 – 85 odsto bolesnika, od čega nekih 30 odsto recidivira, a cilj je da postigne izlečenje i kod pacijenata koji imaju loš prognostički indeks – objašnjava prof. dr Popović.
Bolest nastaje u B limfocitima, koji počinju da se nekontrolisano dele i rastu Foto: Shutterstock
Neće svi pacijeni relapsirati
Prof. dr Lazar Popović ističe da je cilj poboljšanje prve linije lečenja kod najrizičnijih pacijenata i poboljšanje lečenja relaps – refraktarne bolesti. Polatuzumab vedotin, kako navode stručnjaci, dao je najbolje rezultate kod pacijenta koji nisu za transplataciju. Pacijetni sa difuznim B krupnoćelijskim limfomom, trenutno se leče terapijom koja se sastoji od jednog imunološkog leka rituksimab.
– To jedan od prvih ciljanih lekova koji je pokazao rezultate kod malignih bolesti i velika je sreća da imamo tu terapiju, ali nije sreća da se 20 godina ne menja terapija za prvu liniju lečenja difuznog B krupnoćelijskog limfoma. Neće svi pacijenti relapsirati, postoji IPI skor, pacijenti koji imaju IPI skor 0 (nula) imaju šanse da se izleče ovom terapijom u procentu višem od 95, oni koji imaju IPI skor 2, 3 ili 5 imaju šanse ispod 50 odsto i ovoj kategoriji pacijenata je potreban novi lek – naglašava prof. dr Popović.
Stručnjaci raspolažu prognostičkim indeksom IPI score (The International Prognostic Index for Diffuse Large B-cell Lymphoma). Na osnovu ovih indeksa procenjuje se koliki je rizik da će se bolest možda završiti loše, da pacijent neće imati baš povoljan odgovor na terapiju. Najmanje šanse za izlečenje imaju stariji bolesnici, oni koji imaju pridružene bolesti koje otežavaju primenu optimalne hemioterapije. Manje povoljne šanse za izlečenje su i kod bolesnika sa uznapredovalom bolešću, kada su zahvaćeni različiti organi i kada je velika tumorska masa. Stručnjaci kažu da su u ovim slučajevima šanse za izlečenje manje, ali i ističu da to ne mora značiti da je izlečenje nemoguće.
Personalizovana medicina difuznog B krupnoćelijskog limfoma
Nova generacija kliničkih studija ispituje manje cikluse terapija, objašnjava dr Popović. Pa bolesnici koji imaju skor 0 mogu se izlečiti i u ciklusu od 4, a ne 6 terapija.
– Sve više se radi na biomarkerima kod difuzionog B krupnoćelijskog limfoma i traganju za određenim podgrupama pacijenata koji će reagovati na neke lekove. To je personalizovana medicina kod difuznog B krupnoćelijskog limfoma, to je nešto što je u povoju i u neko određeno vreme postojaće novi lekovi i za pojedine podgrupe pacijenata. Najbolje bi bilo da što više poboljšamo prvu liniju lečenja – kaže dr Popović.
Potrebne su nam i laboratorije za CAR-T ćelije
Lekari naglašavaju da bi bilo idealno da polatuzumab vedotin daju pacijentima koji nisu povoljni za transplantaciju i da se lek primeni odmah u drugoj liniji lečenja, kako bi se osetila efikasnost inovativnih terapija. Naši stručnjaci se zalažu da pacijentima u Srbiji bude omogućeno i lečenje CAR-T ćelijama.
– Svako onkološko lečenje je skupo, konkretno CAR – T ćelije napravljene od strane faramceutskih kompanija koštaju više stotina hiljada evra za jednog pacijenta. Mi gledamo, kako da napravimo sopstvenu laboratoriju za CAR- T ćelije u našoj zemlji, koja bi pojeftinila i desetak puta ovu proceduru. Ukoliko bi se napravile jedna do dve laboratorije za proizvodnju CAR- T ćelija u Srbiji, imali bismo mogućnost da snabdevamo naše centre i sve pacijente iz naše zemlje da lečimo ovom inovativnom terapijskom metodom. Dok ne budemo u ovakvoj poziciji dostupnost inovativnih lekova, pre svega polatuzumaba vedotin, bila bi opcija – precizira prof. dr Popović.
Šta uzrokuje difuzni B krupnoćelijskom limfom?
Sagovornik portala eKlinika objašnjava nam da su limfomi veoma kompleksni. B krupnoćelijski limfom je srednjeg stepena agresivnosti, a stručnjacima nije do kraja jasan mehanizam nasatanka ovog oboljenja.
– Ono što ne znamo je kompletna etiologija ove bolesti, neki kažu da je izazivaju virusi Epstein Barr virus, Hepatitis B, Hepatitis C virus, neke hlamidije u smislu hronične inflamacije koja se potom razvija u limfom. Hemijska jedinjenja, neki pesticidi, mogu da dovedu do učestalije pojave limfoma, ali globalno još uvek nije poznato zašto limfomi nastaju – objašnjava prof. dr Lazar Popović.
Kako doći do precizne dijagnoze?
Pravovremena i precizna dijagnostika ključan je činilac uspešnog lečenja. Lekara specijalista koji se bave limfomima nema mnogo, a stručnjaci dodaju da se na prste jedne ruke mogu izbrojati lekari koji se bave dijagnostikom limfoma.
– Jako je važno da imamo iskusnog hematopatologa, koji će odrediti vrstu i podvrstu limfoma, koji će reći koje biomarkere ispoljava taj limfom, kako bi mi kliničari mogli da izaberemo optimalnu personalizovanu terapiju za svakog pacijenta. Hematopatolozi su nam blago, kojeg ima jako malo i veoma je važno da svaki limfom i sumnju na limfom pogleda hematopatolog, kako bismo dobili preciznu i tačnu dijagnozu – naglašava prof. dr Lazar Popović.
Svako tkivo može biti ishodište limfoma
B krupnoćelijski limfom je prilično čest u odnosu na ostale limfome, javlja se kod 37 do oko 57 odsto pacijenata, prema različitim literaturnim podacima. Incidenca je 3,8 odsto pacijenta na 100.000 stanovnika, kod osoba starije životne dobi je učestaliji, prosečna starost pacijenta je 64 godine, nešto je češći kod muškaraca, nego kod žena.
Jedna grupa simptoma je u vezi sa lokalizacijom koja najčešće počinje u limfom tkivu, ali praktično svako tkivo u organizmu može biti ishodište limfoma. Onkolozi navode da se limfom može javiti u centralnom nervnom sistemu, crevima, želucu, oku.
Kako mogu doći u kontakt sa dr Lazarom Popovićem ili da zakažem pregled.